[Милош Шарац]

[Милослав Самарџић]

Шести септембар 1941, прослава краљевог рођендана.
Ово је чета Горске краљеве гарде.

[Николај]

[Александар Динчић]

Шести септембар 1941, прослава краљевог рођендана.
Ово је чета Горске краљеве гарде.

Мислим да је пратећа чета ВК ВЧО.

[Бенито]

Шести септембар 1941, прослава краљевог рођендана.
Ово је чета Горске краљеве гарде.

Мислим да је пратећа чета ВК ВЧО.

Није. Ово је прослава Краљевог рођендана и оснивање одреда Краљеве гарде. Дража Михаиловић је на ову идеју дошао јер је потпуковник Павловић био заменик команданта Краљеве гарде до 15. априла, остао је незаробљен и кључно је учествовао да се успостави веза са Владом у егзилу. Без сумње је да је у том тренутку потпуковник Павловић био најближи човек и официр до Драже Михаиловића.
Зато је и било логично да се оснује одред Гарде (поготово због оних летњих атентата на Дражу Михаиловића), као елитни и први основани одред незаробљене војске и тако симболизује континуитет са војском која је наводно капитулирала у априлу исте године.
Доцнији догађаји у рату показаће Дражи Михаиловићу да потпуковник Павловић није најспособнији официр за место команданта Горске краљеве гарде, па је Чича на то место поставио Николу Калабића.
Дакле, ради се о потпуно истом одреду, а не као што смо до сада мислили, и као што и данас можемо наћи у литератури, да је Дража Михаиловић формирао ГКГ у пролеће 1942. године. Тада је само дошло до преласка свих четничких одреда у корпусни систем организовања војске. Оно што је важило за друге јединице, важило је и за Гарду. Управо то преформирање Дража Михаиловић је искористио да промени команданта ГКГ, што је учинио и са низом командних места у другим јединицама.

[Милош Шарац]

Да није Требава -Октобар 1944. године?

[РежисерСтари]

Ја мислим да јесте.

[Николај]

Да није Требава -Октобар 1944. године?

Највероватније. У сваком случају север Босне.

[Mitic]

Дочек Генерала "Драже" Михаиловића са члановима Америчке Мисије Ренџер под командом Пуковника Роберта Х. Мекдауела, у октобра 1944. године на Требави.

На слици се могу видети три заставе међу сликама Његовог Величанства Краља Петра II Карађорђевића и Генерала Драгољуба "Драже" Михаиловића. Са лева на десно застава Сједињених Америчких Држава, застава Друштва Соколско Удружење из 1932. године и Четничка застава са натписом "Борба за Спас Отаџбине, Слобода или Смрт, Одред Зека Бубабаша". Ово је први пут да је објављена ова невиђена фотографија.

Слика из наше архиве.

https://www.facebook.com/OSCRGAU/photos/...2900681028

[Monarhist]

Дочек Генерала "Драже" Михаиловића са члановима Америчке Мисије Ренџер под командом Пуковника Роберта Х. Мекдауела, у октобра 1944. године на Требави.

На слици се могу видети три заставе међу сликама Његовог Величанства Краља Петра II Карађорђевића и Генерала Драгољуба "Драже" Михаиловића. Са лева на десно застава Сједињених Америчких Држава, застава Друштва Соколско Удружење из 1932. године и Четничка застава са натписом "Борба за Спас Отаџбине, Слобода или Смрт, Одред Зека Бубабаша". Ово је први пут да је објављена ова невиђена фотографија.

Слика из наше архиве.

https://www.facebook.com/OSCRGAU/photos/...2900681028

Хвала ти што си поставио ову слику. Мала исправка, у питању је одред Зека Буљубаша. Зека је мој предак, тј. његов брат Савко је родоначелник моје породице. Буљубаша на турском одговара чину капетана, мада је Зека имао команде еквивалентне генерал-мајору у доба Наполеонских ратова.

[Милош Шарац]

Дочек Генерала "Драже" Михаиловића са члановима Америчке Мисије Ренџер под командом Пуковника Роберта Х. Мекдауела, у октобра 1944. године на Требави.

На слици се могу видети три заставе међу сликама Његовог Величанства Краља Петра II Карађорђевића и Генерала Драгољуба "Драже" Михаиловића. Са лева на десно застава Сједињених Америчких Држава, застава Друштва Соколско Удружење из 1932. године и Четничка застава са натписом "Борба за Спас Отаџбине, Слобода или Смрт, Одред Зека Бубабаша". Ово је први пут да је објављена ова невиђена фотографија.

Слика из наше архиве.

https://www.facebook.com/OSCRGAU/photos/...2900681028

Хвала ти што си поставио ову слику. Мала исправка, у питању је одред Зека Буљубаша. Зека је мој предак, тј. његов брат Савко је родоначелник моје породице. Буљубаша на турском одговара чину капетана, мада је Зека имао команде еквивалентне генерал-мајору у доба Наполеонских ратова.

Имаш његову слику?

[Mitic]

Зека Буљубаша - један од јунака из романа "Хајдук Станко" који се жртвовао у Бици на Равњу.

У роману, кад је остао без муниције, узео је кошнице са пчелама и бацао на Турке.

На овом линку је део из романа "Хајдук Станко"

http://www.riznicasrpska.net/ponossrpstv...topic=78.0

Да ли Монархист има још неке податке о Зеки из породичног наслеђа?

[Monarhist]

Зека Буљубаша - један од јунака из романа "Хајдук Станко" који се жртвовао у Бици на Равњу.

У роману, кад је остао без муниције, узео је кошнице са пчелама и бацао на Турке.

На овом линку је део из романа "Хајдук Станко"

http://www.riznicasrpska.net/ponossrpstv...topic=78.0

Да ли Монархист има још неке податке о Зеки из породичног наслеђа?

Наравно. Читао сам некада Хајдук Станка, мада, иако се у принципу заснива на стварним догађајима и личностима, детаљи око мог чукун-чукунђеда и још неких личности прилично су промашени. На пример, ако ме сећање служи, у роману стоји да се Зека одметнуо, јер су му Турци убили жену - тј. ради освете. Ово није тачно. Зекао је имао проблема са Турцима у Босни тј. често их је ловио, и то посебно на подручју планине Мајевице, изнад Посавине. О томе постоје чак и турски записи. Пошто је постао проблем Турцима, ови су почели њега да гоне, тако да се са оцем и братом преселио у Мачву, баш пред устанак. Тада се добровољно придружио одредима под командом Стојана Чупића, Војводе од Ноћаја. Пошто је знао турски а имао смисла за тактику, од Карађорђа је добио офцирски чин капетана, а касније ( на Равњу на пример) имао команде које одговарају чину генерал-мајора, тј, командовао је око 800-1000 војника (просечна бригада из наполеонског доба). У Бици на Равњу је са Шишом држао одступницу нашем племству које се углавном повлачило преко Саве. Према породични причама, кад им је нестало муниције извукли су јатагане, ножеве, цепанице (ко је шта имао) и јурнули у Турке.
После битке, турски војсковођа га је сахранио уз све почасти. Данас је тај гроб обиљежен, али не знам да ли Зека и даље тамо лежи.
Немојте ме схватити погрешно, роман је генерално одличан

[Милош Шарац]

Милан Лазић из Белошевца код Ваљева,погинуо на крају рата.
Извор:Милорад Белић