Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 4 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Књига ,,Српска прича - сећања из рата и револуције''.
#15

Добро, сад ми је јасније.
Приређивач је написао своје мишљење, одвојено од текста.
Погледи нису објавили ту књигу јер се не слажете са приређивачевим мишљењем.
Одговори
#16

(12-09-2018, 09:30 AM)ватхра Пише:  Добро, сад ми је јасније.
Приређивач је написао своје мишљење, одвојено од текста.
Погледи нису објавили ту књигу јер се не слажете са приређивачевим мишљењем.

Не, ми би је објавили да смо је добили, али нисмо је добили, ваљда због тог неслагања. Аца је био важна историјска личност и била би нам част да смо објавили ову књигу.
Објавили смо и Топаловићеве мемоаре, Вучковићеве, Милке равногорке, итд, где има свашта нешто с чим се не слажем.
Одговори
#17

(12-09-2018, 09:30 AM)ватхра Пише:  Добро, сад ми је јасније.
Приређивач је написао своје мишљење, одвојено од текста.
Погледи нису објавили ту књигу јер се не слажете са приређивачевим мишљењем.

Шта ли си ти овим хтио да покажеш-докажаш?
Одговори
#18

Ватхра је уљез,код четника кловн.
Одговори
#19

(12-09-2018, 11:02 AM)luka.luke Пише:  Шта ли си ти овим хтио да покажеш-докажаш?
Ништа - то је оно што су навели у дискусији, само није било јасно који се део односи на приређивача а који на аутора књиге.
Одговори
#20

Страна 123, пише приређивач:

''Иако је овај крај био лишен репресије снага ЈВуО и у њему нису забележене групне ликвидације сељака од припадника 2. шумадијског корпуса, што га је чинило заиста јединственим у Србији, списак лица која су ликвидирана због колаборације током 1943-1944. могао би бројати и до 20-30''.

Може ли неко навести пример из ма које државе на свету да се овако пише о својој војсци?
Има ли примера да историчари у Србији данас овако пишу о комунистима? Или чак о усташама?

Наравно да нису постојале ''групне ликвидације сељака'' од стране четника и када се додају ликвидирани по основу Закона о заштити државе, 2. шумадијски корпус био је мање-више као и сваки други.
Одговори
#21

Аутор је Немања Девић, јели тако? Не знам шта се чудите како је писао књигу о четничком официру, када му је ментор Драгослав Бокан,ради се о Српским нео нацистима, дакле љотићевски историчар је у питању.
Одговори
#22

"Групне ликвидације сељака" - Сумњам да би се четници одржали у Србији током целог рата да је то било правило. Завршили би ко комунисти у Црној Гори.

Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.
Одговори
#23

(11-09-2018, 07:17 PM)Милослав Самарџић Пише:  Типична критика Калабића:
''Пре растанка... он држачу везе рече: 'Мени сутра од хране погача, кајмак и печено пиле', а мени, пружајући руку за поздрав, 'Поднеси ми сутра рапорт о стању' - и растасмо се у мени створеним мучним дојмом. Питао сам се да ли је он имао иоле сапатничког саосећања, људског, да не кажем командантског саосећања, да у нашем присуству за себе наручи онбакву храну, и, са друге стране, разумевања свега у чему смо и ко смо када је затражио да му сутрадан рапортирам о стању. Таква ситност, размишљајући о томе, изазвала је код мене и подсмех, јер је у питању било духовно ништваило. Природно, мени сутрадан ни на памет није пало да му поднесем рапорт као помоћнику командата Србије''.

Тако је дакле Аца описао састанак са Калабићем августа 1945. на Златибору. То је на страни 335 књиге. А већ на страни 336, када Аца описује долазак у једно село, стоји ова реченица:
''Храном смо били добро прихваћени''.

Да, али овај други део се односи на село у Гружи, дакле, терен његове групе корпуса, и то тек почетком октобра те године. Тако да нема контрадикторности у овим редовима.

Ја бих пре рекао да он генерално Гарду не симпатише, не само Калабића, јер критикује и друге официре те јединице.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#24

Што је битно који је терен и које време?
Иначе Гружа није била његов терен. Знам на шта си мислио, али баш у Гружи га нису волели, због убиства оног наредника.
Одговори
#25

На Златибору није било довољно хране, јер је планински крај, плус комунисти су га опељешили током рата, а у Гружи је била другачија ситуација, по том питању. Ја сам пре читања књиге претпоставио да је овако написао мислећи на нека суседна села, у која је ишао дан за даном, па ми јесте било чудно како у једном селу има хране, а у другом нема. Међутим, уопште није реч о истом терену, и истом времену, и то мења ствари.

За убиство овог наредника, сумњам да се уопште знало у Гружи, јер се десило на самом крају рата, и то негде у Босни.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#26

Наравно да књигу треба прочитати. Не саму њу већ и све књиге, уколико уопште мислимо да склопимо мозаик Другог светског рата код нас. Шта сам ја морао књига из НОБ-а да прочитам.Сирома' Књиге са антипартизанском проблематиком увек дођу као неко олакшање. Ваистину!
Одговори
#27

Knjiga je dobra sa vise strana.Po mom skromnom misljenju,izdavacki poduhvat godine,vezan za drugi svetski rat kod nas.Sjajno i strucno,priredjena knjiga,gde autor daje jedan jasan licni pecat,u jednoj kolektivnoj drami jednog naroda.Taj pecat,izgleda se mnogima nije svideo.O cemu se radi?Misljenja sam da se preostro na osnovu misljenja autora memoara o pojedinim licnostima iz rata,gradi jedan otklon od samog autora.Ovakva praksa stetna je u celini,ona pokusava umanjiti znacaj knjige,koja je velika,ljudska,srpska.Ovakav stav je i nekorektan prema i autoru,koji je nesumljivo posten,cestit,visoko rangiran oficir,a nekorektno je i prema priredjivacu,kome se koliko vidim na drustvenim mrezama zeli na taj nacin prisiti,blacenje jednog komadanta jvuo.Ja ne vidim da takav pristup negde vodi...Ponavljam,ovo je moje licno mislenje.Sama cinjenica da je knjiga izazvala veliko interesovanje,u doba u kojem knjige ove tematike slabo prolaze govori dosta.Svratih pre neki dan u Sluzbeni Glasnik.Vidim nema je, cekaju dopunu.Neke druge kupe prasinu.Pametnom dosta.
Одговори
#28

(29-10-2018, 01:26 AM)EXREZISER Пише:  Knjiga je dobra sa vise strana.Po mom skromnom misljenju,izdavacki poduhvat godine,vezan za drugi svetski rat kod nas.Sjajno i strucno,priredjena knjiga,gde autor daje jedan jasan licni pecat,u jednoj kolektivnoj drami jednog naroda.Taj pecat,izgleda se mnogima nije svideo.O cemu se radi?Misljenja sam da se preostro na osnovu misljenja autora memoara o pojedinim licnostima iz rata,gradi jedan otklon od samog autora.Ovakva praksa stetna je u celini,ona pokusava umanjiti znacaj knjige,koja je velika,ljudska,srpska.Ovakav stav je i nekorektan prema i autoru,koji je nesumljivo posten,cestit,visoko rangiran oficir,a nekorektno je i prema priredjivacu,kome se koliko vidim na drustvenim mrezama zeli na taj nacin prisiti,blacenje jednog komadanta jvuo.Ja ne vidim da takav pristup negde vodi...Ponavljam,ovo je moje licno mislenje.Sama cinjenica da je knjiga izazvala veliko interesovanje,u doba u kojem knjige ove tematike slabo prolaze govori dosta.Svratih pre neki dan u Sluzbeni Glasnik.Vidim nema je, cekaju dopunu.Neke druge kupe prasinu.Pametnom dosta.

Слажем се у свему. Једина мана књиге, додао бих, је њена техничка обрада. Ситан фонт а огромне маргине и размаци између пасуса и редова, свака страница где се јавља фуснота почиње са нумерисањем фуснота од бр. 1 (!!). Брљаво одрађена књига имајући у виду издавача. Могу да уче од Погледа како то треба радити.

Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним