01-11-2019, 10:44 PM
Пре око 400 година ТУЦОВИЋИ су се доселили из Мораче, Црна Гора. Кроз векове у фамилији је било преко 19 свештеника, ратника, официра и подофицира, интелектуалаца и угледних домаћина. Уздигнуће породице Туцовић отпочиње у др.пол. 19.века, када су у селу Гостиље, срез Златиборски живела браћа Јеврем, Сима, Јован, Васо и Милош.
свештеник Јеврем Туцовић, учитељ ариљски, парох сирогојски, војни свештеник Ужичког гарнизона и вероучитељ ужичке гимназије, са Јефимијом, рођ.Цицварић имао је осморо деце :
Коста, умро у трећој години
Чедомир, умро као ђак 4.разреда ужичке гимназије
?
Драгица
Марија
Стеван, рођ.1882, акт.оф. 32.НШВА ( 1899-1901 ). Учесник Ослободилачких ратова 1912-1918, носилац две Карађорђеве звезде. Током Првог св.рата, од 1915 до 1918 водио ратни дневник, који је посветио рано преминулој супрузи Милеви и погинулом брату Димитрију.
Пензионисан је у чину арт.пуковника. Умро је 1933 и сахрањен на Новом гробљу у Београду.
Димитрије, рођ.1881, рез.поручник и учесник оба Балканска рат. Један од првих социјалиста у Србији, члан и лидер Социјалдемократске партије, једине странке у Европи која је гласала у свом парламенту против ратних кредита, пред Светски рат. 1914 изашла му је књига Србија и Арбанија у којој критикује покоље албанског становништва у северној Албанији, пљачке и паљевине села које је извршила српска војска у знак одмазди. Као командир 1 вода 1 чете 4 батаљона Моравске дивизије погинуо је у Колубарском бици на Врачем брду, реон села Ћелије, код Лајковца, 20.нов.1914. Посмртни остаци преношени су и сахрањивани шест пута. У Београду ( Краљ.Југославија ) једна улица понела је по њему име.
ВЛАДИМИР, рођ.1874, од акт.п.наредника до акт.пеш.пуковника. Учесник оба Балканска рата, носилац Ордена Белог Орла и две Карађорђеве звезде. У познатом Солунском процесу 1917, као црнорукаш, прво осуђен на смрт, па на 20 година робије. Након Првог св.рата помилован и он напушта војску.
Обогатио се као највећи извозник дрвне грађе. Помагао је своје другове из Црне руке, као Мухамеда Мехмедбашића, којем је отворио кафану у Стоцу, а материјално је помагао и Мустафу Голубића који је био у изгнанству.
Сарадник Цивилног Штаба Команде Београда ГШ 2.
Поч.септ.1944, на пленуму ЦНК у селу Милићевци, овлашћен да дочека Совјете. Лично је примио овлашћење од ЦНК у Коцељеви, око 10.септ.1944. Развој ратне ситуације није дозволио да до тог сусрета дође.
Комунисти су покушали, после рата да га искористе и изабрали за већника Трећег АВНОЈа.
Умро је 1947. у Београду.
свештеник Сима Туцовић ( 1864-1939 ), парох пожешки и народни посланик, са Петром, имао је деце :
Алекса, умро 1917 у Пожеги, као ђак 7.разреда ужичке гимназије
Добривоје, рез.официр
Милан, акт.оф.54.кл.НШВА
Кића
Јела
Драгица
МИХАЈЛО, рођ.1906 у Пожеги, геометар и рез.поручник.
У четницима од 1941. На служби у Пожешком четн. одреду.
2.нов.1941, у борби против комуниста на Трешњици тешко рањен у обе ноге.
Касније се опоравио и вратио у ЈВуО. На служби у Првој пожешкој бригади.
12.јуна 1943, од команд.бригаде ( капет.Ђ.Ђокић ) предложен за унапређење.
свештеник Јован Туцовић, парох села Дуб, срез Рачунски, имао је синове :
Боривоје, као наредник 9. пука 2. позива учесник Првог св. рата, а након тог рата унапређен у чин рез.п.поручника.
МИЛАН, рођ.1895 у Дубу. Као студент богословије, 1915 се повлачи са српском војском. У свештеничком чину од 1921.
Одликован 1933 црвеним појасом од владике Николаја Велимировића. Носилац Албанске споменице и Медаље за војничке врлине.
Предс. Црвеног крста у Чачку. У чачанској гимназији предавао веронауку, васпитач у м.Хопово, званичник и писар у Црквеном суду Епархије жичке, парох Трнавски...
Председник Равногорског одбора града Чачка.
Хапшен од Немаца и љотићеваца..
После рата на монтираном судском процесу осуђен на 18. година робије. И поред тога, по сили безвлашћа, 23.апр.1945. стрељан на обали Зап. Мораве.
Остали ТУЦОВИЋИ ( нисам успео да сазнам имена очева ) :
ТИХОМИР, наредник, командир Прве гостиљске чете Златиборске бригаде, 1942.
РАДМИЛО, п.наредник, водник у Златиборској бригади, 1942.
АЛЕКСА, предс. Равногорског одбора села Гостиља, 1944.
Др ЗОРКА , главна повереница ЖРОСа Колубарског корпуса.
свештеник Јеврем Туцовић, учитељ ариљски, парох сирогојски, војни свештеник Ужичког гарнизона и вероучитељ ужичке гимназије, са Јефимијом, рођ.Цицварић имао је осморо деце :
Коста, умро у трећој години
Чедомир, умро као ђак 4.разреда ужичке гимназије
?
Драгица
Марија
Стеван, рођ.1882, акт.оф. 32.НШВА ( 1899-1901 ). Учесник Ослободилачких ратова 1912-1918, носилац две Карађорђеве звезде. Током Првог св.рата, од 1915 до 1918 водио ратни дневник, који је посветио рано преминулој супрузи Милеви и погинулом брату Димитрију.
Пензионисан је у чину арт.пуковника. Умро је 1933 и сахрањен на Новом гробљу у Београду.
Димитрије, рођ.1881, рез.поручник и учесник оба Балканска рат. Један од првих социјалиста у Србији, члан и лидер Социјалдемократске партије, једине странке у Европи која је гласала у свом парламенту против ратних кредита, пред Светски рат. 1914 изашла му је књига Србија и Арбанија у којој критикује покоље албанског становништва у северној Албанији, пљачке и паљевине села које је извршила српска војска у знак одмазди. Као командир 1 вода 1 чете 4 батаљона Моравске дивизије погинуо је у Колубарском бици на Врачем брду, реон села Ћелије, код Лајковца, 20.нов.1914. Посмртни остаци преношени су и сахрањивани шест пута. У Београду ( Краљ.Југославија ) једна улица понела је по њему име.
ВЛАДИМИР, рођ.1874, од акт.п.наредника до акт.пеш.пуковника. Учесник оба Балканска рата, носилац Ордена Белог Орла и две Карађорђеве звезде. У познатом Солунском процесу 1917, као црнорукаш, прво осуђен на смрт, па на 20 година робије. Након Првог св.рата помилован и он напушта војску.
Обогатио се као највећи извозник дрвне грађе. Помагао је своје другове из Црне руке, као Мухамеда Мехмедбашића, којем је отворио кафану у Стоцу, а материјално је помагао и Мустафу Голубића који је био у изгнанству.
Сарадник Цивилног Штаба Команде Београда ГШ 2.
Поч.септ.1944, на пленуму ЦНК у селу Милићевци, овлашћен да дочека Совјете. Лично је примио овлашћење од ЦНК у Коцељеви, око 10.септ.1944. Развој ратне ситуације није дозволио да до тог сусрета дође.
Комунисти су покушали, после рата да га искористе и изабрали за већника Трећег АВНОЈа.
Умро је 1947. у Београду.
свештеник Сима Туцовић ( 1864-1939 ), парох пожешки и народни посланик, са Петром, имао је деце :
Алекса, умро 1917 у Пожеги, као ђак 7.разреда ужичке гимназије
Добривоје, рез.официр
Милан, акт.оф.54.кл.НШВА
Кића
Јела
Драгица
МИХАЈЛО, рођ.1906 у Пожеги, геометар и рез.поручник.
У четницима од 1941. На служби у Пожешком четн. одреду.
2.нов.1941, у борби против комуниста на Трешњици тешко рањен у обе ноге.
Касније се опоравио и вратио у ЈВуО. На служби у Првој пожешкој бригади.
12.јуна 1943, од команд.бригаде ( капет.Ђ.Ђокић ) предложен за унапређење.
свештеник Јован Туцовић, парох села Дуб, срез Рачунски, имао је синове :
Боривоје, као наредник 9. пука 2. позива учесник Првог св. рата, а након тог рата унапређен у чин рез.п.поручника.
МИЛАН, рођ.1895 у Дубу. Као студент богословије, 1915 се повлачи са српском војском. У свештеничком чину од 1921.
Одликован 1933 црвеним појасом од владике Николаја Велимировића. Носилац Албанске споменице и Медаље за војничке врлине.
Предс. Црвеног крста у Чачку. У чачанској гимназији предавао веронауку, васпитач у м.Хопово, званичник и писар у Црквеном суду Епархије жичке, парох Трнавски...
Председник Равногорског одбора града Чачка.
Хапшен од Немаца и љотићеваца..
После рата на монтираном судском процесу осуђен на 18. година робије. И поред тога, по сили безвлашћа, 23.апр.1945. стрељан на обали Зап. Мораве.
Остали ТУЦОВИЋИ ( нисам успео да сазнам имена очева ) :
ТИХОМИР, наредник, командир Прве гостиљске чете Златиборске бригаде, 1942.
РАДМИЛО, п.наредник, водник у Златиборској бригади, 1942.
АЛЕКСА, предс. Равногорског одбора села Гостиља, 1944.
Др ЗОРКА , главна повереница ЖРОСа Колубарског корпуса.