10-04-2020, 04:24 PM
Поштовани форумаши, од Првог српског устанка до Другог светског рата, Срби су се трудили да обнове обичај из српске средњевековне историје, на нов или стари начин, и остављају задужбине "Своме Отечетству". Дизали су цркве, манастире, конаке, манастирске болнице, као у средњем веку, али и грађанске болнице, зграде универзитета, гимназија, основних школа, средњих школа, библиотеке,трговачке зграде, грађанске зграде, инфраструктурне објекте, телекомуникационе објекте..... Све су то поклањали држави, градовима, општинама, селима, универзитету, СПЦ, војсци...
Онда су на власт дошли "ослободиоци" 1944. године. Све је национализовано.
Дошао је и наводни пад са власти "ослободилаца". Неко је морао да донесе Закон о повраћају приватне имовине одузете "ослободилачким" законима о национализацији и конфискацији. Некако је ишло мрљаво са приватном имовином, где су стари власници требали да роде мечку да би доказали да су њихови преци били власници одређене непокретности.
Али, када је дошло до задужбина и легата, држава је ставила рампу. Постављање се питање зашто је то тако? Најбољи пример је Београдски универзитет, који потражује своје легате и њима упућене задужбине у вредности од најмање 3,5 милијарди долара. Да, добро сте прочитали- 3,5 милијарди долара.
Све ово знамо. Оно што не знамо је то ко све користи старе задужбине и колико је случајева да су задужбине прешле у приватне руке, на криминалан начин, јер ни по "ослободилачким" законима није била дозвољена приватизација-продаја објеката који су некада биле задужбине.
Шта је, онда, питање?
Ко год сазна за случај да је нека особа приватизовала-присвојила неку стару задужбину и користи је у личне или пословне сврхе, нека овде слободно напише.
Па, да види наша славна дијаспора ко влада овом земљом и да ли је баш истина да "су сви политичари на свету исти". Мада, може њима и да се црта, они ће више веровати "ослободилачким" медијима у Србији, него голим чињеницама.
Дакле, ако сазнате било који случај да се неко уселио у задужбину, било као станар, било као пословни објекат, и да је преписао на себе, наведите овде.
Онда су на власт дошли "ослободиоци" 1944. године. Све је национализовано.
Дошао је и наводни пад са власти "ослободилаца". Неко је морао да донесе Закон о повраћају приватне имовине одузете "ослободилачким" законима о национализацији и конфискацији. Некако је ишло мрљаво са приватном имовином, где су стари власници требали да роде мечку да би доказали да су њихови преци били власници одређене непокретности.
Али, када је дошло до задужбина и легата, држава је ставила рампу. Постављање се питање зашто је то тако? Најбољи пример је Београдски универзитет, који потражује своје легате и њима упућене задужбине у вредности од најмање 3,5 милијарди долара. Да, добро сте прочитали- 3,5 милијарди долара.
Све ово знамо. Оно што не знамо је то ко све користи старе задужбине и колико је случајева да су задужбине прешле у приватне руке, на криминалан начин, јер ни по "ослободилачким" законима није била дозвољена приватизација-продаја објеката који су некада биле задужбине.
Шта је, онда, питање?
Ко год сазна за случај да је нека особа приватизовала-присвојила неку стару задужбину и користи је у личне или пословне сврхе, нека овде слободно напише.
Па, да види наша славна дијаспора ко влада овом земљом и да ли је баш истина да "су сви политичари на свету исти". Мада, може њима и да се црта, они ће више веровати "ослободилачким" медијима у Србији, него голим чињеницама.
Дакле, ако сазнате било који случај да се неко уселио у задужбину, било као станар, било као пословни објекат, и да је преписао на себе, наведите овде.