[Мића Адмирал]

др ЕМИЛИЈА СТОЈАНОВИЋ
Лекар Првог равногорског и Пожешког корпуса.
Наставник Курса за обуку болничарки при Пожешком корпусу, од 21.јуна 1944.
Илегално име др Ема Стојиљковић.
Емилија, лекар, Српкиња по националности, добила је пре рата сина Тугомира у неформалном брачној вези са Јеврејином Иваном Брукнером, који је окупацију провео у немачком заробљеништву.
Сина Тугомира, мајка Емилија, 1942 из Београда доводи у Пожегу. Дечак се прикривао, најпре у окол. селима ( Глумач, Горобиље, Милићево Село ). Због честих борби четника и Бугара, дечака Тугомира са четничком болничком четом преселили су у с. Дружетићи, у породицу Арсенијевић, где је дочекао крај рата.
Три члана породице Арсенијевић ( Љубивоје, Миљко и Миља ) добили су, 2000 год, признање Праведници међу народима.
Тугомир Брукнер ( 1932 - 2010 ), после рата живео је код оца у Београду. Постао је саобр.инж. и уметник јеврејске културе. Његови синови су Андреја и Бојан, и живе у Израелу.
др Емилија СТОЈАНОВИЋ, после рата се замонашила и боравила у м. Раваница. Умрла је код сина у Београду.

[Краљевина Шумадија]

др ЕМИЛИЈА СТОЈАНОВИЋ
Лекар Првог равногорског и Пожешког корпуса.
Наставник Курса за обуку болничарки при Пожешком корпусу, од 21.јуна 1944.
Илегално име др Ема Стојиљковић.
Емилија, лекар, Српкиња по националности, добила је пре рата сина Тугомира у неформалном брачној вези са Јеврејином Иваном Брукнером, који је окупацију провео у немачком заробљеништву.
Сина Тугомира, мајка Емилија, 1942 из Београда доводи у Пожегу. Дечак се прикривао, најпре у окол. селима ( Глумач, Горобиље, Милићево Село ). Због честих борби четника и Бугара, дечака Тугомира са четничком болничком четом преселили су у с. Дружетићи, у породицу Арсенијевић, где је дочекао крај рата.
Три члана породице Арсенијевић ( Љубивоје, Миљко и  Миља ) добили су, 2000 год, признање Праведници међу народима.
Тугомир Брукнер ( 1932 - 2010 ), после рата живео је код оца у Београду. Постао је саобр.инж. и уметник јеврејске културе. Његови синови су Андреја и Бојан, и живе у Израелу.
др Емилија СТОЈАНОВИЋ, после рата се замонашила и боравила у м. Раваница. Умрла је код сина у Београду.

Допуна, Др Ема се није одмах после рата замонашила:

Др Ема је била на дугогодишњој робији и после ње нити је била способна за рад, нити јој је то било дозвољено. Немајући куд, 1971. обрела се у с. Висока, код домаћина Павла Николића, који је исто пре неку годину изашао са робије због јатаковања мајору Милошу Марковићу к-ту Пожешког корпуса. "...није имала где да оде. Скоро месец дана провела је код нас, а касније је редовно долазила. Цело село се сећа докторке Еме."  Из сећања Павловог сина Драгојла Николића.