[Прст_у_ока_латиници]

Прпф. др Слободан В. Јовановић.Масон 100% Када је био на челу Српског културног клуба примао паре од британске тајне службе СОЕ.

Ма није он био сам, имате традицију у том пословање.....што говори гомилу!

[Шумадинац]

О ПОЛУИНТЕЛЕКТУАЛЦУ


Узимајући га у његовом најпотпунијем и најизразитијем виду, полуинтелектуалац је човек који је уредно, па можда чак и с врло добрим успехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања, није стекао скоро ништа. Било услед његове урођене неспособности или због мана школског система, он није добио подстрека за духовно саморазвијање. Он уопште духовне вредности не разуме и не цени. Он све цени према томе, колико шта доприноси успеху у животу, а успех узима у чаршијском смислу, дакле, сасвим материјалистички. С осталим духовним вредностима одбацује и моралну дисциплину, али не сасвим, јер прекршаји те дисциплине повлаче кривичну одговорност. Ипак и у моралном, као и у културном погледу, он је у основи остао примитивац. Неомекшан културом, а са олабавелом моралном кочницом, он има сирове снаге напретек. Школска диплома, као улазница у круг интелигенције, дала му је претерано високо мишљење о себи самом. У друштвеној утакмици тај дипломирани примитивац бори се без скрупула, а с пуним уверењем да тражи само своје право, које му је школа признала. Он потискује супарнике немилосрдно као да не би били жива бића него материјалне препоне. Он је добар "лакташ", - израз један који је продро у општу употребу једновремено са појавом полуинтелектуалца.


Претпоставимо да се у њега пробудила политичка амбиција, и да је успео постати министар. Тај положај могао је уграбити само кроз силно гурање и стрмоглаву јагму, и зато ће сматрати да је то сада нешто "његово". Из те своје течевине или боље рећи, плена гледаће да извуче што више личног ћара. Биће "корупционаш", али неће бити сасвим свестан тога факта: толико ће му то изгледати природно и на свом месту. Један полуинтелектуалац, кад је чуо да се говори о његовој оставци, рекао је :" Ко је луд да се одваја од пуног чанка?!" Њему је изгледало непојмљиво да се човек не користи министарским положајем, као што би било непојмљиво да човек крај пуног чанка остане гладан.


Политичка амбиција једног полуинтелектуалца управо и није политичка. Она се састоји само у томе, да се човек кроз политику обогати, и да на високим положајима прогосподује. Он не зна ни за какве више и општије циљеве. Тек кад полуинтелектуалац избије на врхунац политичког успеха, види се како је он морално закржљао.


Поред полуинтелектуалца који је успео, има и полуинтелектуалац који није успео. Већ прави интелектуалац, незапослен или запостављен, готов је опозиционар. Полуинтелектуалац у таквом положају тим је опаснији, што не зна ни за какве моралне обзире који би његово огорчење ублажавали. То није било случајно да су многи озлојеђени полуинтелектуалци отишли у комунисте.



Полуинтелектуалац је болесна друштвена појава, која је обелоданила две ствари:

- да је културни образац потребна допуна националног и политичког обрасца, што се нарочито осећа онда када утицај та два обрасца стане слабити;

- да школа која се ограничава на давање знања, без упоредног васпитања карактера, није у стању да спречи појаву таквог друштвеног типа као што је полуинтелектуалац.


Из књиге, " Један прилог за проучавање српског националног карактера", посхумно издање, Виндзор, Канада, 1964.

[Ултрадесничар]

Шумадинац, браво за текст.
Таква ће Србија цела постати. Проф. др Слободан Јовановић говори о Београђанима али цела Србија ће завршити неке факултете али ће сви бити малограђани, полуинтелктулаци односно "сељачине".

[Бенито]

Зна ли неко од вас на шта је Слободан Јовановић мислио када је за себе рекао да је " најгори председник владе у историји Срба"?

[Ултрадесничар]

На данашњи дан 1942 председник избегличке владе Краљевине Југославије проф. др Слободан В. Јовановић протестује код британског амбасадора Џорџа В. Рендела зато што његова влада издаје упутства команданту ЈВуО ђенералу Михаиловићу мимо знања југословенске владе.

Такође,проф. др Јовановић протстује што радио БиБиСи преноси акције партизана против непријатеља што штети угледу Владе и министра војног ђен. Д. Михаиловића јер ствара се слика у светској јавности да су комунисти јачи и способнији.

[Вукашин Петковић]

Поводом 150 година од рођења Слободана Јовановића, у оквиру програма којим Српска академија наука и уметности обележава јубилеј истакнутог српског научника, у Галерији САНУ, у уторак, 5. новембра, у 19 сати биће отворена изложба „Свет и време Слободана Јовановића (1869–1958)“, чији је аутор др Борис Милосављевић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ.

[Перун]

Зна ли неко од вас на шта је Слободан Јовановић мислио када је за себе рекао да је " најгори председник владе у историји Срба"?

Знаш како држати будалу у неизвесности?

[Бенито]

Мислио сам да никог не интересује. А изгледа и да не интересује.

[Перун]

Одговори онда.

[Бенито]

Зато што је схватио да се све време држао дипломатских и политичких конвенција "старе Европе", а дошло је ново, америчко време. Поготово, што је био највећи англофил у историји Србије и убеђени либерал енглеског типа, а управо на тлу Енглеске где је провео свој мандат председника Југословенске владе, доживео је да су га Енглези девалвирали управо непоштујући те конвенције.
Врхунац је што је поднео оставку на место председника владе због женидбе краља, што је типичан, класичан пример разлога за оставке председника владе пре Првог светског рата. Касније је схватио да је тиме управо краља оставио незаштићеног у канџама Форин офиса, а пре свега Черчила.
Тако су сви принципи којима је служио Слободан Јовановић, родољубље, државољубље и либерализам, пропали пред његовим очима управо у тренутку док је био председник Владе. Ко би заиста пожелео да разуме такву ситуацију, схватио би позицију човека који је имао полувековну каријеру у култури једног народа, а који је на тако драматичан начин доживео животни пораз.
Слободан Јовановић је био симбол успона једне генерације и човек који је везивао разне људе у јединствени подухват у српској историји. Својим очима је видео и свим чулима схватио колико су тачне речи Иве Андрића да "између сјаја славе царског двора и таме њених затвора не стоји колико ни оштрица ножа."
Од лудила или самоубиства сачувао га је његов чувени цинизам, који је крунисао чувеном реченицом:" Ја сам Слободан Јовановић, најгори председник Владе у српској историји."

[Митић]

Треба бити у позицији Слободана Јовановића да бисмо схватили кроз шта је све човек прошао. Сигурно је био и разочаран и бесан, а и себе је сматрао одговорним за оно што се десило краљу и отаџбини. Човек се борио и радио је све што је могао.

Што каже Бенито, тај цинизам га је одржао у животу, али га је држала нада да ће једног дана бити боље, да ће проћи ти олујни вихори и опет наступити време које је он обележио. А наше генерације могу да раде на томе да се опет врати време Слободана Јовановића

[Бенито]

У галерији САНУ отворена је изложба Свет и време Слободана Јовановића. Свима који су из Београда или ће скоријех дана ићи у престоницу, препоручујем да посете и погледају ову изложбу.
На овој изложби приказује се и један кратки филм где се види Слободан Јовановић у дворишту своје куће. То је једини познати филмски снимак Слободана Јовановића из периода док је био у отаџбини.

[Горски штаб 52]

Зна ли се до када изложба траје, колико дана?

[Бенито]

Такве изложбе никад не трају мање од два месеца. Погледај на сајту САНУ.