[Бранке]

Српске Битке

1. Устанак

2. Српски Термопил - Битка код Чокешине

3. Битка на Иванковцу 1805.

4. Бој на Мишару 1806.

5. Бој на Делиграду 1806.

6. Ослобођење Београда 1807.

7. Бојеви на Штубику и Малајници 1807.

8. Битка на Чегру 1809.

9. Варваринска Битка 1810.

10. Битка на Лозници 1810. и слом Устанка 1813.

[Бранке]

Бој на Чегру - Филм

Анимирани приказ Првог Српског устанка

Други Српски устанак - Бој на Љубићу и Палежу 1815.

Српска револуција 1848.

[мунгос]

Први батаљон регуларне војске су устројили два граничара, Личанин и Славонац. Не сјећам се тачно дали официри или подофицири из Војне Крајине.

[Бранке]

Први и Други Српско-Турски рат

Први Српско-Турски рат

---

---

[пек.]

Први батаљон регуларне војске су устројили два граничара, Личанин и Славонац. Не сјећам се тачно дали официри или подофицири из Војне Крајине.

Мислиш на оне што их је убио Младен Миловановић кад су се бунили против Стевана Синђелића?

[Бранке]

Други Српско-Турски рат:

---

---

[ЈВуО-КГ]

ЈОВАНОВА ПОБУНА

Народни покрет,који је започео 1839. године у Србији и који је био усмерен против Турског устава,назван је Јованова или Крагујевачка буна.Побуном гарнизона војске у Крагујевцу 11.маја 1839.године,кнез Милош Обреновић је преко својих оданих људи покренуо бунт у Србији са циљем да се обори Турски устав и да се он поново врати у Крагујевац.Буна се проширила и на друге крајеве Србије,а трајала је до 18. маја 1839. године,када је угушена предајом последње побуњене чете крушевачког гарнизона.(извор -Радош Љушић)

Побуна гарнизона војске у Крагујевцу назива се у новијој историографији Јованова буна,а у ствари то је био покушај кнеза Милоша да ствари врати у пређашње стање,како би успоставио стари поредак у земљи,који је важио пре доношења Турског устава.Кнез је преко војске стациониране у Крагујевцу покренуо буну,која је према најистакнутијем представнику буне,брату кнеза Милоша,Јовану,названа Јованова.(Љушић,Р.Ј.Поповић,Историјски институт Београд,издаље из 2003. године,Б.Радовановић...)

Као непосредниповод за буну послужио је одлазак кнеза Милоша из Крагујевца.Вести које су стизале после његовог одлска,узнемириле су присталице у Крагујевцу.Вести су пласирали људи блиски кнезу Милошу са циљем да подбуне народ.Те вести могу се свести на следеће :

-кнез Милош се у Београду нашао у великој опасности од саветника,који смерају да га убију,због чега је он побегао из земље у Земун.

-кнез се ставио под заштиту Аустрије.

За све ово кривили су Турске и руског конзула у Београду Вашченка.

Најактивнији у агитацији за буну био је Милић Теодоровић.буљубаша крагујевачког двора.Буна је припремљена 10.маја,а два дана пре тога војска је позивала кнеза Милоша до дође у Крагујевац.Гарнизон у Крагујевцу, и званично се побунио,11.маја у 2 часа после подне.Истог дана око шест часова поподне и Ћуприју стижу курири крагујевачког гарнизона и тамо дижу побуну.На позив својих другова и на силу уѕели су пушке и муницију и без официрске команде кренули са својим колегама за Крагујевац,претходно уезвши и барјак из гарнизона.

Друга два курира која су у Крушевац 12. маја ујутру,ухваћени су и затворени а претходно им је и одузето писмо које су носили од стране начелника Петра лазаревића,који га је уз свој извештај проследио Министарству унутрашњих дела.Када су војници крушевачког гарнизона чули за ово, одмах су дограбили пушке,муницију и без официра се запутили у Крагујевац.Према Крагујевцу су кренули 12. маја у вечерњим часовима,кретали се путем и Мораву прешли преко Јасичке скеле.Крушевљани су стигли у Крагујевац 14.маја из кога су крагујевачки и ћупријски војници већ кренули за Београд.Крушевљани,следећи пут својих колега,истог тренутка су кренули ка Београду међутим стигли су само до села Чумић надомак Крагујевца.Ту су их сачекали народ и начелник крагујевачки Милутин Ђорђевић због чега су ови били принуђени да се врате за Крагујевац.Испричали су им како је буна већ пропала и како је узалудно радити било шта.

Све остало приказано је по разним драмским серијама и документарним емисијама и већ поновљено доста пута и у јавном простору и у писаној форми виртуелног света.

[Бранке]

Стварање и организација народне војске

[мунгос]

Мислиш на оне што их је убио Младен Миловановић кад су се бунили против Стевана Синђелића?

Податци из Зборника о Србима у Хрватској Василија Крестића, према документима Совјета.
Ниђе не пише да су се бунили нити да су побијени.

[пек.]

Мислиш на оне што их је убио Младен Миловановић кад су се бунили против Стевана Синђелића?

Податци из Зборника о Србима у Хрватској Василија Крестића, према документима Совјета.
Ниђе не пише да су се бунили нити да су побијени.

Имаш овде на 162. страни https://www.academia.edu/3518077/Kapija_Pomoravlja

[пек.]

Нешто ми није јасно у вези битке на Чегру.
Како су мислили да освоје Ниш са војском из три нахије кад је и 1877.Ниш једва освојен иако га је нападала скоро цела војска?
Како је Синђелић био Добрњчев човек кад му је Младен помогао кад су се војници побунили против њега?
Да ли је Милоје убијен због нечег другог(неке побуне) а пораз на Чегру био само изговор?