[Митић]

Извор: Ибеј

https://www.ebay.com/itm/125735266145?ha...R6TH1a2-YQ

[Бесеровић]

Потпоручник Буца Константиновић,шеф Интендантуре ,Горске Краљеве Гарде.

Потпоручник Константиновић са још једним официром Гарде.

[Бесеровић]

Официри Гарде,лево је потпоручник Станимир Танасијевић,десно Рафаиловић,седи Негован Арсенијевић.Слика из 1942. године

Миливоје Тешић "Брка",Калабићев пратилац на слици из Устанка 1941. године

[Бесеровић]

Четници из Сијарињске Бање код Медвеђе  1942. године

[Београђанин]

Исто из Илићеве књиге. 
free image hosting

[Бенито]

Исто из Илићеве књиге. 
free image hosting

Знаш ли ко је фотографисао Јована Стевановића за ову фотографију?

[Александар Динчић]

Јован Стевановић осветио 200 невиних Срба. Тако би по правилу требао да гласи наслов испод његове слике.

[Београђанин]

Исто из Илићеве књиге. 
free image hosting

Знаш ли ко је фотографисао Јована Стевановића за ову фотографију?

Не бих знао. 

[Бенито]

Исто из Илићеве књиге. 
free image hosting

Знаш ли ко је фотографисао Јована Стевановића за ову фотографију?

Не бих знао. 

Мајкл Лиз лично је фотографисао и направио ову фотографију Јована Стевановића и много година доцније објавио у својој књизи "Rape of Serbia", коју није објавио у Енглеској, иако је био Енглез, него у Канади. Књигу "Силовање Србије" и данас треба препоручивати свима који желе да сазнају нешто о Другом светском рату на тлу Краљевине Југославије.
Иначе, ову фотографију реобјавили смо у књизи "Сура слобода", заједно са фотографијом Јована Стевановића из Краљеве Гарде, свега две године раније направљене од ове Лизове, како би се одмах приметило колико је човек остарио и променио се за две године рата. И генерално како би људи видели како је рат утицао на официре ЈВ и са колико тешком изазовима су се суочавали.

[Београђанин]

Баш лепо. Чуо сам за ту књигу Силовање Србије и планирао сам да је прочитам, али некако увек нисам стигао. Добро је што сте ме подсетили. Покушаћу да је скинем са интернета. 

[Бесеровић]

[ватхра]

Мајкл Лиз лично је фотографисао и направио ову фотографију Јована Стевановића и много година доцније објавио у својој књизи "Rape of Serbia", коју није објавио у Енглеској, иако је био Енглез, него у Канади. Књигу "Силовање Србије" и данас треба препоручивати свима који желе да сазнају нешто о Другом светском рату на тлу Краљевине Југославије.

Пре коју годину сам тражио шта се десило рањеном америчком авијатичару који је заробљен у партизанској болници на Јастрепцу од стране четника (Динчић је исто покушавао да реши шта се десило, али није успео). После дуже претраге сам пронашао и изјаву британског (шкотског) доктора МекФејла који је био са њим. То ми је помогло да решим један део приче, али не и све.
Сама изјава МекФејла је врло занимљива. Шкот, преко по нарави, свађао са скоро сваким, почев од партизанских колега лекара који су имали другачије методе, до команданата, преко Кесеровића па на крају и Мусулина. Пошто су четници заробили партизанску болницу у земуници (њега, помоћника, америчког авијатичара, болничарку и још седам рањеника), на његово инсистирање су их уз велики напор спустили низ планину, утоварили у камион и одвезли даље. Приликом паузе у вожњи су стали у једном граду, разговарали са бугарским војницима. Из тога се види да су у том тренутку четници имали пријатељски однос са Бугарима. После се састао са Кесеровићем, који му је рекао да рањене партизане шаље у Крушевац (где су касније стрељани). Мекфејл и помоћник су касније евакуисани из Прањана.

Наравно, вероватно се питате какве све то везе има са Лизом и "Силовањем Србије"?

Док сам додатно тражио информације о МекФејлу, на моје изненађење сам пронашао да се спомиње и у "Силовању Србије". И то се у фусноти наводи изјава коју сам и ја користио. На још веће изненађење, од целе те приче се МекФејл спомиње само у пар реченица - Лиз наводи како су му чак четници дали да се слободно креће. Од целе изјаве је практично једини део где се четници спомињу позитивно! И то је било потребно врло пажљиво прочитати изјаву да би се то нашло.

Неко ће можда рећи да је то изолован случај, али није. На још неколико место цитира извештају британских мисија из Србије у 1944. години (код партизана). У скоро сваком извештају мисија се наводи да се четници боре заједно са Немцима и Бугарима против партизана. Опет, и то је све игнорисано од Лиза. Али остао је траг пошто је све те извештаје навео у фуснотама.

Лизова књига је пример како не треба писати историјску књигу. 
Може да буде једино узор за то како се пише пропагандни памфлет.

[РежисерСтари]

Мајкл Лиз лично је фотографисао и направио ову фотографију Јована Стевановића и много година доцније објавио у својој књизи "Rape of Serbia", коју није објавио у Енглеској, иако је био Енглез, него у Канади. Књигу "Силовање Србије" и данас треба препоручивати свима који желе да сазнају нешто о Другом светском рату на тлу Краљевине Југославије.

Пре коју годину сам тражио шта се десило рањеном америчком авијатичару који је заробљен у партизанској болници на Јастрепцу од стране четника (Динчић је исто покушавао да реши шта се десило, али није успео). После дуже претраге сам пронашао и изјаву британског (шкотског) доктора МекФејла који је био са њим. То ми је помогло да решим један део приче, али не и све.
Сама изјава МекФејла је врло занимљива. Шкот, преко по нарави, свађао са скоро сваким, почев од партизанских колега лекара који су имали другачије методе, до команданата, преко Кесеровића па на крају и Мусулина. Пошто су четници заробили партизанску болницу у земуници (њега, помоћника, америчког авијатичара, болничарку и још седам рањеника), на његово инсистирање су их уз велики напор спустили низ планину, утоварили у камион и одвезли даље. Приликом паузе у вожњи су стали у једном граду, разговарали са бугарским војницима. Из тога се види да су у том тренутку четници имали пријатељски однос са Бугарима. После се састао са Кесеровићем, који му је рекао да рањене партизане шаље у Крушевац (где су касније стрељани). Мекфејл и помоћник су касније евакуисани из Прањана.

Наравно, вероватно се питате какве све то везе има са Лизом и "Силовањем Србије"?

Док сам додатно тражио информације о МекФејлу, на моје изненађење сам пронашао да се спомиње и у "Силовању Србије". И то се у фусноти наводи изјава коју сам и ја користио. На још веће изненађење, од целе те приче се МекФејл спомиње само у пар реченица - Лиз наводи како су му чак четници дали да се слободно креће. Од целе изјаве је практично једини део где се четници спомињу позитивно! И то је било потребно врло пажљиво прочитати изјаву да би се то нашло.

Неко ће можда рећи да је то изолован случај, али није. На још неколико место цитира извештају британских мисија из Србије у 1944. години (код партизана). У скоро сваком извештају мисија се наводи да се четници боре заједно са Немцима и Бугарима против партизана. Опет, и то је све игнорисано од Лиза. Али остао је траг пошто је све те извештаје навео у фуснотама.

Лизова књига је пример како не треба писати историјску књигу. 
Може да буде једино узор за то како се пише пропагандни памфлет.



Мислим да су еталон за памфлете,комунистичке књиге везане за други светски рат.Читао сам неке,али сем сведочења обичних бораца,нигде по правилу,не наиђох ни на истинит и објективан приказ,ни на самокритику,ни на поштовање било какве методологије у тим књигама.Слажем се,код Лиза се види тенденција,нагињања ка четницима,али књига није памфлет,нити је тако писана,нити је аутор толико битан и утицајан да би "памфлетом"утицао на накога.Памфлети су "нови прилози за биографију"и сличних мали милион књига.Мислим да је то непобитно.

[Бенито]

Због памфлетизма и непоштовања "критичког апарата" Енглези нису ни дозволили да објави књигу. Њима је наука испред свега. И тако треба и да остане.