[Бенито]

Због памфлетизма и непоштовања "критичког апарата" Енглези нису ни дозволили да објави књигу. Њима је наука испред свега. И тако треба и да остане.

[Милослав Самарџић]

Мајкл Лиз лично је фотографисао и направио ову фотографију Јована Стевановића и много година доцније објавио у својој књизи "Rape of Serbia", коју није објавио у Енглеској, иако је био Енглез, него у Канади. Књигу "Силовање Србије" и данас треба препоручивати свима који желе да сазнају нешто о Другом светском рату на тлу Краљевине Југославије.

Пре коју годину сам тражио шта се десило рањеном америчком авијатичару који је заробљен у партизанској болници на Јастрепцу од стране четника (Динчић је исто покушавао да реши шта се десило, али није успео). После дуже претраге сам пронашао и изјаву британског (шкотског) доктора МекФејла који је био са њим. То ми је помогло да решим један део приче, али не и све.
Сама изјава МекФејла је врло занимљива. Шкот, преко по нарави, свађао са скоро сваким, почев од партизанских колега лекара који су имали другачије методе, до команданата, преко Кесеровића па на крају и Мусулина. Пошто су четници заробили партизанску болницу у земуници (њега, помоћника, америчког авијатичара, болничарку и још седам рањеника), на његово инсистирање су их уз велики напор спустили низ планину, утоварили у камион и одвезли даље. Приликом паузе у вожњи су стали у једном граду, разговарали са бугарским војницима. Из тога се види да су у том тренутку четници имали пријатељски однос са Бугарима. После се састао са Кесеровићем, који му је рекао да рањене партизане шаље у Крушевац (где су касније стрељани). Мекфејл и помоћник су касније евакуисани из Прањана.

Наравно, вероватно се питате какве све то везе има са Лизом и "Силовањем Србије"?

Док сам додатно тражио информације о МекФејлу, на моје изненађење сам пронашао да се спомиње и у "Силовању Србије". И то се у фусноти наводи изјава коју сам и ја користио. На још веће изненађење, од целе те приче се МекФејл спомиње само у пар реченица - Лиз наводи како су му чак четници дали да се слободно креће. Од целе изјаве је практично једини део где се четници спомињу позитивно! И то је било потребно врло пажљиво прочитати изјаву да би се то нашло.

Неко ће можда рећи да је то изолован случај, али није. На још неколико место цитира извештају британских мисија из Србије у 1944. години (код партизана). У скоро сваком извештају мисија се наводи да се четници боре заједно са Немцима и Бугарима против партизана. Опет, и то је све игнорисано од Лиза. Али остао је траг пошто је све те извештаје навео у фуснотама.

Лизова књига је пример како не треба писати историјску књигу. 
Може да буде једино узор за то како се пише пропагандни памфлет.

Обратно, то што Ви пишете - и остали комунисти - је пример за памфлете.
Лиз је лепо објаснио да су извештаји слати од комуниста лажни - типа боре се раме уз раме Немци, Бугари и четници против партизана, итд. Чак је дао примере како су његови извештаји са терена пролазили кроз филтер у Каиру само ако дода нешто нетачно. Слао је депеше са тим нетачним додацима, на штету четника, да види да ли ће проћи. И пролазили су.
Тај проблем, у својим књигама, решио сам тако што издвајам поглавља ''комунистичка верзија'' - нек виде људи и то. Иначе на шта би личила књига у којој се мешају озбиљни извори и пропаганда? (Питање је, наравно, реторичко.)
Лиз је, иначе, био господин човек, као и мајор Арчибалд Џек и многи други Британци код четника (и раније у српској војсци). Никако их не мешам са британском политиком.
Имао сам част да упознам Лиза и чак да једном наступимо заједно.

[Милослав Самарџић]

Због памфлетизма и непоштовања "критичког апарата" Енглези нису ни дозволили да објави књигу. Њима је наука испред свега. И тако треба и да остане.

Као код Меклина, нпр. 
Тета Хедер мења то.

[Chicot]

ватхра:
Приликом паузе у вожњи су стали у једном граду, разговарали са бугарским војницима. Из тога се види да су у том тренутку четници имали пријатељски однос са Бугарима.

ватхра:
Може да буде једино узор за то како се пише пропагандни памфлет.

[Chicot]

Лизова књига је пример како не треба писати историјску књигу. 

Лиз и није писао историјску књигу и то је више пута нагласио у истој. Из твог уписа проистиче да си књигу читао, што даље може само да значи да учитаваш малициозно кад књизи спочитаваш нешто што она ни не претендује да буде. 

Са друге стране, Лиз јесте ту и тамо непрецизан, неки закључци су спорни због недостатка информација и никако  не треба узимати здраво за готово закључивања која изводи на основу дела архивске грађе коју је прелистао. 
Али он је важан сведок. Његова запажања , оно што је видео, доживео, искусио су важна и ту је снага књиге.

[Александар Динчић]

Без књиге Мајкла Лиза, људи не би ни знали да је неки четнички покрет постојао на југу Србије. Понајмање на бугарском анектираном подручју. Ја сваком ко би нешто да пише и истражује о јужној Србији и четничком покрету најпре препоручим књигу "Силовање Србије". То је општи уџбеник.

[Бесеровић]

Изоштрена!

Лево од Драже је Калабић,до њега спорни "Лукачевић"!Поручник Благоје Ковач је други сдесна од Драже.Клечи трећи слева Миливоје Тешић "Брка",Калабићев пратиоц.
Изоштрена!

[Бесеровић]

Војвода Опленачки Никола Калабић.

[Бесеровић]

Његов пратилац.

[Бесеровић]

Мој Прадеда!

[Бесеровић]

Потпоручник Миливоје Тешић,официр Гарде са својом  Мајком!Десно је потпоручник Станимир Танасијевић.
Извор:Владан Радосављевић

[Бесеровић]

А, патроле  Калабић Николе!

[Мића Адмирал]

Ово горе, од Ћировића, баш и јесте РАВНОГОРСКО ЦРНО.

[Мића Адмирал]

Син војводе Јована ( 1915+ ), а брат  четника Николе ( 1955+ ), звао се Стеван Цветковић и био је шифрант и обавештајац у Другом вардарском корпусу. Никола је сахрањен у Београду, као Цветковић, а Стеванови потомци живе у Скопљу и презивају се Цветкоски.