[Ултрадесничар]

Посланик Нове српске демократије Славен Радуновић казао је „дукљански фашисти“ не могу да преболе што им се „не прима“ идеологија, па би казнама да натјерају људе да устају на химну, коју су они „заинат“ донијели.

„Специјалним законом би да утјерују Чиргићев језик народу, да руше објекте Цркви која има стотине хиљада вјерника-јер Мираш не може да окупи ни њих педесет, а да их Удба не пошаље…“, написао је Радуновић на свом Фејсбук профилу.

Додаје да је Црна Гора једина земља савезница, из Великог рата, која не слави 100 година побједе.

„Сада болесници, огрезли у мржњи према својој и нашој историји, који би више вољели да су Аустроугари у Првом, а Италијани у Другом свјетском рату остали на Цетињу, покушавају да обесмисле велику прославу 100 година од ослобођења и уједињења Боке са Србијом, односно, Краљевином СХС“, оцјењује Радуновић.

Не лажови, додаје он, нема аутобуса са КиМ-а и из осталих дјелова Србије!

„Славе Бокељи, Грбљани, Паштровићи, Маињани, Кртољани. Kривошијани…Славе потомци оних који су се добровољно борили у војскама Црне Горе и Србије и потомци оних који су их разгаљених срца дочекивали у новембру 1918. Слава јунацима, слава и њиховим потомцима, који се поносе на своју историју и традицију!“, закључио је Радуновић.

[Ултрадесничар]

Свештеник др Угрин Поповић: Застава у Нотр Даму!
3. новембра 2018.


Ако ишта имамо, односно, ако смо ишта имали, то је сећање на наше неустрашиве претке. На људе који јесу из овог народа, али којима ми нисмо ни до колена. Тако да смо их нежно обожавали у својој медиокритетској помирености да ми једноставно нисмо такви, и да Србија таквих синова, једноставно борави у оном јуче, док је ово данас, резервисано за све нас, који можемо без трунке гриже савести продати веру за вечеру, и оца за евроатланске интеграције, а најпоразније је то, што можемо, и што смо, продали ту исту неустаршиву Србију за неколико сендвича и 1000 динара.

Поплава разних „духовних“ центара и лајф коучева јесу ту, да ту издају, својих предака и осуду својих потомака, учини логичном и тотално ирелевантним на путу личног развоја једне личности у овом животу, и овим околностима. Све је ипак само маја, а ми тренутно проживљавамо самсару властитог пута, који је безвременошћу овенчан.

Да, тако је, а тако ваљда и једино можемо да поднесемо сами себе и властиту свест над тим да смо ИЗДАЈНИЦИ својих предака! Данашње постављање заставе тзв државе Косово у Нотр-Дам, као једној од двадесет држава победница у Првом рату, јесте шлајмара у лице нашој медиокритетности, али и последња могућност да се наша успавана част пробуди. Пробуди и пљуне те гадне сендвиче и схвати да не живи човек само за 1000 динара!

У Паризу се 11. новембра обележава овај значајан историјски јубилеј, коме ће присуствовати бројни европски и светски лидери, од председника САД – Доналда Трампа, преко немачке канцеларске Ангеле Меркел, председника Француске Емануела Макрона…

У Париз путује и српски председник Александар Вучић, али и косовски Хашим Тачи, који ће се можда и срести на маргинама овог догађаја. На маргинама, што апсолутно одговара Хашиму, јер застава његове земље вијори као једна од победница, док нама и нашем председнику, то никако не може да одговара, пошто ми нисмо на маргини овог догађаја, већ управо у самом центру!

Због нас је почео, ми смо претрпели највеће губитке и нашим славним Солунским јуришом је и окончан овај велики рат, и наша застава НЕ МОЖЕ бити тек једна од… већ У САМОМ ЦЕНТРУ тог храма, Нотр-Дам! Јер, ако смо релативни медиокритети данас, то не значи да су такви били и наши преци, они исти, који нису дозволили да иједна, од 56 ратних застава Србије, падне непријатељима у руке. Само у спомен тог чина, наша застава, данас, мора вијорити поносно и у самом центру, како Париза, тако и Нотр-Дама!

Или не… али онда наш председник тамо не иде! Не иде са Хашимом Тачијем, да својим присуством подржи измишљање историје и ново силовање наше нације! Не, то једноставно Србин не ради, па чак и ова данашња анемична и медиокритетно-јевропејска верзија тог народа. Ипак, не! Ако смо релативни њима, не смемо бити-постати то једни другима!

То је наша верзија хришћанства, названо Светосавље, појам који смо сахранили својим југословенским тенденцијама тада, на крају свог великог победничког пута. То, да ми нисмо тек суграђани него сабраћа! Да нисмо релативни једни другима, већ апсолутни. Да нисмо пуко средство, већ циљ!

Да, ту апсолутну победу прославили смо најужаснијим поразом. Тај пораз се зове Југославија! Зато, овај догађај у Нотр-Даму и јесте од велике важности, пошто тамо није било Југославије, или било којег другог спомена пораза. Не! Тамо мора стајати застава Србије, апсолутне победнице! И апсолутно часне армије! Армије сељака и светаца који су своју малу земљу волели више од сопственог живота и којој су посветили овај дан – дан победе! Дан Србије!

Тако да, прославу Стогодишњице пробоја Солунског фронта, смо обележили. Сви смо видели како, и то је био шамар свим Србима. Шамар нашим прамајкама у облику оног ужасног створења које на шипци хули на нашу Традицију. Србија је ћутала. Србија је ћутала и жвкала свој одвратни сендвич!

А сада? Шта ћемо урадити сада?


P.S. Господине Председниче, молим Вас урадите нешто! Не дајте да се тек тако хули на спомен наших предака! Ви сте наш глас! Молим Вас. Коленопреклоно Вас молим!

Свештеник др Угрин Поповић

Видовдан

ВУЧИЋ: Треба да уђем у Нотр Дам, узмем шипку и скинем заставу?

07-11-2018 20:22

Председник Србије Александар Вучић каже да ће ићи Париз на свечаност поводом стоте годишњице победе у Првом светском рату упркос "придикама и сољењу памети" због косовске заставе, је тврди да је његов посао да реално сагледа ствари, а реалност је да наша земља мора да ради са Француском и Немачком, које су признале Косово пре 10 година.

[Шумадинац]

[смедерево]

https://rs-lat.sputniknews.com/politika/...ke-vucic-/

[Бенито]

Александар Вучић је човек који је постављен на место председника Србије са јасном намером да ради против српских националних интереса.
Унапред је знао за заставу, унапред је знао где ће седети. Њему је послат протокол унапред, а међу време се усаглашава ( сусрети на маргини, посете изложбама, пријем код председника земље домаћина...). Значи, све је знао унапред и намерно је понизио Србију.
Затим је уследио спин у домаћим медијима, који је припремљен још пре неколико дана. Да се Вучић, а не Србија, прогласи жртвом . То је био циљ. Онда су уследиле анализе да то није толико битно, да се не би сазнала истина.
Најбољи доказ је недолазак високог представника Велике Британије. Није им се свидео протокол, нису дигли буку, али нису дошли.
Ми да држимо до себе, пристали бисмо само на први ред у оваквим случајевима. Али, ми не можемо да држимо до себе, јер ми не одлучујемо. Овде влада класична колонијална управа и раде оно што им је наређено.
Када овде поново буде краљ на челу државе, нико се неће ни усудити да нас не стави у први ред.

[Ултрадесничар]

Александар Вучић је човек који је постављен на место председника Србије са јасном намером да ради против српских националних интереса.
Унапред је знао за заставу, унапред је знао где ће седети. Њему је послат протокол унапред, а међу време се усаглашава ( сусрети на маргини, посете изложбама, пријем код председника земље домаћина...). Значи, све је знао унапред и намерно је понизио Србију.
Затим је уследио спин у домаћим медијима, који је припремљен још пре неколико дана. Да се Вучић, а не Србија, прогласи жртвом . То је био циљ. Онда су уследиле анализе да то није толико битно, да се не би сазнала истина.
Најбољи доказ је недолазак високог представника Велике Британије. Није им се свидео протокол, нису дигли буку, али нису дошли.
Ми да држимо до себе, пристали бисмо само на први ред у оваквим случајевима. Али, ми не можемо да држимо до себе, јер ми не одлучујемо. Овде влада класична колонијална управа и раде оно што им је наређено.
Када овде поново буде краљ на челу државе, нико се неће ни усудити да нас не стави у први ред.

Иако ово личи на теорију завере врло је логично. Вучићево понижавање Срба и Србије је његова политика.
Бенито, међутим последња реченица, да је Александар II Карађорвић у овом тренутку краљ Србије он би био у првом реду јесте трагикомична. Докле год је неко представник Србије испред њега ће бити Монако, пораженаНЕМАЧКА ( вероватно зато британски представник није дошао а није правио буку због политике ), Мароко ( чак се Трамп изнененадио из које је овја земље ) можда чак
и Аустрија, Мађарска, Бугарска,Турска...

Чак на војној победничкој паради 1919. кроз Тријумфалну капију, Српска Војска је прошла у "другом реду" иза Белгијанаца ( који су
били неутрални па су тек ушли у борбу када су их Немци окупирали ).

http://www.politika.rs/scc/clanak/275438...919-godine

[Николај]

[Ултрадесничар]

Председница француске опозиционе странке Национално окупљање Марин ле Пен казала је да је “шокирана” односом према Србији у Паризу.

Она је подсетила да је Србија изгубила четвртину становништва у Првом светском рату, чијем завршетку, односно веку од завршетка, је била посвећена церемонија у Паризу.

“Била сам прилично шокирана начином на који су се односили према председнику Србије, док је председник Kосова, земље која није постојала 1914-1918, био одмах иза Емануела Макрона. Kолико се сећам, Србија је изгубила у том рату четвртину становништва”, написала је Ле Пенова на свом налогу на Твитеру.

TAНЈУГ

[ПРОСВЕТАР]

КАД СМО СЕ МИ ОНОМАНДЕ НА ОВОМ ИСТОМ ФОРУМУ ЗАЛАГАЛИ ДА СЕ РУШИ СПОМЕНИК ЗАХВАЛНОСТИ ФРАНЦУСКОЈ СКОЧИЛА ЈЕ НА НАС И АЛА И ВРАНА!

КАД СУ СРБИ ПРОБИЈАЛИ СОЛУНСКИ ФРОНТ И КАД СУ СРБИМА ОДСЕЦАЛИ ГЛАВЕ ПО БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ-СВЕТОГ САВВЕ ЂЕДОВИНИ, КАД СУ ЖВАЉАВИ ШИПЦИ ВАДИЛИ ОРГАНЕ И РУШИЛИ ЦРКВЕ-ОНАЈ КРЕТЕН КУШНЕР СЕ ЦЕРЕКАО А ЗВАНИЧНА ФРАНЦУСКА НАС ЈЕ ПРИДЕ БОМБАРДОВАЛА!

МАМУ ВАМ ПСУЈЕМ ФРАНЦУСКУ ПОКВАРЕНУ!

Послушајте паметне људе који покушавају да дођу до речи од баљезга и за*ебавања професионалног угузљуба Гњилежног Запада Милоклиза Чмарића:

Ми да се питамо баш сад бих порушио онај кретенски споменик захвалности Француској у Београду, до темеља брале!

Ма једини спас за Фрнцуску јесте Марин Ле Пен, ПРЕКИ ВОЈНИ СУД!

У Великом рату Русија нас је помогла бесплатно а Французи су наплатили до последње пертле и то У ЗЛАТУ!

ПОСЛУШАЈТЕ ИЗЛАГАЊЕ СРЂЕ ТРИФКОВИЋА

Русија је у Великом рату на делу, без резерве, показала наклоност Србији, пружајући јој кључну војну и материјалну помоћ без обавезе надокнаде, те приморавајући уценом западне савезнике да предузму акцију евакуације њене војске из Албаније.

У данима када Србија, скромније него што се очекивало, прославља стогодишњицу почетка Великог рата и ономад, изненађујуће слабо посећано, откривање Споменика Цару Николају Другом Романову у Београду, један други руски јунак-богатир остаје у сенци ових великих јубилеја.

Реч је о контра-адмиралу Михаилу Михаиловичу Весјолкину, великом, осведоченом пријатељу Срба, о којем сам овде већ писао, који је успешно и храбро командовао Експедицијом посебне намене руске Ратне морнарице, основаној да Дунавом допрема помоћ Србији нападнутој у Првом светском рату.

Експедиција посебне намене

Историчар Данило Шаренац сведочи да је конкретан посао организовања и слања војне помоћи у Србију припао руском Министарству морнарице, које је формирало Експедицију посебне намене. Експедиција је формирана 16. августа 1914. године, на челу са тада капетаном прве класе Михаилом Михаиловичем Весјолкином.

За превоз робе одређени су капацитети руске Црноморске флоте, премда, како наводи Шаренац, за ову операцију, због дубоког газа, нису могли бити искоришћени велики бродови, па је руска морнарица по овој потреби ангажовала шлепове и трговачке бродове Руског дунавског паробродства.

Све што је Експедиција посебне намене превозила за Србију, сматало се робом специјалне намене. То је значило да се материјал прироритетно пропуштао железницама и воденим путевима, упоредо са испорукама за руску војску, а све на рачун искључиво руске благајне.

Руска лука на Дунаву, Рени, изабрана је за почетну тачку, док су српске „луке“ Радујевац, а од марта 1915. године и Прахово, представљале места истовара. У повољним временским приликама, пут руских конвоја трајао је десет дана.

Педесет конвоја бесплатне руске помоћи

Током 1914. године, бележи Шаренац, у Србију је стигло пет руских конвоја, а следеће чак 45. Помоћ Србији била је толика да су Руси прибегли проширењу капацитета луке Рени. Сличне проблеме имала је и Србија.

Реквирирани су приватни магацини како би се обилна руска помоћ прихватила. Како ни у Прахову ни у Радујевцу није било савремене опреме за истовар, на овим пословима ангажовани су ратни заробљеници из Аустро-Угарске. Извори из тог времена сведоче да је пруга уског колосека Прахово – Зајечар била затрпана руском робом.

Данас је немогуће утврдити тачне количине руске помоћи Србији. Ипак, увидом у сачуване податке о неким транспортима могуће је сагледати њене контуре.

Тако се само један од конвоја састојао од 32.814 сандука са муницијом, 322 сандука са гранатама, 214 навоја бодљикаве жице, 203.750 kg угља, 27.710 kg сена, 99 бачви киселине, 467 бачви минералног уља, 426 бачви бензина, 67 бачви шпиритуса, два артиљеријска оруђа калибра 150 mm са хиљаду граната и 13.000 граната за пољску артиљерију. Стигло је још и преко 750 коња, као и материјал за склапање понтона.

Други товар, бележи историчар Шаренац, садржао је 110 коња, 100 вагона шпиритуса, 7 сандука са радио и телеграфским материјалом и један авион.

Само током 1914. године руско Министарство војске послало је бесплатно србској и црногорској војсци, из магацина у Казању, Кијеву и Оријенбауму око 15 милиона пушчаних метака и више од десет хиљада граната. Из Лавова је за Србију у децембру 1914. године послато и заробљено трофејно немачко и аустро-угарско наоружање.

За разлику од помоћи, коју је Дунавом достављала Русија конвојима контра-адмирала Весјолкина, Србија и касније Краљвина СХС и Југославија платиле су свако француско дугме, сваки француски метак, пертлу и сваку испоручену пушку. Дакако, новцем, И ТО У ЗЛАТУ НА ЗАХТЕВ ФРАНЦУСКИХ ЛИХВАРА, а често и вишеструко скупљим уступцима француским компанијама на домаћем тржишту.

Француска је потом добила и Споменик захвалности на Калемегдану (док је предлог да се исти споменик подигне у Паризу 'ладно одбијен), иако је тек на интервенцију руског Цара Николаја Другог невољно пристала да почне евакуацију остатака србских трупа из Албаније.

Недавно је у Београду та неправда делимично отклоњена, откривањем Споменика Светом Цару Николају. Споменик контра-адмиралу Весјолкину, ког су такође стрељали бољшевици, а за ког су Срби дубоко веровали да је царев брат по оцу, још чека своје место у Србији.

Паметном доста!

А СПОМЕНИК ЗАХВАЛНОСТИ ФРАНЦУСКОЈ, ДЕЛО ТАКОЗВАНОГ "ХРВАТА" МЕШТРОВИЋА, ЧИЈИ ЈЕ СИН БИО ГОДИНАМА ЈЕДАН ОД ГЛАВЕШИНА УСТАШКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ, ИПАК ТРЕБА ПОРУШИТИ!

Паметном доста!

---

Иначе, да подсетимо, што се тиче споменика Светом Цару Николају, ми смо од првог дана били антипротивни како споменику као таквом тако и локацији!

Прво Свети Цар Николај и Света Царска Породица јесу Православни Светитељи, чију смо Свету Икону ми имали од Бога Благодат да целивамо 20 (двадесет) година пре Путина, а у Православљу се Свеци прослављају кроз Свете Иконе а не кроз ТРОДИМЕНЗИОНАЛНЕ СКУЛПТУРЕ илити СПОМЕНИКЕ!

Питање је дакле било дал'ће тај споменик приказати Светитеља само у рељефу или...нажалост испало је у 3 димензије!

Преседан је већ направљен са тродимензионалним скулптурама Светог Савве у нас и Светог Николаја Чудотворца у Руса...нажалост, нажалост....

Само латинска јерес, кримо-католици, праве тродимензионалне скулптуре својих „светаца” и још их носају около на њиховим „процесијама” к'о неке ИДОЛЕ, а ИДОЛОПОКЛОНСТВА у Цркви Христовој једноставно не има!

Друго, ми смо радије били за Спомен-Капелу у којој би се верни Срби помолили Светом Николају и Светој Царској Породици, запалили му воштаницу и целивали Свету Икону са ликом Светитеља, као што и наш Брат Путин чини.

Уместо СПОМЕНИКА дакле, ми смо били за скромну Цркву на улазу у Калемегдан, тамо ђе је Споменик захвалности Француској КОЈИ БИ ТРЕБАЛО ДА СЕ ПОРУШИ, МАТЕРИЈАЛ ДА СЕ ЗДРОБИ И САМЕЉЕ ДО ПРАШИНЕ И ПРАШИНА ДА СЕ УПОТРЕБИ ЗА МАЛТЕР И ЦЕМЕНТ, искључиво за изградњу јавних нужника по Србији!

Воскресе́ние Христо́во ви́девше, поклони́мся Святому Господу Иисусу, единому безгрешному!

И буди слава вавијек Богу што нас чува од пасје вјере!

Амин!

[Ултрадесничар]

КАД СМО СЕ МИ ОНОМАНДЕ НА ОВОМ ИСТОМ ФОРУМУ ЗАЛАГАЛИ ДА СЕ РУШИ СПОМЕНИК ЗАХВАЛНОСТИ ФРАНЦУСКОЈ СКОЧИЛА ЈЕ НА НАС И АЛА И ВРАНА!

КАД СУ СРБИ ПРОБИЈАЛИ СОЛУНСКИ ФРОНТ И КАД СУ СРБИМА ОДСЕЦАЛИ ГЛАВЕ ПО БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ-СВЕТОГ САВВЕ ЂЕДОВИНИ, КАД СУ ЖВАЉАВИ ШИПЦИ ВАДИЛИ ОРГАНЕ И РУШИЛИ ЦРКВЕ-ОНАЈ КРЕТЕН КУШНЕР СЕ ЦЕРЕКАО А ЗВАНИЧНА ФРАНЦУСКА НАС ЈЕ ПРИДЕ БОМБАРДОВАЛА!

МАМУ ВАМ ПСУЈЕМ ФРАНЦУСКУ ПОКВАРЕНУ!

Послушајте паметне људе који покушавају да дођу до речи од баљезга и за*ебавања професионалног угузљуба Гњилежног Запада Милоклиза Чмарића:

Ми да се питамо баш сад бих порушио онај кретенски споменик захвалности Француској у Београду, до темеља брале!

Ма једини спас за Фрнцуску јесте Марин Ле Пен, ПРЕКИ ВОЈНИ СУД!

У Великом рату Русија нас је помогла бесплатно а Французи су наплатили до последње пертле и то У ЗЛАТУ!

ПОСЛУШАЈТЕ ИЗЛАГАЊЕ СРЂЕ ТРИФКОВИЋА

Русија је у Великом рату на делу, без резерве, показала наклоност Србији, пружајући јој кључну војну и материјалну помоћ [b]без обавезе надокнаде, те приморавајући уценом западне савезнике да предузму акцију евакуације њене војске из Албаније.

У данима када Србија, скромније него што се очекивало, прославља стогодишњицу почетка Великог рата и ономад, изненађујуће слабо посећано, откривање Споменика Цару Николају Другом Романову у Београду, један други руски јунак-богатир остаје у сенци ових великих јубилеја.

Реч је о контра-адмиралу Михаилу Михаиловичу Весјолкину, великом, осведоченом пријатељу Срба, о којем сам овде већ писао, који је успешно и храбро командовао Експедицијом посебне намене руске Ратне морнарице, основаној да Дунавом допрема помоћ Србији нападнутој у Првом светском рату.

Експедиција посебне намене

Историчар Данило Шаренац сведочи да је конкретан посао организовања и слања војне помоћи у Србију припао руском Министарству морнарице, које је формирало Експедицију посебне намене. Експедиција је формирана 16. августа 1914. године, на челу са тада капетаном прве класе Михаилом Михаиловичем Весјолкином.

За превоз робе одређени су капацитети руске Црноморске флоте, премда, како наводи Шаренац, за ову операцију, због дубоког газа, нису могли бити искоришћени велики бродови, па је руска морнарица по овој потреби ангажовала шлепове и трговачке бродове Руског дунавског паробродства.

Све што је Експедиција посебне намене превозила за Србију, сматало се робом специјалне намене. То је значило да се материјал прироритетно пропуштао железницама и воденим путевима, упоредо са испорукама за руску војску, а све на рачун искључиво руске благајне.

Руска лука на Дунаву, Рени, изабрана је за почетну тачку, док су српске „луке“ Радујевац, а од марта 1915. године и Прахово, представљале места истовара. У повољним временским приликама, пут руских конвоја трајао је десет дана.

Педесет конвоја бесплатне руске помоћи

Током 1914. године, бележи Шаренац, у Србију је стигло пет руских конвоја, а следеће чак 45. Помоћ Србији била је толика да су Руси прибегли проширењу капацитета луке Рени. Сличне проблеме имала је и Србија.

Реквирирани су приватни магацини како би се обилна руска помоћ прихватила. Како ни у Прахову ни у Радујевцу није било савремене опреме за истовар, на овим пословима ангажовани су ратни заробљеници из Аустро-Угарске. Извори из тог времена сведоче да је пруга уског колосека Прахово – Зајечар била затрпана руском робом.

Данас је немогуће утврдити тачне количине руске помоћи Србији. Ипак, увидом у сачуване податке о неким транспортима могуће је сагледати њене контуре.

Тако се само један од конвоја састојао од 32.814 сандука са муницијом, 322 сандука са гранатама, 214 навоја бодљикаве жице, 203.750 kg угља, 27.710 kg сена, 99 бачви киселине, 467 бачви минералног уља, 426 бачви бензина, 67 бачви шпиритуса, два артиљеријска оруђа калибра 150 mm са хиљаду граната и 13.000 граната за пољску артиљерију. Стигло је још и преко 750 коња, као и материјал за склапање понтона.

Други товар, бележи историчар Шаренац, садржао је 110 коња, 100 вагона шпиритуса, 7 сандука са радио и телеграфским материјалом и један авион.

Само током 1914. године руско Министарство војске послало је бесплатно србској и црногорској војсци, из магацина у Казању, Кијеву и Оријенбауму око 15 милиона пушчаних метака и више од десет хиљада граната. Из Лавова је за Србију у децембру 1914. године послато и заробљено трофејно немачко и аустро-угарско наоружање.

За разлику од помоћи, коју је Дунавом достављала Русија конвојима контра-адмирала Весјолкина, Србија и касније Краљвина СХС и Југославија платиле су свако француско дугме, сваки француски метак, пертлу и сваку испоручену пушку. Дакако, новцем, И ТО У ЗЛАТУ НА ЗАХТЕВ ФРАНЦУСКИХ ЛИХВАРА, а често и вишеструко скупљим уступцима француским компанијама на домаћем тржишту.

Француска је потом добила и Споменик захвалности на Калемегдану (док је предлог да се исти споменик подигне у Паризу 'ладно одбијен), иако је тек на интервенцију руског Цара Николаја Другог невољно пристала да почне евакуацију остатака србских трупа из Албаније.

Недавно је у Београду та неправда делимично отклоњена, откривањем Споменика Светом Цару Николају. Споменик контра-адмиралу Весјолкину, ког су такође стрељали бољшевици, а за ког су Срби дубоко веровали да је царев брат по оцу, још чека своје место у Србији.

Паметном доста!

[size=large]А СПОМЕНИК ЗАХВАЛНОСТИ ФРАНЦУСКОЈ, ДЕЛО ТАКОЗВАНОГ "ХРВАТА" МЕШТРОВИЋА, ЧИЈИ ЈЕ СИН БИО ГОДИНАМА ЈЕДАН ОД ГЛАВЕШИНА УСТАШКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ, ИПАК ТРЕБА ПОРУШИТИ!

Паметном доста!

Просветару, да охладимо главе. Иако Београђанин нјикада нисам посетио тај споменик и нећу. Нехо, написао си да је једина нада Француске Марин Ле Пен. И једног дана он постане председник Француске. И пошто брани Србе већ година, за очекивати је да похита у Београд а кад тамо Срби срушили Споменик захвалности Француској у Великом рату.
Има " Креће се лађа Франвцуска" а први лађе које су евакуисале Срспку Војску и избеглице из Албаније су италијанске лађе ( иако је ратни циљеви Србије Далмација у којој је живело доста Италијана до 1945.).
А за русофобе и олбожаваоце "Западне (не)цивилизације писаћу да "невољни савезници" би остваили Србе да умру од глади и хладноће да РУСКИ ЦАР НИКОЛАЈ ДРУГИ РОМАНОВ није послао УЛТИМАТУМ у масонски Париз и Ротшилдов Лондон - РУСИЈА излази из рата уколико Енглеска, Француска, Италија или Мароко не евакушу Србе из Албаније.
Чак и албанси вођа Есад-паша Топтани је гарантовао Србима у Албанији какву-такву безбеност од албанских разбојника.

[ПРОСВЕТАР]

БРДАР ЈЕ РЕКАО СВЕ!

[ПРОСВЕТАР]

МИЛОШ ЈЕ РЕКАО СВЕ!