27-06-2021, 12:05 PM
Била је темељна истрага у Гестапоу. Углавном, сви четници, четовође и војводе К.Пећанца који су били мало криви, тј. нису се прихватали командантских позиција у организацији ЈВ су интернирани у радне команде и заробљеничке логоре.
С друге стране, они који су били легализовани као команданти у формацијама ЈВУО - слати су на губилишта или тешке присилне радове, углавном у Маутхаузен. Отприлике је таква пракса постојала када је Химлер средином 1942. г. наредио бескомпромисну борбу против четника ДМ. После су постојала извесна колебања, јер су се нацисти плашили да ће савезници добити рат, да ће Краљевина Југославија покренути пред Међународним трибуналом питање ратних злочина за немачке команданте који су били одговорни за хапшења, стрељања, депортације, интернације и сл. Тако да су неки команданти мимо знања Службе безбедности, завршили и у заробљеничким логорима. На пример, када говоримо о ваљевском крају, занимљив је пример поручника Петра Јелисавчевића, који је био командант у Ваљевском корпусу, а након заробљавања је депортован у Сталаг.
Војводу Богдана Гордића су такође послали у Немачку, у један заробљенички логор крај Берлина.
Војводу Кимића такође.
Поручник Далибор Ловрић, командант једног батаљона, који је заробљен у фебруару 1944. године од стране Бугара у пожаревачком крају је био на листи интернираца за Маутхаузен. Међутим, избачен је са листе и премештен у листу логораша који одлазе у радне команде.
И тако даље...
С друге стране, они који су били легализовани као команданти у формацијама ЈВУО - слати су на губилишта или тешке присилне радове, углавном у Маутхаузен. Отприлике је таква пракса постојала када је Химлер средином 1942. г. наредио бескомпромисну борбу против четника ДМ. После су постојала извесна колебања, јер су се нацисти плашили да ће савезници добити рат, да ће Краљевина Југославија покренути пред Међународним трибуналом питање ратних злочина за немачке команданте који су били одговорни за хапшења, стрељања, депортације, интернације и сл. Тако да су неки команданти мимо знања Службе безбедности, завршили и у заробљеничким логорима. На пример, када говоримо о ваљевском крају, занимљив је пример поручника Петра Јелисавчевића, који је био командант у Ваљевском корпусу, а након заробљавања је депортован у Сталаг.
Војводу Богдана Гордића су такође послали у Немачку, у један заробљенички логор крај Берлина.
Војводу Кимића такође.
Поручник Далибор Ловрић, командант једног батаљона, који је заробљен у фебруару 1944. године од стране Бугара у пожаревачком крају је био на листи интернираца за Маутхаузен. Међутим, избачен је са листе и премештен у листу логораша који одлазе у радне команде.
И тако даље...