[ексрежисер]

Из књиге Драги Јовановић и генерал Мајснер....

[Николај]

Капетан Драгутин Бојовић Млађа и Драги Јовановић. Мислим да су били неки рођаци.

[Милослав Самарџић]

Капетан Драгутин Бојовић Млађа и Драги Јовановић. Мислим да су били неки рођаци.

Да, по женској линији.

[ватхра]

Када је сликано. 1944?
Видим Стен аутомат на слици, може бити и 1943.

[Бенито]

Капетан Драгутин Бојовић Млађа и Драги Јовановић. Мислим да су били неки рођаци.

Да, по женској линији.

Није му била рођака, него рођена сестра.
Или, да буде јасније, рођена сестра Млађе Бојовића била је удата за Драгог Јовановића.
И Млађа је више пута за време рата говорио да ће да убије зета због слугерањства Швабама. Није га убио када ганје видео једини пут за време рата, лета 1944. године. То је било у бањи Селтерс код Младеновца, када је Драги Јовановић дотерао пуна два камиона униформи за ГКГ и поклонио их Калабићу.

[ексрежисер]

Тачно.

Али....Остаје чињеница да је покрет постао уточиште хуља,колаборациониста,политичара,
шпекуланата,и разних митивода те '44.

Њихов прилазак није био дело искреног опредељења,или искупљења,већ пуки интерес спашавања сопствене коже пред надолазећу комунистичку револуцију.

Другачије је требало са,њима.

Иначе,један занимљив детаљ из ове више него солидне књиге;пред бекство из Београда Јовановић је покушао да из личних интереса гро агената држи на окупу.Они већ тражише излазну карту,и на састанке са Јовановићем долазише са шајкачама и кокардама.
Дакле,агентура која је трпала масу Равногораца на Бањицу и којекуда,пред крај побеже под Равногорске скуте.
А ови их весели примише.Потпуни распад '44.

[ексрежисер]

Када је сликано. 1944?
Видим Стен аутомат на слици, може бити и 1943.

1944 је сликано.
'43 не би смео ни да помисли на ово.

[Бенито]

Тачно.

Али....Остаје чињеница да је покрет постао уточиште хуља,колаборациониста,политичара,
шпекуланата,и разних митивода те '44.

Њихов прилазак није био дело искреног опредељења,или искупљења,већ пуки интерес спашавања сопствене коже пред надолазећу комунистичку револуцију.

Другачије је требало са,њима.

Иначе,један занимљив детаљ из ове више него солидне књиге;пред бекство из Београда Јовановић је покушао да из личних интереса гро агената држи на окупу.Они већ тражише излазну карту,и на састанке са Јовановићем долазише са шајкачама и кокардама.
Дакле,агентура која је трпала масу Равногораца на Бањицу и којекуда,пред крај побеже под Равногорске скуте.
А ови их весели примише.Потпуни распад '44.

Нити је био уточиште, нити је био покрет.
Драги Јовановић је са тим униформама, које га нису коштале ништа, "куповао" блажу казну после рата, јер је, као већина недићеваца, био убеђен те 1944. године, да ће четници победити. 
Калабић му је узео те униформе и то је било све. 
Уосталом, београдски равногорци су тада већ били јачи од Специјалне полиције и могли су Драгог Јовановића да убију врло лагано да су хтели. Зато је пристао на другу страну. На коју никада није примљен. 
Ако се позиваш на оно што је рекао на суђењу, то можеш да заборавиш. Толико је лагао, да ни сам није знао више шта је истина.

[Драшковић]

Када је сликано. 1944?
Видим Стен аутомат на слици, може бити и 1943.

Није Стен. Оквир са десне стране и изражен задњи нишан. Bergman MP 35, мислим да сам о њему већ нешто писао на форуму.

[Николај]

Тачно.

Али....Остаје чињеница да је покрет постао уточиште хуља,колаборациониста,политичара,
шпекуланата,и разних митивода те '44.

Њихов прилазак није био дело искреног опредељења,или искупљења,већ пуки интерес спашавања сопствене коже пред надолазећу комунистичку револуцију.

Другачије је требало са,њима.

Иначе,један занимљив детаљ из ове више него солидне књиге;пред бекство из Београда Јовановић је покушао да из личних интереса гро агената држи на окупу.Они већ тражише излазну карту,и на састанке са Јовановићем долазише са шајкачама и кокардама.
Дакле,агентура која је трпала масу Равногораца на Бањицу и којекуда,пред крај побеже под Равногорске скуте.
А ови их весели примише.Потпуни распад '44.

Нити је био уточиште, нити је био покрет.
Драги Јовановић је са тим униформама, које га нису коштале ништа, "куповао" блажу казну после рата, јер је, као већина недићеваца, био убеђен те 1944. године, да ће четници победити. 
Калабић му је узео те униформе и то је било све. 
Уосталом, београдски равногорци су тада већ били јачи од Специјалне полиције и могли су Драгог Јовановића да убију врло лагано да су хтели. Зато је пристао на другу страну. На коју никада није примљен. 
Ако се позиваш на оно што је рекао на суђењу, то можеш да заборавиш. Толико је лагао, да ни сам није знао више шта је истина.

Четници су те 1944. године убили војоводу Косту Пећанца, пуковника Милоша Масаловића, Цветана Цеку Ђорђевића, пуковника Драгомира Лукића, Веру Пешић, војводу Радомира Ђекића, онда оног једног, не могу да се сетим имена, што је изрешетан у аутобусу са целом пратњом после заробљавања мајора Љубомира Михаиловића. Милан Аћимовић им се већ понудио. Знао је Драги да је време да се пресалдуми на другу страну.

[Mitic]

У вези са сликама које је поставио ексрежисер.

Кад се погледа доња слика, чини ми се да се скроз десно налази Раковић, али нисам 100% сигуран.

И Раковић је био за то да се искористе недићевци и љотићевци, па после рата да им се суди.

[Бесеровић]

Сликано Лета 1944. пред битку за Аранђеловац где је Капетан Млађо Бојовић погинуо,код Хотела Старо Здање.

[Бесеровић]

Предлажем "Режисеру", да почне да ради "Најлепше четничке слике"!!Ја оволико коментара за 1. слику нисам доживео у животу.

[ексрежисер]

Тачно.

Али....Остаје чињеница да је покрет постао уточиште хуља,колаборациониста,политичара,
шпекуланата,и разних митивода те '44.

Њихов прилазак није био дело искреног опредељења,или искупљења,већ пуки интерес спашавања сопствене коже пред надолазећу комунистичку револуцију.

Другачије је требало са,њима.

Иначе,један занимљив детаљ из ове више него солидне књиге;пред бекство из Београда Јовановић је покушао да из личних интереса гро агената држи на окупу.Они већ тражише излазну карту,и на састанке са Јовановићем долазише са шајкачама и кокардама.
Дакле,агентура која је трпала масу Равногораца на Бањицу и којекуда,пред крај побеже под Равногорске скуте.
А ови их весели примише.Потпуни распад '44.

Нити је био уточиште, нити је био покрет.
Драги Јовановић је са тим униформама, које га нису коштале ништа, "куповао" блажу казну после рата, јер је, као већина недићеваца, био убеђен те 1944. године, да ће четници победити. 
Калабић му је узео те униформе и то је било све. 
Уосталом, београдски равногорци су тада већ били јачи од Специјалне полиције и могли су Драгог Јовановића да убију врло лагано да су хтели. Зато је пристао на другу страну. На коју никада није примљен. 
Ако се позиваш на оно што је рекао на суђењу, то можеш да заборавиш. Толико је лагао, да ни сам није знао више шта је истина.

Са једне стране си у праву.
Ипак,у јесен '44 сваком је било јасно каква је ситуација,и маса агената је прелетела у јво.
Сама чињеница да им је то добрим делом успело ипак доста говори.
Људи који су одговорни за масу убијених и стрељаних четника,који су четнике Немцима доводили пред стрељачки строј лагано пребегну код четника.Не кажем да је свако од близу 200 агената полиције у Београду то радио,али један део јесте.Врло лако би им се све "наплатило",али у јесен '44 изгледа није било ни важно.Жалосно.

Јовановић је имао контакте и са јвуо,Немцима,Бугарима,Љотићевцима,не би ме чудило да је и са комунистима.

Има детаља у књизи занимљивих.