[Перун]

Немој да те чуди што овакве речи чујеш из уста једног државног историчара. Он је једноставно плаћен да то прича. Права је штета што ти који му дају новац исти не искористе како би се на примеру једног среза описала судбина Солунаца након ДСР. На тај начин би увидели да партизани нису њихови наследници већ да су се борили против свега онога што су Солунци стекли. Цитираћу опет моју поруку од раније:

Књига побија све тврдње општинских и државних историчара који су у богато илустрованим монографијама села, сеоске ђилкоше који су палили општинске архиве, пљачкали новац и убијали најугледније Србе, сврстали у исти кош са Витезовима Карађорђеве Звезде наглашавајући како су ,,они” њихови прави наследници.

[Бенито]

Александар Гаталица је поводом отварања штанда Града Београда који се зове "Дани Слободе" изјавио да су шајкаче и титовке равноправне, јер су једни ослободили Београд 1918. године, а други 1944. године. " Неки имају примедбу да су Совјети, а не партизани ослободили Београд. Не увиђају да су и совјетски војници носили титовке." Треба ли коментар на једну овакву изјаву?
Човек је професор и признати интелектуалац, добитник више књижевних награда за своје књиге, између осталих и Нинове награде за роман Велики рат.
Али, то изгледа за Гаталицу није довољно. Он жели да постане Добрица Ћосић, односно да буде идеолог новог Србина.
Тај нови идентитет заправо је преписан од Руса. Доласком Путина, владајућа руска елита желела је да помири руску империјалну традицију и сопствено совјетско васпитање. То некад изгледа смешно, али то је њихов проблем..
Код нас су наши "Совјети" покушали да то препишу и добили смо ову гротеску, звану: " Добро јутро чаршијо, на све четири стране." Највећи јад и чемер је у томе што и млађи интелектуалци пристају на такве компромисе. Пристају не само зато што то доноси привилегије, него пре свега зато што не поштују науку.
Гаталица би, дакле, требало нешто да прочита, да би доносио некакве историјске пресуде. Није Филиповић једини историчар који пише о овој теми. Већина историчара, спорије или брже, долази до истих закључака. Гаталица својим ангажовањем практично поништава те закључке, који су резултат дугогодишњег научног рада. И то је највећи проблем титоизма којег ми никако да се ослободимо. Тешко непоштовање професионализма и аматеризам на све стране.
Зато је невиђена срамота ово што раде Гаталица и његов налогодавац Горан Весић, испред Града Београда.

[Felix]

Александар Гаталица је поводом отварања штанда Града Београда који се зове "Дани Слободе" изјавио да су шајкаче и титовке равноправне, јер су једни ослободили Београд 1918. године, а други 1944. године. " Неки имају примедбу да су Совјети, а не партизани ослободили Београд. Не увиђају да су и совјетски војници носили титовке." Треба ли коментар на једну овакву изјаву?
Човек је професор и признати интелектуалац, добитник више књижевних награда за своје књиге, између осталих и Нинове награде за роман Велики рат.
Али, то изгледа за Гаталицу није довољно. Он жели да постане Добрица Ћосић, односно да буде идеолог новог Србина.
Тај нови идентитет заправо је преписан од Руса. Доласком Путина, владајућа руска елита желела је да помири руску империјалну традицију и сопствено совјетско васпитање. То некад изгледа смешно, али то је њихов проблем..
Код нас су наши "Совјети" покушали да то препишу и добили смо ову гротеску, звану: " Добро јутро чаршијо, на све четири стране." Највећи јад и чемер је у томе што и млађи интелектуалци пристају на такве компромисе. Пристају не само зато што то доноси привилегије, него пре свега зато што не поштују науку.
Гаталица би, дакле, требало нешто да прочита, да би доносио некакве историјске пресуде. Није Филиповић једини историчар који пише о овој теми. Већина историчара, спорије или брже, долази до истих закључака. Гаталица својим ангажовањем практично поништава те закључке, који су резултат дугогодишњег научног рада. И то је највећи проблем титоизма којег ми никако да се ослободимо. Тешко непоштовање професионализма и аматеризам на све стране.
Зато је невиђена срамота ово што раде Гаталица и његов налогодавац Горан Весић, испред Града Београда.

Апсолутно. Уз незнање и непрофесионализам треба додати и опортунизам. Много је лакше певати ту песму о равноправности и тако се никоме не замерати него говорити истину. Људи попут Гаталице, као опортунисти и не теже истини већ ухљебљењу и статусу.

[Бенито]

Тај опортунизам се наслонио на агресивни титоизам још крајем осамдесетих година прошлог века. Требало је смислити причу како се извући из опасности пада са власти заједно са падом комунизма. Зато је титоистичке владавина преведена на ниво страначке борбе. Нико више, осим можда само малог броја залуђених титоиста, не помиње више револуцију у Другом светском рату.
Тако се створио рам да се може упаковати слика свеопште борбе за слободу српског народа у разним историјским периодима и под разним заставама. Све су то радили историчари старије генерације по налогу и под контролом титоистичке номинклатуре.
Али, и даље остаје нејасно,барем мени, зашто на ово пристају људи који имају на десетине решења свог социјалног статуса и не би требало да имају потребе за те врсте компромиса.
Последице тих компромиса могу имати, а већ и имају, катастрофалне последице за националне интересе српског народа. У томе је проблем, а не у ухлебљењу Гаталице или сличних случајева.
Зато борба за научну истину постаје све важнија. Не искључујем могућност и све већих борби и сукоба на том плану.
ПС сада се тек показује колико је ДОС донео катастрофалне одлуке крајем 2000. године када није законски забранио рад макар СПС, а по мом мишљењу и СРС.

[РежисерСтари]

Тај опортунизам се наслонио на агресивни титоизам још крајем осамдесетих година прошлог века. Требало је смислити причу како се извући из опасности пада са власти заједно са падом комунизма. Зато је титоистичке владавина преведена на ниво страначке борбе. Нико више, осим можда само малог броја залуђених титоиста, не помиње више револуцију у Другом светском рату.
Тако се створио рам да се може упаковати слика свеопште борбе за слободу српског народа у разним историјским периодима и под разним заставама. Све су то радили историчари старије генерације по налогу и под контролом титоистичке номинклатуре.
Али, и даље остаје нејасно,барем мени, зашто на ово пристају људи који имају на десетине решења свог социјалног статуса и не би требало да имају потребе за те врсте компромиса.
Последице тих компромиса могу имати, а већ и имају, катастрофалне последице за националне интересе српског народа. У томе је проблем, а не у ухлебљењу Гаталице или сличних случајева.
Зато борба за научну истину постаје све важнија. Не искључујем могућност и све већих борби и сукоба на том плану.
ПС сада се тек показује колико је ДОС донео катастрофалне одлуке крајем 2000. године када није законски забранио рад макар СПС, а по мом мишљењу и СРС.

Због вишедеценијског наратива,који је ушао у свест и у психу,и у појединачном и у колективном облику.Речју,имају предубеђење да је то исправно,иако су свесни да није,а са друге стране унутрашњи страх их паралише.Чест је ово случај,у разним сферама.

[Горски штаб 52]

Прочитао сам књигу и могу рећи да је одлична, да је среће, да сваки крај има једно овакво дело.

Оно што је одлично, а што би такође сваки крај требао да има, јесте списак страдалих у Општини Горачићкој у Другом светском рату, који се налази на крају књиге. Ја сам био мало докон па распоредио податке:

ЧЕТНИЦИ УБИЛИ
у борби: 6 партизана
убијени ван борбе/стрељани: 1 партизан, 1 цивил, 2 немачка агента
мучење/батинање: 1 цивил
клање: 2 партизана
УКУПНО: 13

ПАРТИЗАНИ УБИЛИ
у борби: 27 четника
убијени ван борбе/стрељани: 19 четника, 2 цивила
мучење/батинање: 1 недићевац
клање: 1 четник
УКУПНО: 50

НЕМЦИ УБИЛИ
у борби: 6 четника, 1 цивил, 20 партизана (*већина убијених партизана, чини ми се 15/20, је страдала у Хрватској и Северозападној Босни 1945. године, након што су насилно мобилисани по Драгачеву)
убијени ван борбе/стрељани: 2 четника, 2 цивила, 7 партизана
логор/последице логора: 5 четника, 1 партизан, 1 цивил
УКУПНО: 45

БУГАРИ УБИЛИ:
убијени ван борбе/стрељани: 2 цивила
УКУПНО: 2

И на све то још 15 лица која су страдала од непознатог починиоца на различите начине (убијени, стрељани, последице бомбардовања од стране непознатих авиона...). Да напоменем још једном, ради се само о лицима рођеним на територији тадашње Општине Горачићке (данас села Горачићи, Губеревци и Живица).

Читаоци су остали ускраћени једино за податак како је живот завршио Драгиша Пеливановић, или је мени тај податак непажњом промакао. Чини ми се да се помиње појава његове групе у Драгачеву негде априла 1945. и после тога нема више никаквих података. Нека то буде моје успутно питање овде.

Аутору да пожелим добро здравље и да нас обрадује још неким сличним делом.

[Бенито]

Прочитао сам књигу и могу рећи да је одлична, да је среће, да сваки крај има једно овакво дело.

Оно што је одлично, а што би такође сваки крај требао да има, јесте списак страдалих у Општини Горачићкој у Другом светском рату, који се налази на крају књиге. Ја сам био мало докон па распоредио податке:

ЧЕТНИЦИ УБИЛИ
у борби: 6 партизана
убијени ван борбе/стрељани: 1 партизан, 1 цивил, 2 немачка агента
мучење/батинање: 1 цивил
клање: 2 партизана
УКУПНО: 13

ПАРТИЗАНИ УБИЛИ
у борби: 27 четника
убијени ван борбе/стрељани: 19 четника, 2 цивила
мучење/батинање: 1 недићевац
клање: 1 четник
УКУПНО: 50

НЕМЦИ УБИЛИ
у борби: 6 четника, 1 цивил, 20 партизана (*већина убијених партизана, чини ми се 15/20, је страдала у Хрватској и Северозападној Босни 1945. године, након што су насилно мобилисани по Драгачеву)
убијени ван борбе/стрељани: 2 четника, 2 цивила, 7 партизана
логор/последице логора: 5 четника, 1 партизан, 1 цивил
УКУПНО: 45

БУГАРИ УБИЛИ:
убијени ван борбе/стрељани: 2 цивила
УКУПНО: 2

И на све то још 15 лица која су страдала од непознатог починиоца на различите начине (убијени, стрељани, последице бомбардовања од стране непознатих авиона...). Да напоменем још једном, ради се само о лицима рођеним на територији тадашње Општине Горачићке (данас села Горачићи, Губеревци и Живица).

Читаоци су остали ускраћени једино за податак како је живот завршио Драгиша Пеливановић, или је мени тај податак непажњом промакао. Чини ми се да се помиње појава његове групе у Драгачеву негде априла 1945. и после тога нема више никаквих података. Нека то буде моје успутно питање овде.

Аутору да пожелим добро здравље и да нас обрадује још неким сличним делом.

Свака част, тако се чита књига. Некад се подразумевало да читаоц буде посвећен и сам дође до закључка. Данас је у већини случајева неопходно направити и анализу оваквих табела као што си учинио. Ово није замерка писцу или приређивачу, јер су пронашли имена најмање двадесетак лица која до сада нису вођена као жртве рата. Да не говорим о припадницима ЈВ под командом Драже Михаиловића родом из Горачића, Губереваца и Живице, који су погинули током Другог светског рата, а чији број је редовно умањиван до појаве ове књиге, која је то питање и дефинитивно решила.
ПС судбина поручника Драгише Пеливановића, по мом скромном мишљењу најутицајнијег официра ЈВуО на подручју Драгачева за време рата, излази из географских оквира ове књиге, јер он није ни рођен, нити је погинуо на подручју општине горачићке.

[Милослав Самарџић]

Где су партизани убили ових 27 четника? Босна?

[ватхра]

Горски,
За лица настрадала од непознатих авиона, можеш ли ми дати више података, макар датум или место?
Овај опис "непознати авиони" је често коришћен за опис дејства ловаца по железници.

[Горски штаб 52]

Где су партизани убили ових 27 четника? Босна?

Не, у Босни чини ми се само двојицу, мањи део током 1944. године (на пролеће на терену око Ивањице плус Копаоник у августу), а већину у потерама по Драгачеву током 1945. године.

Горски,
За лица настрадала од непознатих авиона, можеш ли ми дати више података, макар датум или место?
Овај опис "непознати авиони" је често коришћен за опис дејства ловаца по железници.

Конкретно, период између 21. новембра и 3. децембра 1944. године, село Живица.

[ватхра]

Хвала пуно.
Овако из главе, врло је вероватно да се ради о дејству совјетских авиона. Мада би ваљало проверити.

[Горски штаб 52]

На њих и аутор сумња, али нема конкретних доказа.

[Мића Адмирал]

Драгиша Пеливановић је из села Церова, код Ариља.
Отац Радојко, јан.1945 је осуђен као " ратни добитник " на износ 250.000 дин. и 75.000 дин. казне.
Драгиша је извршио самоубиство у окружењу 20.(31. ?) дец. 1946 у кући Радована Вујичића ( осуђен на 10.год.робије, а по изласку се обесио код св.куће ) у селу Бели Камен. Са Драгишом се убио и њег. пратилац италијан Ћићерани (најв. Анђело Ћићеран из Штабне чете Драгачевске јур. бригаде ).
Драгишин брат Танасије, члан ЈУРАО, после рата два пута је осуђиван на по 7 год. робије. Између робијања завршио је Економски факултет.

[Бенито]

Драгиша Пеливановић је из села Церова, код Ариља.
Отац Радојко, јан.1945 је осуђен као " ратни добитник " на износ 250.000 дин. и 75.000 дин. казне.
Драгиша је извршио самоубиство у окружењу 20.(31. ?) дец. 1946 у кући Радована Вујичића ( осуђен на 10.год.робије, а по изласку се обесио код св.куће ) у селу Бели Камен. Са Драгишом се убио и њег. пратилац италијан Ћићерани (најв. Анђело Ћићеран из Штабне чете Драгачевске јур. бригаде ).
Драгишин брат Танасије, члан ЈУРАО, после рата два пута је осуђиван на по 7 год. робије. Између робијања завршио је Економски факултет.

Радован Вујичић осуђен на смрт, казна преиначена на 10 година робије. После неког времена, али не дуже од неколико месеци, пуштен кући због пренатрпаности затвора.
Јесте се обесио близу своје куће, али тек 1992. године. Познавао сам га одлично.