Структура Другог шумадијског корпуса према мемоарима Александра Милошевића
Васкрс 1944. у околини Раче. Аца Милошевић на челу стола, изнад њега потпоручник Живомир Дугић, седи десно од Аце мајор Миодраг Грујић, а лево, са шеширом, Миле Сарамандић, до Милета судија Радосав Ивановић
Капетан Александар Милошевић постаје командант корпуса 7. децембра 1942. године (Горски штаб 57). На Видовдан 1944. унапређен у чин мајора.
Штаб корпуса у селу Горње Јарушице
Зона одговорности: лепенички и крагујевачки срез
Командант корпусне територије: пуковник Никола Радовановић, погинуо или стрељан од комуниста априла 1945. у Младиковинама код Теслића
Командант лепеничког среза: мајор Миодраг Грујић
Командант крагујевачког среза: капетан Милентије Карасовић
Помоћник команданта корпуса: капетан Љубиша Ђорђевић
Начелник штаба корпуса: капетан Божидар Миловановић из Десимировца, стрељан као рањеник од комуниста априла 1945. у Младиковинама код Теслића
Командир штабне чете корпуса: рез. поручник, учитељ Душко Најдановић из Великих Крчмара, погинуо у Босни маја 1945.
Ађутант команданта корпуса: рез. поручник, железнички чиновник Антоније Огњановић из Крагујевца, погинуо у Босни маја 1945.
Иследник корпуса: рез. поручник, судија Милован Пауновић из Великих Крчмара, заробљен са групом бораца јуна 1945. код Ужица, по преласку Дрине, и вероватно убијен
Благајник корпуса: рез. поручник, учитељ Ђорђе Домановић из Горњих Јарушица, погинуо или стрељан од комуниста априла 1945. у Младиковинама код Теслића
Уредник пропагандног билтена корпуса „Свитање“: рез. капетан, судија Славомир Здравковић. Билтен је излазио два пута месечно, почев од маја 1944. (сачувано је 9 бројева).
Лекар при штабу корпуса: хирург др Милан Милосављевић из Лапова, погинуо на Зеленгори 1945.
Председница ЖРОС корпуса: Вера Сарамандић из Крагујевца, робијала после рата
Командант места Рача Крагујевачка (седиште лепеничког среза) Солунац, рез. мајор Недељко Крстић, стрељан од комуниста 1944. када је отишао на преговоре са Совјетима, као четнички изасланик. Пре тога је стрељан први изасланик, капетан Вукићевић који је говорио руски језик.
Војни свештеник корпуса: Михаило Радић, парох у Великим Крчмарима, рођ. 1911. у Брњици (Гружа), страдао у Босни маја 1945.
Задужбине корпуса: црква Св. Тројице у Пајазитову, освећена 11. јуна 1944. (сачувана до данас) и црква Св. Стефана у Грошници, освећена 15. августа 1944. (комунисти је срушили после рата). Започета је али није довршена градња цркава у Губеревцу и Вишевцу (комунисти развукли спремљену грађу).
Бригаде:
Лепеничка
Командант рез. поручник, дипл. правник Радосав Ивановић зв. Судија из Башина код Смед. Паланке, тешко рањен 4. септембра 1944. у борби против комуниста код Јежевице (Пожега), умро две недеље касније у корпусној болници у Рачи Крагујевачкој (у Карађорђевом дому), затим, потпоручник Живомир Дугић Хусар, рођ. 1909. у Саранову, погинуо 14. децембра 1944. у нападу на комунисте у Калиновику.
Заменик команданта бригаде рез. потпоручник Драгослав Благојевић, а после Хусареве погибије командант бригаде, преминуо од пегавца 10. јануара 1945. у Горажду. Благојевићев заменик, док је био командант бригаде, био је поручник Душан Савић, погинуо или стрељан од комуниста априла 1945. у Младиковинама код Теслића
Војни свештеник и обавештајац бригаде, и уједно шеф диверзантске групе корпуса од 30-40 бораца („вагонски пацови“), формиране за нападе на немачке железничке транспорте и магацине Лазар Паљић (калуђер Никанор), рођ 1912. у Сепцима код Раче, неколико пута заробљаван и успевао да побегне, емигрирао јуна 1946. са Ацом Милошевићем, умро у САД
Војни свештеник бригаде Никола Пејовић, парох из Ђурђева, страдао у Босни 1945.
Шеф пропаганде бригаде и једно време командант батаљона рез. поручник Драгомир Шамшаловић, судија у Рачи, преминуо од тифуса почетком марта 1945.
Команданти батаљона:
Поручник Душан Савић
Наредник Владислав Лаца Симић из Губеревца код Раче, новембра 1944. послат из Сјенице на терен корпуса са групом герилаца, рањен априла 1945. и заробљен, убијен у Крагујевцу
Наредник Љубодраг Рафаиловић из Великих Крчмара, стрељан од комуниста
Наредник Милан Радосављевић Пилот из Лапова, погинуо 1945. у Босни
2. крагујевачка
Командант капетан Димитрије Ђорђевић, рођ. у Охриду (мајка му је била Гркиња), одузета му је бригада због нестарања фебруара 1945, емигрирао јуна 1946. у Грчку, заједно са Ацом Милошевићем, а касније отишао на Нови Зеланд, затим, капетан Божидар Миловановић из Десимировца
Војни свештеник бригаде Бошко Живадиновић, теолог из Баљковца, страдао у Босни 1945.
Лекар бригаде др Стеван Мирковић, преминуо од тифуса крајем 1944. године у Хусеиновићима код Фоче
Команданти батаљона:
Наредник Никодије Јовановић
Наредник Павле Ђорић, заробљен од Немаца у Церовцу са групом војника; стрељани су 26. новембра 1943. и обешени код Бојаџића млина у Крагујевцу
Потпоручник Стојан Познановић, погинуо од усташа код Горажда почетком 1945.
Поручник Војислав Павловић, рођ. 1917. у Лужницама, погинуо од усташа код Горажда почетком 1945.
Потпоручник Јездимир Миљковић, емигрирао у Италију
Потпоручник Владимир Сретеновић, новембра 1944. послат из Сјенице на терен корпуса са групом герилаца, убрзо заробљен и убијен у Крагујевцу
3. крагујевачка
Командант капетан Мирко Смиљанић из Прокике, Лика, рођ. 1904, пре рата официр Краљеве гарде у Београду, заробљен фебруара 1944. од љотићеваца и стрељан са групом војника и сарадника од Немаца 19. априла 1944. на Метином брду (Крагујевац), затим, капетан Милутин Милутиновић из Багрдана код Јагодине, рођ. 1911, емигрирао, умро 1994. у Инсбруку, Аустрија
Штаб бригаде у селу Доње Комарице
Војни свештеник бригаде Владимир Павићевић, парох из Кијева, страдао у Босни 1945.
Команданти батаљона:
Морнарички поручник Петар Јаковљевић из Баточине, нестао у Босни
Резервни поручник учитељ Божидар Јанковић
Резервни поручник учитељ Младен Ерић
Поручник Марко Аксентијевић
Потпоручник Добрица Јаковљевић
Наредник Јован Илић Лисица, послат из Босне на терен корпуса са групом герилаца, заробљен 1946. и убијен у Крагујевцу
Наредник Игњат Облак из Словеније, стрељан од комуниста 1944.
Заменик команданта 2. батаљона 3. крагујевачке бригаде поднаредник Миливоје Миленковић из Доњег Крчина, убијен од љотићеваца 22. фебруара 1944. у Жировници код Баточине
Пролећа 1944. године, од пробраног људства корпуса, са добрим наоружањем и поузданим командантима, формирају се две летеће бригаде за операције у Јужној Србији.
Летећа бригада „Вожд Карађорђе“, формирана од бораца из лепеничког среза, под командом потпоручника Живомира Дугића Хусара
Летећа бригада „Војвода Путник“, састављена од бораца из крагујевачког среза, под командом поручника Војислава Павловића
Према комунистичким изворима, током борби јула и августа 1944. године, бригада „Карађорђе“ је имала 23 погинула борца, док из друге летеће губици нису познати, али су вероватно били још мањи.
Бригаде су расформиране у септембру, а људство враћено у матичне јединице.
Током октобра 1944. од најиздржљивијих бораца, са већим бројем аутоматског наоружања, формира се четврта бригада корпуса –
Ударна, под командом поручника Живадина Павловића Артиљерца, из Крвавице код Крушевца, који је дошао из Смедеревског корпуса (пре тога био у Гарди), погинуо 14. децембра 1944. у нападу на комунисте код Калиновика. Наследио га је наредник Обрен Арсенијевић из Пајазитова, који је касније послат на терен корпуса са групом герилаца, заробљен је у свом селу
Бројно стање корпуса 27. новембра 1944. у Фочи било је 370 бораца (не рачунајући три герилске групе послате на матични терен 1. новембра), а месец дана касније 308, од чега 29 рањених и тешко болесних.
На дан 10. март 1945. године, бројно стање корпуса износило је свега 112 људи. Тог дана, приликом протеривања комуниста са Плоче (кота 450) код Градачца, корпус је имао додатке губитке - шест мртвих, пет рањених и једног несталог. Ускоро је на Вучјаку корпус преформиран у 2. шумадијску бригаду под командом капетана Милутина Милутиновића, која је заједно са 1. шумадијском бригадом (бивши 1. шумадијски корпус), под командом капетана Марка Музикравића, и Тимочком бригадом (бивши корпус) под командом мајора Александра Миленовића, ушла у састав Шумадијског јуришног корпуса, којим је командовао пуковник Душан Смиљанић. Милошевић је постао његов начелник штаба.