[Милослав Самарџић]

Да је Краљевина опстала, последње албанске побуне биле би оне из 1913. и 1918-1920. Али, није опстала, већ је уследила разорна комунистичка акција. Током 1990-тих видели смо само финале те акције, у коме су комунисти морали да гасе пожар који су сами подметнули. Гасили су га бензином
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/1990-%D1%82%D0%B5-...%98%D0%B5/

[Бенито]

Одличан текст, браво Милославе!!!
Тешко је данас обичном Србину уопште објаснити да је српско национално питање у огромној сенци титоизма који непрестано баштини владајућа културна, политичка и војна елита.
ПС утисак који се не мења је да "западњаци" имају доста прецизан прорачун да такве одржавају на власти, иако они потиру и спречавају прави договор између Срба и запада о решавању општебалканског питања.

[Mekenzi]

Свака част госн. Самарџићу.

Краја осамдесетих и почетком деведесетих дошла је на наплату тотално погрешна политика.

Трагедија Србије која и данас траје налази се У Београду.

Да је Србија била паметна као што није ни дан данас већ баштини југословенство. Цела београдска политичка елита 90-их година се залагала за југословенство. Нити један политичар није се залагао за Србију.

Србија је стекла независност kада су сви отишли од ње, а Србија је требала као највећа држава Да прва прогласи независност на својој територији и да приступи западним савезницима.

Међутим од Словеније до Кошара од Србије остаде београдски пашалук. данас У Србији није ни Српска далмација, барања, Бока, Херцеговина, Дечани, Призрен, Пећ, Сарајево данас У тим местима Срба нема, или су статистичка грешка. Данас У Пећи центру српске државе Срба нема.Протерани смо из Далмације, Лике, Барање, Sarajeva,Подгорице и многих других места. Србија је доживела етнички егзодус са својих вековниx простора.

Шта имамо данас од Србије?
Београд и то је све. о Косову не одлучује српски геџа из Шумадије или Косова већ уцењени комунистички син Вучић. са албанске стране одлучују албанци Који живе на Косову. о Хрватској је одлучивао Фрањо који је живео У Загребу итд.Све српске капитулације 90-их и до дана данашњег потписивали сУ београдски политичари.Зашто У Дејтону нису били Караџић и Младић.

Србија је доживљавале поразе и егзодусе из круга двојке као и данас.

Србија је кроз векове преживљавала многе тешке тренутке. Од косовског боја преко српских устанака, balkanski, светских ратова и увек се извлачила.

Међутим.

Срба У Србији нема. Рађамо 0.70 деце по браку а треба 3.2 деце то по демографима Значи да смо као народ Maje, на путу апсолутног izumiranja, Једноставно Када је толики негативан природан прираштај једна нација се више не може обновити.

Тако да ће нашу територију неки Нови народ настанити.

Комунизам, jugoslovenstvo, црвени пентаграм и безбожнички комунистички град Нови Београд су довели Србију да више њене територије где је настајала више не буду њене. Заправо коме је то био циљ?
Комунистима.

Зашто?

Никада нису Могли да опросте поразе која им је нанела краљевска Војска, Тако да су се они осветили српском народу правећи авнојске границе.

Авнојске границе су имале за циљ да корен српске државе буде исечен и пресељен на Нови Београд.

Коме није одговарало да се Далмација, Херцеговина, Бока, Косово нађу у територијама Srbije, јер су Срби били већинско станивништво на тим територијама. Коме је то сметало?

Комунистима.

Колика је била мржња комуниста према Србији говоре Авнојске границе које су за последицу имале ратове 90-их година. већ 60-их година Срби су били мањина на Kosovu. онај лудак је Сваком 6-ом шипцу био кум.

Тако да отимајући корене српске државе и територоје је довело до ратова деведестих и истребљења Срба са својих вишевековних територија.

Што се тиче Караула. Слава Момцима Који су изгинули горе бранећи праг отаџбинне.

Међутим ми смо на тим караулама тешко porazeni. преко 300 мртвих 500 рањених обе карауле и straтешки важна брда супале у руке uck.

Цела стратегија одбране Караула је погрешно вођења.

Да је било памети још 90-их околИну шума и брда требало је Све минирати, поставити замке.

Војску је напад на карауле затекао. шиптари су Брзо заузели караулу Кошаре и два врха маја глава и Раса Косарес и одатле тукли по нашим положајима.Једва смо издржавали срећа Милошевић је потписао капитулацију Тако Да се Брзо завршило а шипци мирно ушетали на Косово и карауле...

[Јеремија]

Запао ми је за око одговор на фејсу који ти је упутио доле наведени члан:

Немања Марковић@ Господине Самарџићу, у тексту сте навели како за време Краљевине ниједно село није гађано топовима као и тврдњу да за време Краљевине није било no go зона у које жандармерија није смела да уђе. То није тачно. Ви сте сигурно чули, а верујем и остали који ово читају, за Азема Бејту и Шоту Галицу, разбојнички пар, Бони и Клајд несрећне југословенске краљевине који је до 1924. терорисао целу Дреницу у коју жандармска нога није смела да крочи! Конкретно, у питању су чак пет дреничких села: Галица, Љубовац, Пољанце, Микушинце и Дубовце! Азем Бејта (Адем Јашари 20-их) је овим селима расписивао некакве своје порезе, глобио их, регрутовао, увежбавао их у руковању оружјем... а све са циљем да ова територија буде база која ће послужити за дизање устанка на Бајрам 1924!
Пошто је министарство спољних послова Краљевине СХС имало информације о томе, и пошто су качаци стварно почели да се окупљају у Дреници, ондашњи министар иностраних дела, Сршкић се презивао, не знам име, је наредио рашком великом жупану Јанку Спасојевићу да једном брзом и одсечном војном акцијом ствар сасече у корену!
Уочи бајрама, 14.јула 1924, једна војно-жандармеријска формација, јачине 8 батаљона, опколила је Галицу и ова остала Дреничка села. Баш као и ПЈП Доње Преказе 1999. Азем Бејта је позван на предају, а кад је то одбио, пуковник Стојановић је наредио артиљеријску ватру. Окршај је трајао цели дан. Југословенска краљевска војска сравнила је албанско село Галицу са земљом. Погинуло је 14 југословенских војника и жандарма, и 125 качака, међу којима и Бејтина девојка Ћерима, звана Шота Галица, која је пре тога спалила 3 српска детета и док су деца горела она око њих играла и певала :"Шоте мори Шоте, Шоте машала, давно желим Шоте мори да те играм ја", а што је песма која се, и то је невероватно, и дан данас пева на српским свадбама!
Према томе, говорити како за време Краљевине није било no go зона у које југословенска жандармерија није улазила, и како су такве зоне настале тек за време Милошевићевог режима, заиста је некоректно. И политички, али и људски. Као и тврдња да је само Милошеваћа полиција у Преказама користила мало тежу артиљерију, а краљева жандармерија није никад. Управо Вам описах зашто та тврдња не пије воду.
У сваком случају, једну ствар сте исправно константовали, а то је тврдња да је Запад од вајкада био негативно наелектирисан на српски народ. Ако је Милошевић био крив што није хтео да им иде уз длаку, шта им је Дража скривио да га оставе на цедилу и пруже помоћ комунистима? Ако је Милошевић крив што смо бомбардовани 1999, је л' крив и што смо бомбардовани и 1944? Оба пута од стране ИСТОГ Запада (Енглези и Американци)!
Милошевић је први који је Србији колико-толико вратио достојанство и суверенитет које су јој комунисти одузели Уставом из 1974, када су Косову и Војводини дате, не аутономије, већ државности, и кад Скупштина Србије није могла да донесе ни једну једину одлуку, а да је не потврде Скупштине Косова и Војводине! Јуна 1989. је дошло до уставних промена којима је "Србија из три дела поново постала цела", али не само у песми, већ и у стварности. За време Милошевића.

Знам да си прескочио (заборавио) 1924 и дренички крај када је био поменути окршај са шипцима.
Дакле, није рат са арнаутима почео после балистичких терора и кнојевске јурњаве за њима, а онда свеопшта амнестија.
Ратовало се са качацима од првог дана уласка србских снага на Косово и Метохију после Балканског рата и није престајала до 1999-те.

[Милослав Самарџић]

Рат је окончан 1920, нашом победом. Ово сам му одговорио тамо:
Шта није тачно?
Нисам поменуо тај окршај, заборавио сам, а није ми био ни циљ да помињем све окршаје, већ оне главне, у којима су побуне сломљене. И који су сматрани као ратови. То је био изолован окршај, ''смиривање тла'', који је решен у нашу корист. Не може се поредити са случајем Јашири, где је у кући била неколицина терориста и преко 50 цивила, а гађана је топовима. Где су губици цивила у тексту који наводите?
Све у свему, На Косову и Метохији је за време Ктаљевине ситуација поправљана из године у годину у нашу корист. Насељавани су Срби са разних страна и популација се враћала према стању пре него што су Турци тамо насељавали Албанце. Насељеници су бесплатно добијали земљу, по пар волова, семе, нешто новца... Безбедносна ситуација је постала задовољавајућа.
Обратно, у социјализму, насељавани су Албанци из Албаније а Срби протеривани, а безбедносна ситуација је била очајна.

[ЈВуО-КГ]

Да ли је могло другачије? Јесте, али уједно и није јер је на власти у Србији био човек који је мислио да је паметнији од целог света.

Да се осврнемо на ово што пита Јеремија а Милослав одговара. Јесте то номинално завршено 1920. године у нашу корист. Јеремија је поменуо Шоту Гаљицу. Неутралисали су наши већи број шиптарских терориста него што се зна. Ту превасходно мислим на наше војне контраобавештајце, шта су радили ондашњи муријаши,жандари и тај цивилни сектор није ми познато.

Елем, једно ђубриште шиптарско је дало бесу једном нашем капетану да му неће фалити длака са главе, при повлачењу војске кроз Косово и Албанију. Тај капетан се са око 180 војника склонио у један манастир,верујући овој арнаутској погани на реч јер му је до фамозну бесу која не вреди ништа.Наравно шиптари су их побили све до једног !
Тај догађај се у нашој савременој историји не помиње , иначе је био познат као Кабашка афера . Та афера је добила назив по селу Кабаш, у коме се то десило, а које се налази у околини Призрена.Том приликом арнаути су зверски убили и среског начелника Антонијевића а његову ћерку Катарину су силовали тј. Јусуф Ука је силовао. После су пустили само силовану Катарину и њеног рођеног брата Мику Антонијевића који ће касније постати народни посланик. Године 1926. организовано је суђење овој групи, ухваћени су Јусуф Ука и Адем Рустем са својих 10-15 зликоваца,док је рођени брат Јусуфов, Ука Ибрахим са још њих 40-50 пребегао у Алабанију да би избегао суђење. Избегао је суђење на суду али ипак му је пресуђено, о чему смо некад давно писали на квизу тј. ја сам постављао нека питања у вези тога.Војна служба ВКЈ није била зајебанција нити је неко, а нарочито неки шиптарски сом могао да им побегне лако.

Е онда сам ја прошле или ове године узео да читам књигу Вука Драшковића "Александар од Југославије", а нисам требао ! У књизи пише како је Јусуф погинуо седећи за столом,покушавајући да договори нешто да живот на Косову буде бољи. Наравно овај је имплицирао како смо га ми Срби убили, у ствари написао је да је пиштољ за столом случајно опалио и ово арнаута усмртио. Наравно све то нема везе са животом. Вук или није знао или је толико ђубре да покушава да изврши ревизију очигледних ствари.

Село Кабаш данас нема ниједног становника.



п.с. Хтео сам да додам у савременом контексту још пар испала у вези са бесом али можда неки други пут.

[Јеремија]

Рат је окончан 1920, нашом победом. Ово сам му одговорио тамо:
Шта није тачно?
Нисам поменуо тај окршај, заборавио сам, а није ми био ни циљ да помињем све окршаје, већ оне главне, у којима су побуне сломљене. И који су сматрани као ратови. То је био изолован окршај, ''смиривање тла'', који је решен у нашу корист. Не може се поредити са случајем Јашири, где је у кући била неколицина терориста и преко 50 цивила, а гађана је топовима. Где су губици цивила у тексту који наводите?
Све у свему, На Косову и Метохији је за време Ктаљевине ситуација поправљана из године у годину у нашу корист. Насељавани су Срби са разних страна и популација се враћала према стању пре него што су Турци тамо насељавали Албанце. Насељеници су бесплатно добијали земљу, по пар волова, семе, нешто новца... Безбедносна ситуација је постала задовољавајућа.
Обратно, у социјализму, насељавани су Албанци из Албаније а Срби протеривани, а безбедносна ситуација је била очајна.

Подвучено је 100% тачно, а негде си већ поменуо да комунисти - комуно војска није имала ни знање ни стратегију. Доктрина којом се руководила ЈНА била је превазиђена одмах после Другог св. рата. С друге стране, то је била партијска војска више за одржавање власти но за стварну борбу са евентуалним спољним непријатељом, што се и показало 1991. на случају Вуковар али и многим другим местима диљем Словеније, Хрватске и БиХ.

Иначе, моја замерања (лаички гледано) Краљевини Србији после Балканских ратова су управо на оном што ти потенцираш (употреба силе само у нужди), где сам ја мишљења да су ондашње прилике биле повољније за потпуно чишћење шиптара са србске земље. Да су онда протерани у Албанију или Турску ствар би била једном за свагда решена. Знам, звучи нелогично, политички некоректно и надасве лаички. Ипак, ако је Тодор живков могао да прогна преко 300.000 Турака крајем осамдесетих (две године пре пичвајза код нас), мислим да је и Краљевина Србија могла и ТРЕБАЛА исто то урадити са шипцима.

[Жаре]

Рат је окончан 1920, нашом победом. Ово сам му одговорио тамо:
Шта није тачно?
Нисам поменуо тај окршај, заборавио сам, а није ми био ни циљ да помињем све окршаје, већ оне главне, у којима су побуне сломљене. И који су сматрани као ратови. То је био изолован окршај, ''смиривање тла'', који је решен у нашу корист. Не може се поредити са случајем Јашири, где је у кући била неколицина терориста и преко 50 цивила, а гађана је топовима. Где су губици цивила у тексту који наводите?
Све у свему, На Косову и Метохији је за време Ктаљевине ситуација поправљана из године у годину у нашу корист. Насељавани су Срби са разних страна и популација се враћала према стању пре него што су Турци тамо насељавали Албанце. Насељеници су бесплатно добијали земљу, по пар волова, семе, нешто новца... Безбедносна ситуација је постала задовољавајућа.
Обратно, у социјализму, насељавани су Албанци из Албаније а Срби протеривани, а безбедносна ситуација је била очајна.

Подвучено је 100% тачно, а негде си већ поменуо да комунисти - комуно војска није имала ни знање ни стратегију. Доктрина којом се руководила ЈНА била је превазиђена одмах после Другог св. рата. С друге стране, то је била партијска војска више за одржавање власти но за стварну борбу са евентуалним спољним непријатељом, што се и показало 1991. на случају Вуковар али и многим другим местима диљем Словеније, Хрватске и БиХ.

Иначе, моја замерања (лаички гледано) Краљевини Србији после Балканских ратова су управо на оном што ти потенцираш (употреба силе само у нужди), где сам ја мишљења да су ондашње прилике биле повољније за потпуно чишћење шиптара са србске земље. Да су онда протерани у Албанију или Турску ствар би била једном за свагда решена. Знам, звучи нелогично, политички некоректно и надасве лаички. Ипак, ако је Тодор живков могао да прогна преко 300.000 Турака крајем осамдесетих (две године пре пичвајза код нас), мислим да је и Краљевина Србија могла и ТРЕБАЛА исто то урадити са шипцима.

Апсолутно тачно! Са шипцима само гола сила, без милости. Али кад пропустиш прави моменат...

[Mekenzi]

Рат је окончан 1920, нашом победом. Ово сам му одговорио тамо:
Шта није тачно?
Нисам поменуо тај окршај, заборавио сам, а није ми био ни циљ да помињем све окршаје, већ оне главне, у којима су побуне сломљене. И који су сматрани као ратови. То је био изолован окршај, ''смиривање тла'', који је решен у нашу корист. Не може се поредити са случајем Јашири, где је у кући била неколицина терориста и преко 50 цивила, а гађана је топовима. Где су губици цивила у тексту који наводите?
Све у свему, На Косову и Метохији је за време Ктаљевине ситуација поправљана из године у годину у нашу корист. Насељавани су Срби са разних страна и популација се враћала према стању пре него што су Турци тамо насељавали Албанце. Насељеници су бесплатно добијали земљу, по пар волова, семе, нешто новца... Безбедносна ситуација је постала задовољавајућа.
Обратно, у социјализму, насељавани су Албанци из Албаније а Срби протеривани, а безбедносна ситуација је била очајна.

Nije samo na Kosovu, vec i u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni nesto manje u CG i MKD...


U Hrvatskoj vec od od 74-e kada su ustase upadale nisi smeo reci da si Srbin i ljudi su odlazili polako o Sarajevu ranih 90/ih da ne pricam, kada je izmedju 1991/95 proterano 200 hiljada Srba.


P.S. Izvinite na latinici tehnicki problemi.

[Милослав Самарџић]

Што се тиче протеривања Албанаца 1913, Велике силе, читај Британија, тешко су нам претили због тога. Ако се учини. Али кажем тај проблем је решен и није било шансе да се у Краљевини деси нешто као случај Мартиновић. Дефинирицно не негде после 1930..

[мунгос]

Да је Краљевина опстала, последње албанске побуне биле би оне из 1913. и 1918-1920. Али, није опстала, већ је уследила разорна комунистичка акција. Током 1990-тих видели смо само финале те акције, у коме су комунисти морали да гасе пожар који су сами подметнули. Гасили су га бензином
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/1990-%D1%82%D0%B5-...%98%D0%B5/

Рат посље рата на Косови и Маћедонији је трајао до средине 1930-их. Жандари и војска су ипак гинули редовно премда се то крило.
Као што се крило убијање жандара, војске у хрватским крајевима све до половине 1920-их.

[Жаре]

Да је Краљевина опстала, последње албанске побуне биле би оне из 1913. и 1918-1920. Али, није опстала, већ је уследила разорна комунистичка акција. Током 1990-тих видели смо само финале те акције, у коме су комунисти морали да гасе пожар који су сами подметнули. Гасили су га бензином
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/1990-%D1%82%D0%B5-...%98%D0%B5/

Рат посље рата на Косови и Маћедонији је трајао до средине 1930-их. Жандари и војска су ипак гинули редовно премда се то крило.
Као што се крило убијање жандара, војске у хрватским крајевима све до половине 1920-их.

Јел имаш неке изворе за ово, да се може читати преко интернета?

[мунгос]

Јел имаш неке изворе за ово, да се може читати преко интернета?

Има то наћи на разним странама. По сјећању, знам да је Ћоровић о томе писао, сад не знам тачно у којим дјелима.

[Жаре]

Јел имаш неке изворе за ово, да се може читати преко интернета?

Има то наћи на разним странама. По сјећању, знам да је Ћоровић о томе писао, сад не знам тачно у којим дјелима.

Пробаћу да пронађем код Ћоровића