[Николај]

Шта је било са оним капетаном Облаком, Словенцем, што је био тамо око Баточине командант?

Наредник Игњат Облак из Словеније, командант 2. батаљона 3. крагујевачке бригаде. Стрељан од комуниста 26. октобра 1944. у Доњим Комарицама.

[Ратко]

Извештај Гестапоа о стрељању 15 четника, челу са њиховим командантом Мирком Смиљанићем, 19. априла 1944. године. У извештају се наводи да су стрељани у знак одмазде за смрт председника општина Десимировац, Винча и Јовановац. Макар двојица од ове тројице (Радовановић и Нешић) уписана су на спомен плочама у својим селима. Радован Нешић на споменику ''палим борцима и жртвама фашистичког терора", а Јовановић на споменику ''палим за слобођење отаџбине и изградњу социјализма".

http://i68.tinypic.com/vyb2w7.jpg

[Мића Адмирал]

Извештај Гестапоа о стрељању 15 четника, челу са њиховим командантом Мирком Смиљанићем, 19. априла 1944. године. У извештају се наводи да су стрељани у знак одмазде за смрт председника општина Десимировац, Винча и Јовановац. Макар двојица од ове тројице (Радовановић и Нешић) уписана су на спомен плочама у својим селима. Радован Нешић на споменику ''палим борцима и жртвама фашистичког терора", а Јовановић на споменику ''палим за слобођење отаџбине и изградњу социјализма".

http://i68.tinypic.com/vyb2w7.jpg

Унук овог Нешића из Јовановца је мој колега.Иначе то је фамилија бившег градоначелника КГ Џаде Нешића.

[Николај]

Извештај Гестапоа о стрељању 15 четника, челу са њиховим командантом Мирком Смиљанићем, 19. априла 1944. године. У извештају се наводи да су стрељани у знак одмазде за смрт председника општина Десимировац, Винча и Јовановац. Макар двојица од ове тројице (Радовановић и Нешић) уписана су на спомен плочама у својим селима. Радован Нешић на споменику ''палим борцима и жртвама фашистичког терора", а Јовановић на споменику ''палим за слобођење отаџбине и изградњу социјализма".

http://i68.tinypic.com/vyb2w7.jpg

Четврти на списку - Драгољуб Милошевић Жућа је издао Смиљанића. Написаћу нешто опширније кад будем имао времена.

[Vlada]

Поштовани, интересује ме да ли имате још неких података о капетану "Љубомиру Јанковићу" који је наведен у списку "– 1. батаљон: заступник ком. капетан Љубомир Јанковић из с. Станово".

[Николај]

Ја немам, можда зна Мића Адмирал.

[Мића Адмирал]

Мислим да питалац доста зна. Око "Љубомира" је наведено скоро све погрешно. И брат му је био у ЈВуО, али не на овим теренима. Касније више о свему.

[Николај]

Структура ових корпуса је прекопирана са теме на сајту, не знам на основу чијих података је рађена. Има доста грешака и о саставу Другог шум. корпуса, које треба исправити.

[Мића Адмирал]

Поштовани, интересује ме да ли имате још неких података о капетану "Љубомиру Јанковићу" који је наведен у списку "– 1. батаљон: заступник ком. капетан Љубомир Јанковић из с. Станово".

рез.капетан I кл. ДРАГОЉУБ Ж. ЈАНКОВИЋ ЉУБА
рођен 21.септ.1896 у Грошници, живео у Станову. Солунац, носилац Златне медаље за храброст Милош Обилић.
На служби у Првом шумад.корпусу - члан Преког војног суда.
Заст.команд.Првог батаљона Друге Гружанско бригаде Првог шумад.корпуса.
Ухапшен од комуниста марта 1945 и ликвидиран у КГ капислани. Причало се да га је смакнуо брат од стрица, првоборац Р.Ј.

брат :
МИЛУТИН Ж. ЈАНКОВИЋ
рођен 28.апр.1909 у Грошници, дипл.правник.
Судија Среског суда у Ваљеву.
Обавештајац и шеф Сухопутне станице Посавско - колуб.групе корпуса.
Умро у Грошници, где је и сахрањен. Није имао деце.

[Милослав Самарџић]

Војног суда, не преког. Војни судови су увек постојали, формацијски, а преки повремено.

Имамо га на списку жртава комуниста у КГ округу:
324. Драгољуб Ж. Јанковић из Станова. Одлука Среског народног суда за срез Гружански, Д. бр. 143 и 156, од 21. фебруара 1946, гласи: ''Установљава се да нема места конфискацији имовине стрељаног Драгољуба Ж. Јанковића из Станова''. Мало имање на коме је живео остављено је његовој мајци, ћерци и зету и њиховој деци (двоје деце). Драгољуб је рођен 1896. у Грошници, био је официр са Солунског фронта, носилац златне медаље за храброст ''Милош Обилић''. Рат је дочекао у чину резервног капетана. Био је члан Војног суда 1. шумадијског корпуса. На крају рата вратио се кући у Станово, рекавши ''да нема намеру да се крије, јер ништа нечасно није урадио, нити је иједну пресуду донео, или документ потписао, који би ма коме могао да нашкоди''. Одведен је у Капислану почетком марта 1945. После пет дана родбини је речено да није ту. Касније, родбина добија усмено обавештење да је Драгољуб стрељан ''због сарадње са окупатором''. (Према захтеву за рехабилитацију који је његов унук, Драгољуб Радојевић, инжењер из Крагујевца, поднео Окружном суду у Крагујевцу 1. јуна 2006. године.)

[Николај]

Структура Другог шумадијског корпуса према мемоарима Александра Милошевића



Васкрс 1944. у околини Раче. Аца Милошевић на челу стола, изнад њега потпоручник Живомир Дугић, седи десно од Аце мајор Миодраг Грујић, а лево, са шеширом, Миле Сарамандић, до Милета судија Радосав Ивановић



Капетан Александар Милошевић постаје командант корпуса 7. децембра 1942. године (Горски штаб 57). На Видовдан 1944. унапређен у чин мајора.

Штаб корпуса у селу Горње Јарушице

Зона одговорности: лепенички и крагујевачки срез

Командант корпусне територије: пуковник Никола Радовановић, погинуо или стрељан од комуниста априла 1945. у Младиковинама код Теслића

Командант лепеничког среза: мајор Миодраг Грујић

Командант крагујевачког среза: капетан Милентије Карасовић

Помоћник команданта корпуса: капетан Љубиша Ђорђевић

Начелник штаба корпуса: капетан Божидар Миловановић из Десимировца, стрељан као рањеник од комуниста априла 1945. у Младиковинама код Теслића

Командир штабне чете корпуса: рез. поручник, учитељ Душко Најдановић из Великих Крчмара, погинуо у Босни маја 1945.

Ађутант команданта корпуса: рез. поручник, железнички чиновник Антоније Огњановић из Крагујевца, погинуо у Босни маја 1945.

Иследник корпуса: рез. поручник, судија Милован Пауновић из Великих Крчмара, заробљен са групом бораца јуна 1945. код Ужица, по преласку Дрине, и вероватно убијен

Благајник корпуса: рез. поручник, учитељ Ђорђе Домановић из Горњих Јарушица, погинуо или стрељан од комуниста априла 1945. у Младиковинама код Теслића

Уредник пропагандног билтена корпуса „Свитање“: рез. капетан, судија Славомир Здравковић. Билтен је излазио два пута месечно, почев од маја 1944. (сачувано је 9 бројева).

Лекар при штабу корпуса: хирург др Милан Милосављевић из Лапова, погинуо на Зеленгори 1945.

Председница ЖРОС корпуса: Вера Сарамандић из Крагујевца, робијала после рата

Командант места Рача Крагујевачка (седиште лепеничког среза) Солунац, рез. мајор Недељко Крстић, стрељан од комуниста 1944. када је отишао на преговоре са Совјетима, као четнички изасланик. Пре тога је стрељан први изасланик, капетан Вукићевић који је говорио руски језик.

Војни свештеник корпуса: Михаило Радић, парох у Великим Крчмарима, рођ. 1911. у Брњици (Гружа), страдао у Босни маја 1945.

Задужбине корпуса: црква Св. Тројице у Пајазитову, освећена 11. јуна 1944. (сачувана до данас) и црква Св. Стефана у Грошници, освећена 15. августа 1944. (комунисти је срушили после рата). Започета је али није довршена градња цркава у Губеревцу и Вишевцу (комунисти развукли спремљену грађу).

Бригаде:

Лепеничка

Командант рез. поручник, дипл. правник Радосав Ивановић зв. Судија из Башина код Смед. Паланке, тешко рањен 4. септембра 1944. у борби против комуниста код Јежевице (Пожега), умро две недеље касније у корпусној болници у Рачи Крагујевачкој (у Карађорђевом дому), затим, потпоручник Живомир Дугић Хусар, рођ. 1909. у Саранову, погинуо 14. децембра 1944. у нападу на комунисте у Калиновику.

Заменик команданта бригаде рез. потпоручник Драгослав Благојевић, а после Хусареве погибије командант бригаде, преминуо од пегавца 10. јануара 1945. у Горажду. Благојевићев заменик, док је био командант бригаде, био је поручник Душан Савић, погинуо или стрељан од комуниста априла 1945. у Младиковинама код Теслића

Војни свештеник и обавештајац бригаде, и уједно шеф диверзантске групе корпуса од 30-40 бораца („вагонски пацови“), формиране за нападе на немачке железничке транспорте и магацине Лазар Паљић (калуђер Никанор), рођ 1912. у Сепцима код Раче, неколико пута заробљаван и успевао да побегне, емигрирао јуна 1946. са Ацом Милошевићем, умро у САД

Војни свештеник бригаде Никола Пејовић, парох из Ђурђева, страдао у Босни 1945.

Шеф пропаганде бригаде и једно време командант батаљона рез. поручник Драгомир Шамшаловић, судија у Рачи, преминуо од тифуса почетком марта 1945.

Команданти батаљона:

Поручник Душан Савић

Наредник Владислав Лаца Симић из Губеревца код Раче, новембра 1944. послат из Сјенице на терен корпуса са групом герилаца, рањен априла 1945. и заробљен, убијен у Крагујевцу

Наредник Љубодраг Рафаиловић из Великих Крчмара, стрељан од комуниста

Наредник Милан Радосављевић Пилот из Лапова, погинуо 1945. у Босни


2. крагујевачка

Командант капетан Димитрије Ђорђевић, рођ. у Охриду (мајка му је била Гркиња), одузета му је бригада због нестарања фебруара 1945, емигрирао јуна 1946. у Грчку, заједно са Ацом Милошевићем, а касније отишао на Нови Зеланд, затим, капетан Божидар Миловановић из Десимировца

Војни свештеник бригаде Бошко Живадиновић, теолог из Баљковца, страдао у Босни 1945.

Лекар бригаде др Стеван Мирковић, преминуо од тифуса крајем 1944. године у Хусеиновићима код Фоче

Команданти батаљона:

Наредник Никодије Јовановић

Наредник Павле Ђорић, заробљен од Немаца у Церовцу са групом војника; стрељани су 26. новембра 1943. и обешени код Бојаџића млина у Крагујевцу

Потпоручник Стојан Познановић, погинуо од усташа код Горажда почетком 1945.

Поручник Војислав Павловић, рођ. 1917. у Лужницама, погинуо од усташа код Горажда почетком 1945.

Потпоручник Јездимир Миљковић, емигрирао у Италију

Потпоручник Владимир Сретеновић, новембра 1944. послат из Сјенице на терен корпуса са групом герилаца, убрзо заробљен и убијен у Крагујевцу


3. крагујевачка

Командант капетан Мирко Смиљанић из Прокике, Лика, рођ. 1904, пре рата официр Краљеве гарде у Београду, заробљен фебруара 1944. од љотићеваца и стрељан са групом војника и сарадника од Немаца 19. априла 1944. на Метином брду (Крагујевац), затим, капетан Милутин Милутиновић из Багрдана код Јагодине, рођ. 1911, емигрирао, умро 1994. у Инсбруку, Аустрија

Штаб бригаде у селу Доње Комарице

Војни свештеник бригаде Владимир Павићевић, парох из Кијева, страдао у Босни 1945.

Команданти батаљона:

Морнарички поручник Петар Јаковљевић из Баточине, нестао у Босни

Резервни поручник учитељ Божидар Јанковић

Резервни поручник учитељ Младен Ерић

Поручник Марко Аксентијевић

Потпоручник Добрица Јаковљевић

Наредник Јован Илић Лисица, послат из Босне на терен корпуса са групом герилаца, заробљен 1946. и убијен у Крагујевцу

Наредник Игњат Облак из Словеније, стрељан од комуниста 1944.

Заменик команданта 2. батаљона 3. крагујевачке бригаде поднаредник Миливоје Миленковић из Доњег Крчина, убијен од љотићеваца 22. фебруара 1944. у Жировници код Баточине




Пролећа 1944. године, од пробраног људства корпуса, са добрим наоружањем и поузданим командантима, формирају се две летеће бригаде за операције у Јужној Србији.

Летећа бригада „Вожд Карађорђе“, формирана од бораца из лепеничког среза, под командом потпоручника Живомира Дугића Хусара

Летећа бригада „Војвода Путник“, састављена од бораца из крагујевачког среза, под командом поручника Војислава Павловића

Према комунистичким изворима, током борби јула и августа 1944. године, бригада „Карађорђе“ је имала 23 погинула борца, док из друге летеће губици нису познати, али су вероватно били још мањи.

Бригаде су расформиране у септембру, а људство враћено у матичне јединице.

Током октобра 1944. од најиздржљивијих бораца, са већим бројем аутоматског наоружања, формира се четврта бригада корпуса – Ударна, под командом поручника Живадина Павловића Артиљерца, из Крвавице код Крушевца, који је дошао из Смедеревског корпуса (пре тога био у Гарди), погинуо 14. децембра 1944. у нападу на комунисте код Калиновика. Наследио га је наредник Обрен Арсенијевић из Пајазитова, који је касније послат на терен корпуса са групом герилаца, заробљен је у свом селу

Бројно стање корпуса 27. новембра 1944. у Фочи било је 370 бораца (не рачунајући три герилске групе послате на матични терен 1. новембра), а месец дана касније 308, од чега 29 рањених и тешко болесних.

На дан 10. март 1945. године, бројно стање корпуса износило је свега 112 људи. Тог дана, приликом протеривања комуниста са Плоче (кота 450) код Градачца, корпус је имао додатке губитке - шест мртвих, пет рањених и једног несталог. Ускоро је на Вучјаку корпус преформиран у 2. шумадијску бригаду под командом капетана Милутина Милутиновића, која је заједно са 1. шумадијском бригадом (бивши 1. шумадијски корпус), под командом капетана Марка Музикравића, и Тимочком бригадом (бивши корпус) под командом мајора Александра Миленовића, ушла у састав Шумадијског јуришног корпуса, којим је командовао пуковник Душан Смиљанић. Милошевић је постао његов начелник штаба.

[Милослав Самарџић]

А 1. крагујевачка?

[Николај]

Изгледа да није ни постојала, уопште је не помиње. Не верујем да би прећутао постојање целе бригаде.

[Перун]

Николај, ја сам овако, читајући књиге, чланке и нека доступна документа, сакупљао формацију за Златиборски али док не прођеш цео архив и не зађеш по терену ништа ниси урадио. То вероватно знаш боље од мене али ето, чисто да напоменем.