[Monarhist]

Сјајно га је опјевао Милан Дашић уз гусле, са Славковим текстом. Препоручујем да одслушате на јутјубу.

[Митић]

Ова фотографија ми је такође нешто позната, можда је Шарац раније постављао.

Али ево:

"Западна Босна септембар 1944.Четници после тешких борби ,у позадини су заробљени Немци у дугим гаћама!"

https://www.facebook.com/photo/?fbid=398...3241891101

Преузето са: Равногорски Четнички покрет

[Бесеровић]

Ова фотографија ми је такође нешто позната, можда је Шарац раније постављао.

Али ево:

"Западна Босна септембар 1944.Четници после тешких борби ,у позадини су заробљени Немци у дугим гаћама!"

https://www.facebook.com/photo/?fbid=398...3241891101

Преузето са: Равногорски Четнички покрет

Извор:Милош Шарац

[Милослав Самарџић]

Ова фотографија ми је такође нешто позната, можда је Шарац раније постављао.

Али ево:

"Западна Босна септембар 1944.Четници после тешких борби ,у позадини су заробљени Немци у дугим гаћама!"

https://www.facebook.com/photo/?fbid=398...3241891101

Преузето са: Равногорски Четнички покрет

Да, тачанхје потпис, мада незграпан. Слику је купио Трифун из Аустралије на и-беју, има такав потпис: Босна, септембар 1944, четници, а иза њих заробљени Немци.
Иначе четници су тада заробили око 300 Немаца, у Босни.

[Бесеровић]

Неверујем да су Немци,то сам ја написао онако"неозбиљно"!Највероватније да су заробљени партизани а да је неки Немац фотографисао,продавац је био из Немачке,на Немачком је и полеђина исписана!Слика је директно са аукције,ја сам је први објавио није Трифун,то што је он купио то је већ друга прича.

[Бесеровић]

Да ли неко препознаје особу на слици?

[Тодоровић]

Пећанчеви четници улазе у Ужице.
Фотографије: Фејсбук/Трифун Дракулић

[Милослав Самарџић]

Да ли неко препознаје особу на слици?

Можда је Кесеровићев брат близанац, командант батаљона.

[Бесеровић]

Милутин Кесеровић ?Каква је његова судбина?

[Мића Адмирал]

Слава мојим Гружанима. Ћировић је објаснио. Ово треба да се пребаци тамо на ону тему и да сви мало заћутимо.

[Милослав Самарџић]

Милутин Кесеровић ?Каква је његова судбина?

Убијен после рата.

[Бесеровић]

[Бесеровић]

Пошто је данас Велики Петак најтужнији дан у Хришћанству, хтео бих да истакнем  Дечака Милана Калабића сина Николе Калабића ,кога су убили комунисти маја 1945. када је имао само 14, година, не зна му се Гроб, као симбол страдања свих припадника ЈВуО и њених симпатизера!

[jelicki_cetnicki_odred_]

Slikom za dusu!Sutra su Zadusnice,pa eto ...
Narednik Dragutin Jankovic ,zastavnik Dragacevske brigade,rodjeni brat komandanta brigade Milutina!Ubijen 1951. godine kod svoje kuce u Dljinu.
Izvor>Miloslav Samardzic

ДРАГУТИН ДРАГО ЈАНКОВИЋ:
Драгутин Драго Јанковић, син Љубисављев, рођен је 1919. године у драгачевском селу Дљин испод падина Овчара (некада срез Драгачевски, данашња општина Лучани).
Наредник Драгутин Јанковић, рођени брат војводе драгачевског, потпоручника Милутина Јанковића, четник у његовој јединици, припадник Прве драгачевске бригаде Првог равногорског корпуса Југословенске војске.
Убијен 1951. године код своје куће у Дљину.
Само је сјајни месец са Овчара (планина у западној Србији) гледао како се Драго Јанковић у белој снежној ноћи растајао од живота и како се развенчао од пушке, са којом се венчао десет година пре своје смрти и друговао са њом цело своје пунолетство. Десет година које су му, као и сваком човеку, требало да буду најлепше у животу.
Сутрадан по погибији, задовољне својим постигнућем, власти су дозволиле да се тело погинулог пренесе у двориште – од окупатора два пута паљене – куће браће Јанковића и да се, без "узнемиравања јавности" и без пратње и опела, сахрани на сеоском гробљу у Дљину, што је у односу на поступања у оваквим приликама раније представљало велики уступак покојнику и његовој породици, мада, ипак, треба имати на уму да је ово била 1951. година, у којој је власт, недоследна Богу и себи самој, имала нове, њој прече, такозване унутрашње фронтове.
Драгао Јанковић сахрањен је поред необележеног гроба брата Милутина. Неколико дана после сахране игуман манастира Свете Тројице под Овчаром, отац Иринеј Васиљевић, Бресничанин (Бресница, село између Чачка и Крагујевца), одважи се да у присуству неколико најближих покојникових сродника укопано тело опоје.
На месту погибије Драга Јанковића, на дубоком светлуцавом снегу, остало је само мало залеђене крви. Да се и она, кад пролеће опет стиже над Овчар, поново врати земљи. Овој, светој, крвљу људском много натапаној, због чега ваљда на њој и расту тако племените воћке, трнове мирисне руже и једно само грожђе – "јеличко црно". Путирско. И живи на њој, и нека до века живи, песма њених поноситих синова и кћери: "Драгачево, ружом ограђено“. Момци су ти кршни ко дивови, све потомци Хаџи-Проданови..."
Две фотографије у прилог, плус једна у боји. #јеличкичетничкиодред #драгачевскабригада #јв #четници
______________________________
"Рујна слобода"
Аутори: Славко С. Маслар и Здравко С. Маслар
Приређивач: Ана Филиповић