[Мића Адмирал]

Ово није само прича о овом четничком официру већ о науку да је у Краљевини Србије, па Југославије од комуниста названих тамницама народа, било могуће изродити толико деце и ишколовати их за добра занимања, наравно уз помоћ државе.И то све на селу.
Дакле, брачни пар сељака земљорадника Милован Миликић ( 1875 - 1943 ) и Миленија Миликић, дев.Милуновић ( 1874 - 1951 ) из с. Слатина, срез Трнавски, на Зап.Морави, код Мрчајеваца имали су 11 деце :
МИЉКО ( 1894 - 1918 ), свештеник
АГАТОН ( 1896 - 1972 ), професор
ГРУЈИЦА ( 1898 - 1948 ), земљорадник
НИЋИФОР ( 1900 - 1949 ), шумар
НИКОЛА, рођ.1905.
Активан официр 52.кл.НШВА (1924-1927).Службовао у 4, 8. и 3. коњ.пуку.
1.окт.1936. свршио и 36.кл.ВШВА, а 6.марта 1941. преведен у ђенералштаба у струку.
Одликован Медаљом за војничке врлине (још 6.септ.1930.)
1.дец.1940.положио испит за чин акт.коњ.мајора.
Након Априлског рата 1941. пада у немачко заробљеништво, одакле је ( Оснабрик ) априла 1943, са мај.М.Пилетићем успео да побегне. Домогао се некако Србије и одмах се пријавио у ЈВуО.
На служби у Штабу Трнавски бригаде Другог равног.корпуса, 17.септ.1943.
Редовно унапређен у чин акт.коњ.мајора и распоређен у ВК.
Помоћ. и замен.начелника Обавешт.одељења ВК ЈВуО, 1944.
Унапређен у чин акт.коњ.п.пуковника
Погинуо је на Зеленгори, сред.маја 1945.
СРЕТЕН ( 1907 - 1942 ), трговац
ПЕТАР ( 1909 - 1942 ), свештеник, стрељан од Немаца у Кос.Митровици
ДУШАН, рођ.1911.
Акт.оф.56.кл.НШВА (1928-1931). Службовао у Краљ.Гарди.
Свршио и 38.кл.ВШВА и положио ђенералштабни испит. Након Априлског рата 1941.одведен у немачко заробљеништво, одакле је покушао бекство више пута.
Након ослобођења и рата вратио се у Србију и био примљен у ЈНА. Августа 1950, у чину пуковника ухапшен под монтираном оптужбом за сарадњу са ИБ. На суђењу је одбацио оптужбу истичући своју офиц.заклдтву. Осуђен је на 3 год.робије у Билећи и Голом отоку.
До пензије је радио као сарадник Историјског института САНУ. Умро је 1986. у Београду. Иза себе оставио 3 сина.
РАТОМИР ( 1913 - 1978), правник и рез.пеш п.поручник.Рат провео у заробљеништву, одакле је покушао више пута бекство. После рата се вратио у Србију. Умро у Београду. Иза себе оставио сина Градимира.
ВЕСЕЛИН ( 1919 - 1987 ), наставник
ДОБРИНКА ( 1903 - 1932 ), домаћица.

[Милослав Самарџић]

Ово није само прича о овом четничком официру већ о науку да је у Краљевини Србије, па Југославије од комуниста названих тамницама народа, било могуће изродити толико деце и ишколовати их за добра занимања, наравно уз помоћ државе.И то све на селу.
Дакле, брачни пар сељака земљорадника Милован Миликић ( 1875 - 1943 ) и Миленија Миликић, дев.Милуновић ( 1874 - 1951 ) из с. Слатина, срез Трнавски, на Зап.Морави, код Мрчајеваца имали су 11 деце :
МИЉКО ( 1894 - 1918 ), свештеник
АГАТОН ( 1896 - 1972 ), професор
ГРУЈИЦА ( 1898 - 1948 ), земљорадник
НИЋИФОР ( 1900 - 1949 ), шумар
НИКОЛА, рођ.1905.
Активан официр 52.кл.НШВА (1924-1927).Службовао у 4, 8. и 3. коњ.пуку.
1.окт.1936. свршио и 36.кл.ВШВА, а 6.марта 1941. преведен у ђенералштаба у струку.
Одликован Медаљом за војничке врлине (још 6.септ.1930.)
1.дец.1940.положио испит за чин акт.коњ.мајора.
Након Априлског рата 1941. пада у немачко заробљеништво, одакле је ( Оснабрик ) априла 1943, са мај.М.Пилетићем успео да побегне. Домогао се некако Србије и одмах се пријавио у ЈВуО.
На служби у Штабу Трнавски бригаде Другог равног.корпуса, 17.септ.1943.
Редовно унапређен у чин акт.коњ.мајора и распоређен у ВК.
Помоћ. и замен.начелника Обавешт.одељења ВК ЈВуО, 1944.
Унапређен у чин акт.коњ.п.пуковника
Погинуо је на Зеленгори, сред.маја 1945.
СРЕТЕН ( 1907 - 1942 ), трговац
ПЕТАР ( 1909 - 1942 ), свештеник, стрељан од Немаца у Кос.Митровици
ДУШАН, рођ.1911.
Акт.оф.56.кл.НШВА (1928-1931). Службовао у Краљ.Гарди.
Свршио и 38.кл.ВШВА и положио ђенералштабни испит. Након Априлског рата 1941.одведен у немачко заробљеништво, одакле је покушао бекство више пута.
Након ослобођења и рата вратио се у Србију и био примљен у ЈНА. Августа 1950, у чину пуковника ухапшен под монтираном оптужбом за сарадњу са ИБ. На суђењу је одбацио оптужбу истичући своју офиц.заклдтву. Осуђен је на 3 год.робије у Билећи и Голом отоку.
До пензије је радио као сарадник Историјског института САНУ. Умро је 1986. у Београду. Иза себе оставио 3 сина.
РАТОМИР ( 1913 - 1978), правник и рез.пеш п.поручник.Рат провео у заробљеништву, одакле је покушао више пута бекство. После рата се вратио у Србију. Умро у Београду. Иза себе оставио сина Градимира.
ВЕСЕЛИН ( 1919 - 1987 ), наставник
ДОБРИНКА ( 1903 - 1932 ), домаћица.

Одлично! Јел имамо његову слику?

[Мића Адмирал]

Хвала, за слику се нешто не сећам.

[EXREZISER]

Najveca sreca u nesreci,je cinjenica da su stradali ljudi,iako mladi,vec bili zasnovali porodice.Iza njihove pogibije,ostalo je potomstvo.Tako su sacuvane,za bolja vremena,mnoge famijije.Zamislite danasnju Srbiju u tij situaciji ne daj Boze,sa ovim kulturnim modelom koji smo usvojili,mada nam je delom i nametnut.Ko bi ostao sutra,kad danas imamo konje od 4 banke,koji zive o tudjim zuljevima.Kazem sreca u nesreci....sta god ko mislio.

[Бенито]

Ово није само прича о овом четничком официру већ о науку да је у Краљевини Србије, па Југославије од комуниста названих тамницама народа, било могуће изродити толико деце и ишколовати их за добра занимања, наравно уз помоћ државе.И то све на селу.
Дакле, брачни пар сељака земљорадника Милован Миликић ( 1875 - 1943 ) и Миленија Миликић, дев.Милуновић ( 1874 - 1951 ) из с. Слатина, срез Трнавски, на Зап.Морави, код Мрчајеваца имали су 11 деце :
МИЉКО ( 1894 - 1918 ), свештеник
АГАТОН ( 1896 - 1972 ), професор
ГРУЈИЦА ( 1898 - 1948 ), земљорадник
НИЋИФОР ( 1900 - 1949 ), шумар
НИКОЛА, рођ.1905.
Активан официр 52.кл.НШВА (1924-1927).Службовао у 4, 8. и 3. коњ.пуку.
1.окт.1936. свршио и 36.кл.ВШВА, а 6.марта 1941. преведен у ђенералштаба у струку.
Одликован Медаљом за војничке врлине (још 6.септ.1930.)
1.дец.1940.положио испит за чин акт.коњ.мајора.
Након Априлског рата 1941. пада у немачко заробљеништво, одакле је ( Оснабрик ) априла 1943, са мај.М.Пилетићем успео да побегне. Домогао се некако Србије и одмах се пријавио у ЈВуО.
На служби у Штабу Трнавски бригаде Другог равног.корпуса, 17.септ.1943.
Редовно унапређен у чин акт.коњ.мајора и распоређен у ВК.
Помоћ. и замен.начелника Обавешт.одељења ВК ЈВуО, 1944.
Унапређен у чин акт.коњ.п.пуковника
Погинуо је на Зеленгори, сред.маја 1945.
СРЕТЕН ( 1907 - 1942 ), трговац
ПЕТАР ( 1909 - 1942 ), свештеник, стрељан од Немаца у Кос.Митровици
ДУШАН, рођ.1911.
Акт.оф.56.кл.НШВА (1928-1931). Службовао у Краљ.Гарди.
Свршио и 38.кл.ВШВА и положио ђенералштабни испит. Након Априлског рата 1941.одведен у немачко заробљеништво, одакле је покушао бекство више пута.
Након ослобођења и рата вратио се у Србију и био примљен у ЈНА. Августа 1950, у чину пуковника ухапшен под монтираном оптужбом за сарадњу са ИБ. На суђењу је одбацио оптужбу истичући своју офиц.заклдтву. Осуђен је на 3 год.робије у Билећи и Голом отоку.
До пензије је радио као сарадник Историјског института САНУ. Умро је 1986. у Београду. Иза себе оставио 3 сина.
РАТОМИР ( 1913 - 1978), правник и рез.пеш п.поручник.Рат провео у заробљеништву, одакле је покушао више пута бекство. После рата се вратио у Србију. Умро у Београду. Иза себе оставио сина Градимира.
ВЕСЕЛИН ( 1919 - 1987 ), наставник
ДОБРИНКА ( 1903 - 1932 ), домаћица.

Мићо, знаш ли можда да ли је Никола имао деце?

[Мића Адмирал]

Мислим да није имао.