Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

ЈОВО БАКИЋ
#1

.
Гос'н Јово Бакић, социолог, политички аналитичар и доцент на Филозофском факултету у Београду, јако интересантан човек, са врло чистим и јасним ставовима од којих је већина заиста на месту.


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#2

(16-09-2018, 05:03 PM)Шумадинац Пише:  .
Гос'н Јово Бакић, социолог, политички аналитичар и доцент на Филозофском факултету у Београду, јако интересантан човек, са врло чистим и јасним ставовима од којих је већина заиста на месту.


Хммм....Јово Бакић нит'смрди нит'мирише, нит'је жут нит'жућкаст а његови "врло чисти и јасни ставови" нит'су Давидови нит'Царски нит'спа'иски!

А један велики Србин је рекао, па каже:

Цитат:Млаких типова у здравом народу има мало. У здравом народу, док бујају сокови у животу,мало има млаких, јер су они плесан на телу.

А плесан не долази где животни сокови избијају свом снагом.

Млаки типови у омладини су ретки у здраво време. Али у болесно и ненормално време, које значи дубок поремећај, млаки типови се појављују у народу, па и у омладини.

То нити су хладни нити су врући, него млаки. Они, за које благо Христосова уста казаше: „Избљуваћу вас!"

Паметном доста!

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Одговори
#3


Е Крле Крле.... Јок

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#4


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#5


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#6

Јово Бакић "Општа војна обавеза али ко неће да служи не мора.Кидање"


Одговори
#7

.
ЈОВО БАКИЋ: Режим СНС ће пасти када буде настала веродостојна опозиција

https://srbin.info/2018/11/10/jovo-bakic...opozicija/

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#8

(11-11-2018, 07:19 PM)Шумадинац Пише:  .
ЈОВО БАКИЋ: Режим СНС ће пасти када буде настала веродостојна опозиција

https://srbin.info/2018/11/10/jovo-bakic...opozicija/

Kada CIA ujedini proevropsku i gradjansku opoziciju...

A to će biti posle Vučićevog priznanja Kosova.

Јосип Броз-Амброз Тито! ДА, ТО ЈЕ БИО ПЕГАВИ ТРБАТИ, ФАРБАНИ ПА КОЛМОВАНИ, У МИДЕРЕ УТЕГНУТИ АУСТРО-УГАРСКИ ЦУГСФИРЕР, ТРОСТРУКИ ШПИЛЕ И МАЂАРСКИ ЧИВА, ЈОСИП БРОЗ-АМБРОЗ ТИТО, СРБОУБИЦА ПРВИ ДО ПАВЕЛИЋА!!!
ПРОСВЕТАР.
Одговори
#9

(11-11-2018, 09:44 PM)Mekenzi Пише:  
(11-11-2018, 07:19 PM)Шумадинац Пише:  .
ЈОВО БАКИЋ: Режим СНС ће пасти када буде настала веродостојна опозиција

https://srbin.info/2018/11/10/jovo-bakic...opozicija/

Kada CIA ujedini proevropsku i gradjansku opoziciju...

A to će biti posle Vučićevog priznanja Kosova.

Тачно. Само ти не можеш да дочекаш то. Стрпи се мало.
Одговори
#10


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#11

.
ВУЧИЋУ ЋЕ СУДИТИ РЕВОЛУЦИОНАРНИ СУД

Знајући методологију ове власти, нисам сигуран да физички напади на политичке неистомишљенике нису дириговани са највишег врха власти.

[Слика: IMG-0346.jpg]

Та методологија налаже потребу застрашивања, чак не толико самих опозиционих вођа, колико обичних грађана, јер како могу проћи они које власт сматра „малим мишевима“, када ситни криминалци у служби владајуће мафије пребијају оне који су, ипак, бар мало познатији у јавности. Међутим, оно чега врховници нису били свесни односи се на чињеницу да ће њихови ситни криминалци претерано ревносно схватити посао за који су унајмљени. Уместо пар шамара, Борка Стефановића умало нису убили, оцењује социолог Јово Бакић у традиционалном, трећем по реду интервјуу за новогодишњи број Данаса.

Теме, питања и одговори сва три интервјуа имају толико тога заједничког да их је могуће готово нетакнуте пребацити из прошлог у актуелни тренутак. Ипак, оно што је њихова суштина била и у претходне три године, а реч је о смени власти Александра Вучића, испоставља се данас као стварност која полако почиње да добија своје обрисе. О томе и о другим темама разговарали смо и уочи ове Нове године са Јовом Бакићем.

– Режим је дубоко криминализован, у својој сржи мафијашки. То што користи ситне криминалце за своје обрачуне, само је показатељ политичког бандитизма. Оно на шта нису рачунали је свест грађана да морају да кажу не. Грађански протести, чији је један од непосредних повода пребијање политичких неистомишљеника, јесте показатељ да је власт отишла предалеко, каже он.

* Да ли је то заиста јасно грађанима? Један од пребијених опозиционара на локалу је изјавио да грађани који га не познају лично, његово пребијање оцењују коментаром да су они аполитични. Дакле, не осуђују…

– Великом делу опозиционо усмерене јавности, независно од тога да ли им је, рецимо, Борко Стефановић симпатичан, јесте јасно.

* Колики је тај опозициони део јавности?

– Није велик у овом тренутку, али је потенцијал његовог раста, благодарећи оваквим потезима власти, прилично јак.

* Јачи је него претходних година?

– Мислим да је јачи. Тек ће се видети колико се режим прерачунао наступајући овако бахато и осионо. Они су изгубили компас и не могу га више пронаћи. Њихова је ствар да ли ће им судити независни или револуционарни судови.

* Судиће им револуционарни суд?

– Њихова памет показује да ће им судити револуционарни суд.

* Пре три године рекли сте у одговору на питање, где се назире крај ове власти, да можемо једино да се поуздамо у њихову глупост.

– Мислим да смо се значајно приближили том тренутку. Баш се труде да покажу да сам имао право. Проблем је у томе што су, истовремено, изузетно вешти у мерењу пулса јавности. Стога би требало очекивати изборе већ на пролеће. Александар Вучић се нада да ће протести сами од себе нестати; да ће успети да анестезира опозиционо бирачко тело, па очекује његову разочараност и, уз контролу масовних средстава општења, поткупљивање и застрашивање бирача, изборну победу.

* Идете ли на протесте?

– Идем. Јако је важно да не буде будан само Београд, већ да цела Србија схвата шта се ради и да нас нико неће избавити ако се сами не активирамо. У варошицама и селима постоји јак страх. То мало привреде што ради је контролисано; напредњаци рекетирају привреднике, милом или силом, људи им дају новац. Народ то види, али плаши се за радна места. На основу те уцене влада се Србијом.

* Нисте гадљиви на националистички префикс протеста?

– На последњем протесту у којем сам учествовао било је више ЛГБТ застава него застава Србије, иако ни потоњих није недостајало. Грађани показују да не трпе понижавање и вређање интелигенције. Треба учествовати у тим протестима.

* Мирјана Карановић и Душко Вујошевић били су непожељни као говорници и то због организатора демонстрација.

– То је врло жалосно и доста говори о стању свести делова опозиционог вођства. Коме они могу да сметају? Ради се о врхунским професионалцима, паметним и храбрим личностима. Нормалном политичару била би част да они говоре на политичком скупу на којем и они учествују. Уопште, политичари који им бране да говоре, а истовремено се боре за слободу говора, падају у нерешиво противречје. Сведоци смо, према томе, големих интелектуалних и етичких ограничења.

* Критичари протеста, такође, указују на искуство у претходним деценијама, када је у датом тренутку мање зло замењивало веће, што се опет сводило на велико зло, чиме је друштво запало у круг зла из којег никако не може да се извуче.

– Спадам међу људе који тако размишљају. Због тога нисам у Савезу за Србију. Не мислим да апсолутно зло треба мењати релативним. Но, ако је за победу над апсолутним злом неопходна сарадња и са овима који нам иначе нису блиски, онда то треба урадити. Друга је ствар шта ће бити после. Видите, нисам сигуран да ће на оним тамо изборима (након следећих) СЗС бити водећа опозициона снага, а нисам сигуран ни да ће постојати. Они су толико разнородни; просечни бирач ДС-а тешко гласа за Двери, као што је случај и обрнуто. СЗС неће ни у сну прећи 20 одсто подршке изашлих на изборе. Потребно је да се образује једна сасвим нова опозициона снага која ће имати јачи легитимитет у грађанству но што га СЗС (због својих вођа) може имати.

* Мислите на Драгана Ђиласа?

– Мислим на Ђиласа, али не само на њега.

* У претходном интервјуу сте рекли да је Ђилас Вучићев адут, да се повукао из политике по наредби Вучића и да ће исто тако бити враћен, уколико затреба. Рекли сте да има путера на глави и да је као такав један од људи са којима Вучић може да манипулише. Да ли и даље мислите да ради за Вучића?

– И даље то мислим, иако немам доказа. Постоје, међутим, индиције за тако нешто. Он је изашао из политике под рафалном паљбом таблоида, али се више година задржао на челу Кошаркашког савеза Србије. Без благослова Вучића није се то могло десити, што сам и Ђиласу казао, када ми је нудио политичку сарадњу. Ми се познајемо још од студентских протеста 1992. Морам да кажем да је тада био знатно другачији и много симпатичнији. Разуман и смирен. Данас урла на новинаре када му се питања не допадају. Немам поверења у њега. У очи сам му то рекао. Против свих његових блиских сарадника су подигнуте оптужнице, а против њега нису. Или он није потписивао потенцијално правно спорне одлуке, већ их је подметао сарадницима на потпис, или га је Вучићев режим једноставно заобишао, зато што му је у стратешком смислу потребан.

* Да ли смо као друштво застрашујуће отупели када говоримо о страшним стварима које су учињене у наше име – геноцид и ратни злочини, тешко сиромаштво, профитерство, прелазимо преко тога и дајемо легитимитет политичарима који то негирају, релативизују, ниподаштавају…

– Ко смо то ми? Не дајемо им легитимитет ни ви ни ја.

* Али, излазите на протест на који они позивају, док стоје на челу колоне.

– Видите Мађарску, тамо излазе сви заједно, иду чак с Јобиком. То је отворено неофашистичка групација, много гора варијанта од Двери.

* Ипак, они нису имали Ратка Младића пре само двадесет година и геноцид.

– Али се позивају на оне којима су овде, рецимо, еквивалент љотићевци. Напротив, верујем да левичари треба да буду присутни на овим протестима. Они јесу и морају да буду део народа који се бори против ауторитарно-мафијашког режима, без обзира да ли се слажу с онима који би да управљају протестом. Ако ни због чега другог, а оно да им не дозволе да заиста њиме руководе. Левица се препознаје по томе што је увек са обесправљеним народом.

* Како вам звуче захтеви за фер изборима, које упућује опозициона политичка елита, сумњивог богатства, у једној од најсиромашнијих држава у Европи?

– Ту сте у праву. Али, треба имати у виду и слојне или класне поделе у друштву Србије. Средњи слој је тренутно под ударом, а управо они, по мојој процени, чине више од 90 одсто учесника протеста. То је релативно (у нашим условима) добростојећи слој, који се плаши губитка политичких слобода као и пада на друштвеној лествици. Питање је да ли ће друге опозиционе снаге, које нису више занемарљиве, а које раде озбиљно на груписању, различити локални покрети и иницијативе широм Републике Србије, успети да анимирају тај велики део становништва који живи у тешким условима и не бави се политиком. Њихов потенцијал је огроман. Власт ту (још увек) није убацила своје људе, или није у значајној мери, и они би могли да утичу на сиромашније људе да схвате како им свакодневни живот зависи од политике. Њих не могу да привуку ни Ђилас ни Јеремић, без обзира на њихову интелигенцију, која је неспорна. Њихов друштвени положај је такав да они то не могу објективно да ураде. Има, међутим, политичара у варошима и селима Србије који могу да привуку оне који политику једва прате, али на својим џеповима могу да осете шта значи стварна политичка борба за њихове интересе. Погледајте, примерице, шта је урађено у Нишу у вези с грејањем. Грађани су непосредно на својим џеповима осетили позитивне последице, када је инжењер Цветковић прецизно израчунао меру у којој их јавно предузеће поткрада, а онда је Удружени покрет слободних станара добио подршку независне државне ревизорске установе и победио топлану односно пљачкашку државу на суду. Сличних лоповских работа има широм Србије и требало би их разоткрити онако како је урађено у Нишу. На томе раде Локални фронт у Краљеву, Социјални форум у Зрењанину, Само јако у Младеновцу, Иницијатива за Пожегу, Један тим из Лучана, самоорганизовани грађани на Старој планини итд.

* Саша Јанковић је у последњих пар месеци доста променио политику. Нема више грљења са Бошком Обрадовићем, а његов покрет је заузео искључиву проевропску позицију, уз посредно признање косовске независности, директно признање геноцида и осталих злочина Србије у ратовима… На крају је чак дао и оставку. Шта мислите о томе?

– Независно од његових мотива, посебно када неко изађе из политике, не би га требало нити славити нити гађати дрвљем и камењем. Покрет слободних грађана, ако опстане, укључиваће се у шире покрете. Не верујем да ће то бити са СЗС, јер им је одатле све време подметана нога. Место им је с овде поменутим локалним грађанским покретима. Можда не свима, али великој већини јесте. Ту има изузетно паметног и честитог света. Није лоше да постоје два покрета: један који ће ићи само на средњу класу, попут Ђиласовог и Јеремићевог; и други, који ће политизовати шире друштвене слојеве, али и привлачити у политику дубоко (у постојеће странке) разочаране припаднике средње класе. Наравно, проблем другог покрета је тај што ту буквално нема ни динара. Ту је реч о чистом ентузијазму. Ипак, све нас је више, а добром организацијом и одушевљењем можемо, бар у некој мери, надокнадити недостатак новца. Ако ове локалне иницијативе и покрети буду међусобно солидарни, ако први корак буде направљен како треба, наредни ће бити незаустављиви.

Шта хоће Вук Јеремић?

* Шта је са Вуком Јеремићем? Говоримо овде о лидерима опозиције, а заправо о изузетно богатим људима.

– Јеремић је човек који има јаке међународне везе. Он је из личних средстава финансирао своју кампању за генералног секретара УН. То, с једне стране, говори о његовом материјалном положају, а с друге, говори о томе да није имао стварну подршку Републике Србије, јер га је она само вербално подржала. Изненадио је тада својим добрим резултатом. Није имао подршку Руса, јер да јесте, вероватно би победио. Када је изгубио, љут на власт, која га није истински подржала, вратио се овде и помислио да би могао нешто и у политичком смислу да уради. Међутим, преценио је сопствене моћи. Интелигентан, какав је, разумео је да мора да се удружује и постане део шире политичке коалиције, како не би потпуно политички пропао. Међутим, његов програм је на ивици радикалне деснице, док би он сам желео да буде левичар, или бар на центру. То је проблем. Штавише, у његовом окружењу има радикалних десничара, попут историчара Бојана Димитријевића, главног трудбеника у реакционарним напорима за рехабилитацијом Милана Недића.

Грађани, Косово, српски и албански мафијаши

* Рекли сте да ће Вучићу судити револуционарни суд. Да ли су људи из локалних покрета у стању да изведу револуцију? Постоји мишљење да би револуција могла да настане пре због Косово него због сиромаштва.

– Грађани Србије, бар њихова већина, свесни су да немају никаквог утицаја на Косово, било на албанске било на српске мафијаше, који деловима те територије владају, а све уз благослов САД-а, НАТО-а, ЕУ, Републике Србије и Албаније. Оно што је реално су надувани рачуни јавних предузећа по градовима и бахати бандитизам локалних и републичких власти у спрези с мафијашима. И то су кључна питања која локални покрети стављају на дневни ред. Постоје људи у Србији који су спремни да жртвују посао, егзистенцију, који су непоткупљиви, а о којима се ништа не зна. Морамо се као грађани удруживати и престати да персонификујемо политику. Оно што, можда, понегде још није јасно односи се на чињеницу да су главни мафијаши и лопови на (транс)националном нивоу. Према томе, без удруживања на републичком нивоу, а затим и међународном, нема успеха ни за један локални покрет у Србији.

Мафија својевољно не силази с власти

* Како ће изгледати Вучићев пад са власти?

– Мафија својевољно с власти не одлази.

* Да ли је могуће мирним протестима срушити режим?

– Не. Режим из блата тоне у живо блато, а тамо може да повуче и цело друштво. То је тај ризик. Кључно је шта ће учинити међународни чинилац. Због обећања око Косова, бар у овом тренутку, Вучић ужива њихову бланко подршку, баш као што је и Груевски десетак година уживао у Македонији. Када човек разговара с дипломатама, јасно је да врло добро знају о чему се ради. Но, њима то тренутно одговара, баш као и домаћим крупним капиталистима, одреда добровољним или принуђеним финансијерима СНС-а. Који ће крупни капиталиста да плати сопствено развлашћивање? Па ипак, упознао сам самоорганизоване грађане у варошима Србије и убеђен сам да је наш потенцијал, ако смо уистину препознали заједничке интересе и ако будемо истински солидарни, огроман.




Данас

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#12


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#13

.
У чланку који су горе поставили Шумадинац (познатији као НАТО-Четник и НАТО-Поп, врте, врте, хула-хоп), ЈОВНО БАКИЋ (познатији као 'ни там'-ни 'вам' или 'Помоз'Бог чаршијо на све чет'ри стране'), је изјавило, па ка'е:

Цитат:На последњем протесту у којем сам учествовао било је више ЛГБТ застава него застава Србије....

Пошто је познато да те демонстрације организују Поздерац и Ђилас за рачун свога Тита (овај пут балавог уместо ћопавог), питање је да ли и Брнабић анимира и финансира те толике барјаке педера и лезбача београцких?!

Паметном доста!

табаџијатабаџијатабаџија

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Одговори
#14

.
НЕ РАДИ СЕ САМО О ВУЧИЋУ


Да ли се академска заједница Србије коначно пробудила или подршка протестима против власти стиже прекасно? О томе у интервјуу за DW говори професор Филозофског факултета у Београду Јово Бакић.


[Слика: IMG-0739.jpg]


• Подршка грађанским протестима стиже и из српске академске заједнице. Више стотина професора и академских истраживача потписало је подршку сада већ дуготрајним протестима против власти Александра Вучића, који су започети у Београду, а сада се шире и на друге градове. Та подршка је релативно скромна по обиму и броју потписника, али се ипак види као солидан допринос отпору аутократској власти у Србији. Зашто је академској заједници било потребно толико времена да се јавно огласи?

- Та подршка је важна јер се академска заједница коначно пробудила. Ово није обично питање власти и опозиције, него је реч о једном дубоко антицивилизованом режиму. Тај режим је и ауторитаран и мафијашки, и он је комбинација једног ауторитарног вође, мафије с којом су повезани он и његови блиски људи, и богатих олигарха које је дисциплиновао оног тренутка када је једнога од њих послао у затвор. Тако да ми имамо посла са једном спрегом свега тога, и умни људи морају да подигну глас против такве спреге, јер овде није реч о обичном односу власти и опозиције.


• Упадљиво је да и даље говоримо само о делу академске заједнице. Зашто се јавној подршци протестима нису придружили сви, или бар највећи део академске заједнице?

- Академска заједница је део друштва. А наше друштво је у великој мери разорено. У том смислу и академска заједница дели судбину друштва, односно и она је у значајној мери разорена. У етичком смислу академска заједница стоји на прилично ниским гранама. Наравно, један значајан број људи је ипак подигао свој глас и то већ говори да за нас има наде. Та нада ипак није превише велика, јер овде се не ради само о једном човеку.

Дакле, било би врло лоше ако бисмо сматрали да ће одлазак Александра Вучића да реши наше проблеме. Неће, јер морамо мењати комплетан политички систем, вредносни систем, и људи морају променити себе и постати бољи него што јесу. Јер, када кажем да је наше друштво разорено, мислим на то да су појединци остали без вредносног темеља и норми које усмеравају њихово понашање.

Овде је постало увелико пожељно да се човек продаје и да постане роба коју ће политичке странке користити – када говоримо о политичком систему. То се мора променити из темеља уколико желимо да у једном тренутку градимо боље друштво од овог у којем живимо.


• Можда би у овој ситуацији било исправније рећи да је ово тек почетак буђења академске заједнице, која већ дуго не реагује на све друштвене аномалије. Зашто је та заједница и чиме успавана?

- Свакако је реакција академске заједнице увелико закаснила. Режим је показао своје лице у најмању руку тамо негде од 2014. године, ако не и раније. Академски људи би по природи ствари морали да уочавају неке процесе који се дешавају у политичком животу пре него што то уоче просечни грађани. Међутим, и ако су то уочавали или нису, они су ћутали. Неки су се, наравно, и продали.

То је просто нешто што је везано за стање академске заједнице. Она уопште није нека идеална заједница, ту нису неки људи који су етички супериорни у односу на друге. Не, они су грађани као и сваки други, и на жалост просечан ниво етичког понашања у нашем друштву је изузетно низак. Они јесу супериорни у својим струкама, али етички од њих не можете имати превелика очекивања.


• Подршку протестима су изразили углавном познати актери: Филозофски, Факултет политичких наука, Правни, Факултет организационих наука. Занимљиво је да ту нема много или скоро уопште техничких и њима сродних факултета?

- Нисам припадник техничке интелигенције, али могу само да претпоставим да су људи који имају мало шира интересовања од технике ређи на техничким факултетима него што је то на друштвено хуманистичким факултетима. И то је донекле и очекивано. Када сте окупирани рачунањем, или стварањем разних машина, или већ не знам чега, ви се изолујете од околног света, не пратите баш много ни политику. У том смислу не бих баш тако осуђивао људе са таквих факултета, на крају крајева, видећемо.

Својевремено, током деведесетих година, сећам се да је Електротехнички факултет био са друштвено-хуманистичким факултетима у истим редовима.


• Током деведесетих су и сами студенти били у првим редовима отпора режиму Слободана Милошевића. Сада би се рекло да их нема нигде. Зашто су студенти постали тако апатични и аполитични?

- Не бих рекао да их нема нигде. Виђао сам на протестима и моје студенте и неке друге које не познајем. Не бих баш тако рекао да нису активни учесници. Можда бисмо сви желели да их има више. На жалост, они су у великој мери постали аполитични, а да за то нису криви они. Криви су старији који су створили један наопаки политички систем. А онда се један добар део њих приклонио таквом политичком систему, где постоји једно правило у политичким странкама Србије, а то је: што је човек млађи то је рђавији.

Једноставно, они су видели шта се тражи, шта је потребно да би у политици успели, и томе су се прилагодили. А с друге стране, имате младе људе који су аполитични, и који су згађени таквим системом који се тражи у политичком систему Србије. Са треће стране имате идеалисте, који би желели нешто да промене, али они на жалост нису већина. Али, ко зна, можда ће ови протести бити један сигнал за буђење свести међу грађанима Србије, и можда ћемо сви заједно показати да нисмо пропали, како то бар у овом тренутку изгледа.


• Да ли је прејака оцена да су млади људи апатични и аполитични?

- У овом тренутку то заиста јесте тачно. Али, то се мења, и може да се промени јако брзо и да се пронађе нека позитивна енергија. То говоре и примери из историје. Социолози су 1968. године очајавали што је студентска омладина апатична. А онда се одједном десила једна од највећих студентских побуна у историји.

Стално сам у додиру са младим људима и код једног значајног броја њих видим жељу да се нешто мења. Можда не знају тачно шта и како би требало мењати, и то их мало спутава, јер се боје да ће опет све бити узалуд, али мислим да ту постоји један потенцијал. Стога и не бих тек тако олако описивао позитивну енергију која код њих постоји“.


• Министар просвете Младен Шарчевић изјављује како му таква подршка протестима не смета, и оцењује да је ту мали број озбиљних имена. Ту су углавном професори у пензији и млади истраживачи, који су тек почели да раде, оцењује министар. Да ли је то увредљива оцена потписника подршке?

- Том изјавом је министар дефинисао себе и најбоље објаснио ко је он. Када ви кажете за људе који су читав свој радни век провели у академској заједници, и међу којима неки имају веома значајне научне резултате, да су пензионери, као да сте рекли да су научници у пензији неважни. А онда кажете за младе људе, од којих тек очекујете нешто, и међу којима ће неки од њих сутра вероватно бити неки велики научници, да су такође неважна и неозбиљна имена.

Што се тиче последњег дела питања, просто има људи који вас једноставно не могу увредити, и такав је министар просвете Младен Шарчевић. А што се тиче броја потписа, мислим да ће се он, између осталог и захваљујући изјавама попут ове министра Шарчевића, само додатно повећавати.



DW

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 3 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним