[Милослав Самарџић]

Mislim da nije sporno da u nekom trenutku svakako bi napali. Recimo odmah nakon potpisivanja Pakta je u OKW trazeno revidiranje odrednice o prolasku trupa kroz zemlju. Jer, preko Bugarske je presporo. I trazena su alternativna tumacenja..Ostalo je samo da se zavrsi sa Grckom pa da to dodje na red (a to je prema planu oko 10 -15. Aprila). Da li bi tada napali- zavisilo bi od rokova kao i procene koliko vremena bi bilo potrebno da se Jugoslavija vojno onemoguci. Jedino dakle nije moguce precizno utvrditi kada bi se to desilo jer bi to zavisilo od niza flukruirajucih okolnosti. Britanci su u nekim internim analizama tokom marta to projektovali na jesen 41 kao realnu opciju.

Да ли су Немци већ били обећали да дају наше територије Бугарима, Мађарима, Италијанима... Да ли је Мусолини тражио напад на ЈУ?

[Chicot]

Jesam nesto mada uglavnom vec poznate stvari

U sustini rekao je da ce Jugoslavija izgubiti nacionalnu cast u ocima Amerike, da nece imati podrsku Amerike nakon rata ukoliko pristupi Hitleru i da pakt znaci prekid prijateljskih odnosa dve zemlje. Tog tipa.
A to je drasticno vise od pritisaka Engleza onog momenta kad su odlucili da "gurnu zemlju u rat". Doduse, Donovanovo putesestvije je organizovao SIS, pa nije iskljuceno da se Englezi Donovana koristili kao medijum da posalju sopstvenu poruku a da zvanicnici ostanu "cistih ruku" u pozadini.
Bilo kako bilo, Donovan je nastupao u ime americkih interesa u vreme kada su isti bili u dubokoj neutralnosti. U vreme koncipiranja Nju Dila.
Sto otvara prostor za razvijanje raznih teorija..

[Chicot]

Mislim da nije sporno da u nekom trenutku svakako bi napali. Recimo odmah nakon potpisivanja Pakta je u OKW trazeno revidiranje odrednice o prolasku trupa kroz zemlju. Jer, preko Bugarske je presporo. I trazena su alternativna tumacenja..Ostalo je samo da se zavrsi sa Grckom pa da to dodje na red (a to je prema planu oko 10 -15. Aprila). Da li bi tada napali- zavisilo bi od rokova kao i procene koliko vremena bi bilo potrebno da se Jugoslavija vojno onemoguci. Jedino dakle nije moguce precizno utvrditi kada bi se to desilo jer bi to zavisilo od niza flukruirajucih okolnosti. Britanci su u nekim internim analizama tokom marta to projektovali na jesen 41 kao realnu opciju.

Да ли су Немци већ били обећали да дају наше територије Бугарима, Мађарима, Италијанима... Да ли је Мусолини тражио напад на ЈУ?

Nisam nasao tako nesto. Mislim da je Musolini tada bio izratito protiv dolaska Nemaca na Balkan generalno.

[Милослав Самарџић]

Jesam nesto mada uglavnom vec poznate stvari

U sustini rekao je da ce Jugoslavija izgubiti nacionalnu cast u ocima Amerike, da nece imati podrsku Amerike nakon rata ukoliko pristupi Hitleru i da pakt znaci prekid prijateljskih odnosa dve zemlje. Tog tipa.
A to je drasticno vise od pritisaka Engleza onog momenta kad su odlucili da "gurnu zemlju u rat". Doduse, Donovanovo putesestvije je organizovao SIS, pa nije iskljuceno da se Englezi Donovana koristili kao medijum da posalju sopstvenu poruku a da zvanicnici ostanu "cistih ruku" u pozadini.
Bilo kako bilo, Donovan je nastupao u ime americkih interesa u vreme kada su isti bili u dubokoj neutralnosti. U vreme koncipiranja Nju Dila.
Sto otvara prostor za razvijanje raznih teorija..

То што наводиш вероватно је из америчких извора, свакако писаних, дакле оно што се лепим речима записује у документим те врсте.
Али потпуковник Сергије Живановић колико се сећам пише да је Донован претио, а да је контекст да ће српски народ после рата бити распарчан, тј. подељен, дакле у основи иста прича као и код нациста и комуниста.

[Chicot]

Pa i jeste prakticno pretio. Mislim d Cak su i Englezi konstatovali da mu je nastup sve samo ne suptilan.

Ipak mislim da je tumacenje da srpski narod biti rasparcan preterano. On je govorio da ce buducnost Jugoslavije - ili jugoslovenska buducnost (tako nesto) biti dovedeno u pitanje.

[Николај]

Mislim da nije sporno da u nekom trenutku svakako bi napali. Recimo odmah nakon potpisivanja Pakta je u OKW trazeno revidiranje odrednice o prolasku trupa kroz zemlju. Jer, preko Bugarske je presporo. I trazena su alternativna tumacenja..Ostalo je samo da se zavrsi sa Grckom pa da to dodje na red (a to je prema planu oko 10 -15. Aprila). Da li bi tada napali- zavisilo bi od rokova kao i procene koliko vremena bi bilo potrebno da se Jugoslavija vojno onemoguci. Jedino dakle nije moguce precizno utvrditi kada bi se to desilo jer bi to zavisilo od niza flukruirajucih okolnosti. Britanci su u nekim internim analizama tokom marta to projektovali na jesen 41 kao realnu opciju.

Не би се тако одвијале ствари. Имаш, мислим код Кризмана, записник са састанка Хитлера и Мусолинији, ако се добро сећам, одмах после Априлског рата, где Хитлер каже да је добра ствар што се пуч сада десио, да би на време расчистили са тим питањем, него да се десио после напада на Русију, јер би тада ствари биле теже по Немачку. Што значи да после Грчке, не би била на реду Југославија него оно што је и планирано - "Барбароса".

А кад погледаш није ни логично то за путеве; када су им највише потребни (због рата са Грчком) они нас не дирају; када Грчка капитулира, они ће због спорог саобраћаја кроз Бугарску, да нас нападну. Не штима. А због напада на СССР им сигурно не требају ни наши ни бугарски путеви.

Можда би нас напали после совјетског пораза, а можда и не би. У сваком случају све је то "шта би било..."

[Николај]

Jesam nesto mada uglavnom vec poznate stvari

U sustini rekao je da ce Jugoslavija izgubiti nacionalnu cast u ocima Amerike, da nece imati podrsku Amerike nakon rata ukoliko pristupi Hitleru i da pakt znaci prekid prijateljskih odnosa dve zemlje. Tog tipa.
A to je drasticno vise od pritisaka Engleza onog momenta kad su odlucili da "gurnu zemlju u rat". Doduse, Donovanovo putesestvije je organizovao SIS, pa nije iskljuceno da se Englezi Donovana koristili kao medijum da posalju sopstvenu poruku a da zvanicnici ostanu "cistih ruku" u pozadini.
Bilo kako bilo, Donovan je nastupao u ime americkih interesa u vreme kada su isti bili u dubokoj neutralnosti. U vreme koncipiranja Nju Dila.
Sto otvara prostor za razvijanje raznih teorija..

То што наводиш вероватно је из америчких извора, свакако писаних, дакле оно што се лепим речима записује у документим те врсте.
Али потпуковник Сергије Живановић колико се сећам пише да је Донован претио, а да је контекст да ће српски народ после рата бити распарчан, тј. подељен, дакле у основи иста прича као и код нациста и комуниста.

Што значи да нам је избор био између немачке и америчке претње. С тим што Немци уз претњу нешто и нуде, а и на дохват руке су.

[Милослав Самарџић]

Би ли ти на часну реч дао некоме 100 евра до првог, кад знаш да тај никад реч одржао није?
Грешиш методолошки. Ја бих стварно волео кад би поручник то стручно објаснио.

[Николај]

Би ли ти на часну реч дао некоме 100 евра до првог, кад знаш да тај никад реч одржао није?
Грешиш методолошки. Ја бих стварно волео кад би поручник то стручно објаснио.

Али ништа није требало дати, у томе је ствар.

[Милослав Самарџић]

Како није...

[Николај]

Шта је требало дати Немцима по споразуму од 25. марта?

[Chicot]

Не би се тако одвијале ствари. Имаш, мислим код Кризмана, записник са састанка Хитлера и Мусолинији, ако се добро сећам, одмах после Априлског рата, где Хитлер каже да је добра ствар што се пуч сада десио, да би на време расчистили са тим питањем, него да се десио после напада на Русију, јер би тада ствари биле теже по Немачку. Што значи да после Грчке, не би била на реду Југославија него оно што је и планирано - "Барбароса".

Taчно је да би пуч Немцима био далеко непријатнији током кампање у СССР. Што се састанка Хитлера и Мусолинија тиче - треба имати у виду две ствари: Хитлеру није било тешко да се представи као велики стратег и визионар када је све било решено, и то врло повољно по Немце. А друго, мора се узети у обзир да је разговор вођен са његовим главним партнером, који је иначе био оштро супротстављен Немачком присуству на Балкану који је сматран италијанском интересном сфером. Дакле, Хитлер је гурање војске ту морао некако дипломатски "оправдати".

Што се тиче Грчке и Југославије - ОКВ се, у светлу прирпема за инвазију на СССР, супротстављао и Марити, и притискао је Хитлера да неутралише Грке дипломатским путем. Чак је и Хитлер негде до јануара-фебруара 1941 отказивање/одлагање Марите сматрао могућом опцијом. Ипак, након успешно спроведене Марите - барем за војни врх - (логистичка) ситуација добија нову перспективу. Забрана проласка трупа кроз Југославију је за њих тежак проблем. Свакако не би тражили да се Југославија нападне-због СССР-а али би (јесу) тражили да се укине та клаузула, опет због СССР-а. Познајући Хитлерову дипломатију, може се претпоставити како би то било решено

А кад погледаш није ни логично то за путеве; када су им највише потребни (због рата са Грчком) они нас не дирају; када Грчка капитулира, они ће због спорог саобраћаја кроз Бугарску, да нас нападну. Не штима. А због напада на СССР им сигурно не требају ни наши ни бугарски путеви.

Југославија у главама немачких планера добија другу димензију оног тренутка када су окупирали Грчку. Уз то, потребно је имати непрекинуту везу до Грчке и преко медитерана до Ромела. Што се тиче барбаросе, мање - више путеви, али важна је била пруга ради правовременог враћања на распоред.

[Милослав Самарџић]

У праву си за сусрет Хитлер - Мусолини, то је чисто тактизирање.
Једна од највећих комуникација на релацији Трећи рајх - Совјетски Савез, ишла је Дунавом. Све до 22. јуна 1941. са Калемегдана су се видели совјетски бродови како возе нешто Немцима. Према томе, то би важило и у обратном смеру.
Плус Црноморска флота - не видим како би је пребацили до Црног мора, а да остане клаузула о забрани проласка трупа преко ЈУ.
Било да се гледа пут на југ, било на исток, изгледа невероватно да би се Хитлер одрекао тих комуникација збо неког папира који је потписао.

[Бенито]

Би ли ти на часну реч дао некоме 100 евра до првог, кад знаш да тај никад реч одржао није?
Грешиш методолошки. Ја бих стварно волео кад би поручник то стручно објаснио.

Ајде само једну реченицу, кад си ме већ прозвао, мада сам се искључио са ове расправе.
Ниједан историјски догађај не може се тумачити догађајем или догађајима који су му уследили.