[Бесеровић]

[Бенито]

Војвода Божа Јаворски (први сдесна)!
Извор:Народни Музеј у Чачку

Могао би велики стручњак Тимотијевић, свезналац за сва питања од Драгише Васића до Драгана Кићановића, да потпише ову фотографију и објасни нам ко су особе које се на њој налазе. Пошто већ има обичај да дигне своју велику тинтару и гледа са висине све око себе.
Прво правило сваког музеја на свету је да не износи "историјски необрађен експонат" у изложбени део музејске поставке, а чак и ова његова фејсбук страница музеја у Чачку је нека врста изложбеног простора.

[Бесеровић]

[Бесеровић]

Северна Босна децембар 1944. године,околина Добоја,једна од последњих слика Америчког Капетана Ника Лалића код Четника !Капетан Лалић стоји други сдесна,четврти је Капетан Живан Лазовић Командант Смедеревског Корпуса.

[Бесеровић]

[Бесеровић]

[Бесеровић]

[Бесеровић]

Италијански Војник обучен као Четник,,, интересантно да су Жабари волели да се обуку у Четнике,није ово  прва слика тог типа...!

[Митић]

Надежда Илић из Младеновца, припадница санитета ЈВуО, на фотографији као ученица гимназије.

Стрељана је по заробљавању од стране партизана у Аранђеловцу, 20. септембра 1944. године, у својој 22. години живота. Муж јој је настрадао током повлачења ЈВуО кроз Босну.

Тек рођени син јединац им је одрастао као сироче. Надежда је рођена у Смедеревској Паланци, у угледној породици Ранковића. У овој општини комунисти су 1941-1946. године ликвидирали 28 жена, више него иједна друга формација током рата.

https://x.com/RetusiranjeFoto/status/202...5684154702

Извор: Ретуширање фото

[Бесеровић]

Ђенерал Дража у разговору с Капетаном Звонком Вучковићем ,мај-јун 1943. године
Извор:Алекс Узелац

[Бесеровић]

[Краљевина Шумадија]

Обична петпарачка прича. Поред главних јунака, а у ствари небитних, Воје и Боје, поткачен је на изглед, споредни, командант Владислав Синђић. Као, он долази у село Салаш и тражи да му се доведу сеоски комунисти да их он, онако у пролазу поликвидира. Али га позадинац Боја разуверава са причом како у селу нема комуниста и одводи га у кафану на пиће, која је дупке пуна од комуниста, али Синђа то не примећује. (А и како би, када је био ћорав.)
Синђић је сачекао рат као питомац 3. Вазд. академије. Родом је из села Ноћај, које је удаљено од поменутог села Салаш, свега 3-4 км, тако да се све знало ко је ко.
Синђић је био један од кључних ослободилаца Богатића, од Немаца, кр. авг. 1941. Кроз неколико дана, 6. септембра, у борби против Немаца за ослобођење Бање Ковиљаче, изгубио је око. Након операције и опоравка постао је и командант бригаде. У јесен 1943, кроз Ист. Босну, међу првима је у борбама против усташа и Немаца. След. године више пута разбија партизанске одреде по Срему. Унапређиван и одликован Карађорђевом звездом IV реда.
Ипак, дозволио је себи да буде изазван и направио је инциндент и ликвидирао је неке мештане у с. Шеварице, 1944.
"Ој Синђићу, сиви соко, 
Немац теби изби око,
Али неће проћи дуго,
Избиће ти Тито друго."
Због овога био је саслушаван код к-та Драгослава Рачића.
У немачкој казненој експедицији кроз Мачву, у јесен 1941, Владислав је изгубио оца Живана и брата Живадина, а исте године млађи брат Ранко, са 16 год, постао је четник Коњичког ескадрона Церског војно четничког одреда.  Пор. Владислав Синђић погинуо је у Босни 14. априла 1945.

Препричано из књ: "Витезови Карађорђеве звезде ЈВУО 1941-1945"

[Бесеровић]

[Бесеровић]

Ако неко има тачан опис за ову слику нека напише!
Извор:ПОГЛЕДИ