Поруке: 1,146
Теме: 25
Придружен: Nov 2017
Углед:
717
Постоје на хиљаде и хиљаде људи који су здушно помагали четнике, а да нису били у шуми односно нису носили пушку.Да би ови пружали отпор непријатељу многи су им у томе морали помагати на разне начине ризикујући своје животе и животе својих породица, као и они први.
Међу њима је било пуно оних који су задужили државу својим деловањем пре Другог св. рата, а данас су непознати јер су од комуниста уништавани на све начине.
Поруке: 3,307
Теме: 9
Придружен: Jan 2017
Углед:
636
Мићо, да ли је Густав Крклец био наш? Не могу да нађем примерак тог листа Граничар који је издавао да бих стекао неки бољи увид и сам донео процену да ли се ради о усташи или нашем агенту. Евидентно је да је Земун много боље прошао,што се Срба тиче, од остатка НДХ. Можда је у праву и онај књижевник Маројевић када каже да у Земуну није било толико страдања јер су се Срби плашили Хрвата, Хрвати Немаца а Немци Срба, па су можда зауздавали Хрвате у кољачким намерама.Ко зна...
Поруке: 1,146
Теме: 25
Придружен: Nov 2017
Углед:
717
Не знам за Крклеца. Срби су најбоље пролазили тамо где није било усташа и комуниста макар у озбиљној мери, па тако и у Земуну.
Земун јесте био у тзв. НДХ, али су усташе биле контролисане од Немаца.
АНАТОЛИЈЕ И. ИВАНОВИЋ
Рођен 30. нов. 1897. у Ростову, Русија, под именом Анатолиј Иванович, од оца Ивана.
1918. емигрира у Србију. Ускоро мења име у Анатолије Ивановић и постаје српски држављанин и зет.
1923. брачни пар Ивановић из Сомбора пресељава се у Београд и Анатолије оснива издавачко предузеће " Народна просвета ", а касније и часописе " Панорама " и " Хроника ". Постаје власник Фабрике папира, картона и лепенке на Умци и предузећа " Дрвопродукт ". На Обилићевом венцу саградио је најсавременију штампарију у Европи у то доба ( данас је ту републ. Завод за издавање уџбеника ).
Ивановић је објављивао дела Достојевског, Толстоја и др.руских класика и један је од првих издавача Андрића, Дучића, Ћоровића, Шантића...
У " Народној просвети " отпочели су Исидора Секулић, Десанка Максимовић, др Јован Максимовић и други.
Ивановић је био редован приложник беогр. сиротињи и сиромашним студентима, као и донатор књига за одличане ученике у сеоским школама на југу Србије.
Током окупације финансијер четника и ђенерала Михаиловића, и ако су му Немци, осим имовине одузели и банкарске рачуне. Пред Гестапом, због веза са четницима, једно време се склонио у Мађарску. Тамо је под лажним именом вршио обавештајне послове за капетана Бративоја Урошевића.
На крају, 1946 са породицом напустио Србију и поново постао емигрант. Одселио се за Венецуелу, али се никад није одрекао српског држављанства.
У Србији је проглашен за ратног профитера, а сва имовина му је конфискована.
Анатолије Ивановић умро је 1954. у Венецуели.
Пред Вишим судом у Београду, 2016, рехабилитован је на захтев унуке Валерије из Венецуеле.
отац - ИВАН ИВАНОВИЧ, угледан индустријалац, издавач и штампар у Русији. Убијен од бољшевика у Октобарској револуцији 1917, тако што су му главу потопили у растопљено штампарски олово.
сестра - ?, убијена од комуниста у Русији.
брат - ?, професор универзитета, познати математичар и физичар у Русији. Није хтео у емиграцију, остао је у Русији, пропио се и убрзо умро.
жена - КРУНОСЛАВА ШЕШЕВИЋ, студенткиња из Сомбора, у блиским рођачким везама са Гаврилом Принципом. Умрла у Венецуели.
син - АЛЕКСАНДАР, четник ђенерала Драже Михаиловића. Постао лекар у Венецуели, где је и умро 2006.
син - НИКОЛА, под неразјашњеним околностима нестао у Венецуели 1950.
унука - ВАЛЕРИЈА, Александрова ћерка. Живи у Венецуели.