[Антитоталитаран]

Њега су Немци ухапсили под оптужбом да је имао неких додира са Дражином организацијом (а није) и интернирали у један заробљенички логор. Када се завршио рат, покушао је да се врати у Југославију и да се прикључи антикомунистичким формацијама које су се тада окупљале у Словенији. Међутим, неко га је препознао и проказао, да је учествовао у предаји партизана Немцима, у новембру 1941. г, који су потом били стрељани у Ваљеву. Стрељан је и он, у Словенији.

Хвала, а зна ли се зашто као такав није одведен у концентрациони логор?

[Александар Динчић]

Била је темељна истрага у Гестапоу. Углавном, сви четници, четовође и војводе К.Пећанца који су били мало криви, тј. нису се прихватали командантских позиција у организацији ЈВ су интернирани у радне команде и заробљеничке логоре.
С друге стране, они који су били легализовани као команданти у формацијама ЈВУО - слати су на губилишта или тешке присилне радове, углавном у Маутхаузен. Отприлике је таква пракса постојала када је Химлер средином 1942. г. наредио бескомпромисну борбу против четника ДМ. После су постојала извесна колебања, јер су се нацисти плашили да ће савезници добити рат, да ће Краљевина Југославија покренути пред Међународним трибуналом питање ратних злочина за немачке команданте који су били одговорни за хапшења, стрељања, депортације, интернације и сл. Тако да су неки команданти мимо знања Службе безбедности, завршили и у заробљеничким логорима. На пример, када говоримо о ваљевском крају, занимљив је пример поручника Петра Јелисавчевића, који је био командант у Ваљевском корпусу, а након заробљавања је депортован у Сталаг.

Војводу Богдана Гордића су такође послали у Немачку, у један заробљенички логор крај Берлина.
Војводу Кимића такође.
Поручник Далибор Ловрић, командант једног батаљона, који је заробљен у фебруару 1944. године од стране Бугара у пожаревачком крају је био на листи интернираца за Маутхаузен. Међутим, избачен је са листе и премештен у листу логораша који одлазе у радне команде.
И тако даље...

[Београдски Србин]

Колико је то партизана предато Немцима новембра 1941? Стално се лицитира неким потпуно различитим бројкама, а неки тврде да међу предатима није било само партизана, јер су многи пошли са Равне Горе да се прехране.

[Александар Динчић]

И један да је предат - то је невитешко понашање.

[РежисерСтари]

https://www.facebook.com/tv5ue/videos/158872402962307

Није тема,а опет и јесте.Делује као сјајна фотомонографија,са рекао бих и ратним фотографијама.Скупити 1300 фотографија,снимити обичаје,људе,сачувати и поклонити Завичајном музеју,потез је редак и вредан сваке хвале.

[Милош Шарац]

Потпуковник Милутин Миловановић,командант Посавско-Колубарске групе корпуса.
Извор:Народни Музеј у Ваљеву

[Антитоталитаран]

Који су ови?

[Mitic]

1944. – У Ласцу је организована свечаност поводом предаје војничких застава јединицама Другог равногорског корпуса ЈВуО у присуству великог броја народа и војске.

Свечано освећење застава извршено је у присуству 20 свештеника, а свечаности су присуствовали и представници свих равногорских одбора, пуно омладине оба пола обучених у народне ношње. Скупу је присуствовало око 5.000 сељака. Бројне фотографије са овог скупа (фото Ацо Симић, Чачак) на најбољи начин дочаравају расположење војника и народа на овој свечаности.

Јединице Другог равногорског корпуса кренуле су преко планине Јелице ка топличком крају у циљу спречавања партизанског продора на југ Србије.

Извор: Историја Чачка

https://www.facebook.com/%D0%98%D1%81%D1...6665298458

---

---

Горан и Данијела Давидовић

Извор: Историја Чачка

[Александар Динчић]

Антологијски натпис: "У сељачкој држави нема места фашизму и комунизму!" Да, само што о држави, била она сељачка или грађанска, никада не одлучује домаћин већ помоћници домаћина. Вазда било и биће.

[Александар Динчић]

Јединице Другог равногорског корпуса кренуле су преко планине Јелице ка топличком крају у циљу спречавања партизанског продора на југ Србије.

Не у циљу спречавања партизанског продора на југ, јер тамо је партизанска организација била снажна и продорна (удружена са бугарско-албанским елементом), него како би се спречило спајање јужносрбијанских снага и оперативне групе дивизија која је надирала из Санџака. Тачније, да партизанска организација не загосподари југозападном Србијом. И зато су те борбе за Србију, од маја до октобра 1944. г. биле дуготрајне и исцрпљујуће.

[Бенито]

1944. – У Ласцу је организована свечаност поводом предаје војничких застава јединицама Другог равногорског корпуса ЈВуО у присуству великог броја народа и војске.

Свечано освећење застава извршено је у присуству 20 свештеника, а свечаности су присуствовали и представници свих равногорских одбора, пуно омладине оба пола обучених у народне ношње. Скупу је присуствовало око 5.000 сељака. Бројне фотографије са овог скупа (фото Ацо Симић, Чачак) на најбољи начин дочаравају расположење војника и народа на овој свечаности.

Јединице Другог равногорског корпуса кренуле су преко планине Јелице ка топличком крају у циљу спречавања партизанског продора на југ Србије.

Извор: Историја Чачка

https://www.facebook.com/%D0%98%D1%81%D1...6665298458

---

---

Горан и Данијела Давидовић

Извор: Историја Чачка

Осим овога што је написао Динчић, највећа грешка у тексту двоје Давидовића је потпис ове фотографије:
На смотри у селу Ласцу, на Јелици планини, о Видовдану 1944. године, не налазе се припадници Другог равногорског корпуса, него припадници Прве и Друге бригаде Првог јуришног корпуса, Четврте групе јуришних корпуса.
Припадници Треће бригаде Првог јуришног корпуса, у том тренутку налазили су се на планини Чемерно, где су имали смотру испред свог команданта поручника Драгише Пеливановића.

[Милослав Самарџић]

Види се шест или више бригадних застава?

[Бенито]

Две бригаде по три јуришна батаљона, је шест.
Сваки батаљон по 200, једнако 1200 у строју, колико их отприлике и има на овим фотографијама.

[Милош Шарац]

Срећан Видовдан Браћо!