Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

ШУМАРИЦЕ, 21. ОКТОБАР 1941, ЗАШТО?
#15

У Зборнику нор-а том 1, књига 1 (Борбе у Србији), има партизански документ у коме се каже да партизани нису учествовали у борби против Немаца дана 04. октобра 1941. То је било на путу према Горњем Милановцу.

Сами партизани кажу да није било контакта са Немцима и да су се Немци кретали неометани, осим краће борбе на Рапај брду где помињу цифру од 17. Тај податак се слаже са цитатом из књиге "Трећи српски устанак" и тај цитат је у чланку гдина Самарџића.

У ствари, тај чланак је из књиге "Генерал Дража Михаиловић и општа историја... ", прва књига, четврто и допуњено издање, Погледи 2005, стр. 143-155
Одговори
#16

(21-10-2022, 08:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  Шумарице 2022: Наставак комунистичке пропаганде
Иако су од пада Берлинског зида прошле 33 године, медији у Србији и даље пишу да су се октобра 1941. на друму Крагујевац – Горњи Милановац против Немаца борили партизани, иако су то били Шумадијски четнички одреди под командом мајора Миодрага Палошевића
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЧЛАНАК И СЛИКЕ:
https://www.pogledi.rs/sumarice-2022-nas...27386.html

Бравo, Милославе.
Одговори
#17

Ја се само питам због кога је некадашњи кустос историчар музеја у Крагујевцу писао књигу о крагујевачком октобру? Због кога, када се медији и даље улагују комунистима. Још више, сваке године још више појачавају пропаганду. С друге стране, буквално багателишу нечији рад и истраживање. Чак и да се Бркић не помене у форми: "Према подацима до којих је у својим дугогодишњим истраживањима дошао историчар крагујевачког музеја Станиша Бркић..." 
Међутим, на сва звона констатно звоне о ратним светковинама из доба СФРЈ.
Уђите на сајт Субнора, па упоредите њихове објаве о традицијама из доба НОБ-а са званичним медијима и њиховим репортажама и чланцима у рубрикама: "друштво", "хроника" и сл. Слажу се малтене у длаку.
Имао сам ту прилику да видим како изгледа када пишете и истражујете за то да вам књига труне по библиотекама. И шта значи "мртво истраживање". Ви истражујете да би сте нешто научно доказали и то презентовали у виду неке монографије или публикације.
А што је најжалосније, тај залудан посао ради и многоспомињана институција звана ИСИ. Једино имају корист што примају плату.
Када све ово саберете онда вам постане јасно зашто је историја код нас у научном ћорсокаку.
Одговори
#18

(21-10-2022, 11:27 AM)Милослав Самарџић Пише:  Спремамо документарни филм "Истина о стрељању у Крагујевцу 1941".

Ово је више него неопходно да се уради.
Одговори
#19

(22-10-2022, 11:00 AM)Александар Динчић Пише:  Ја се само питам због кога је некадашњи кустос историчар музеја у Крагујевцу писао књигу о крагујевачком октобру? Због кога, када се медији и даље улагују комунистима. Још више, сваке године још више појачавају пропаганду. С друге стране, буквално багателишу нечији рад и истраживање. Чак и да се Бркић не помене у форми: "Према подацима до којих је у својим дугогодишњим истраживањима дошао историчар крагујевачког музеја Станиша Бркић..." 
Међутим, на сва звона констатно звоне о ратним светковинама из доба СФРЈ.
Уђите на сајт Субнора, па упоредите њихове објаве о традицијама из доба НОБ-а са званичним медијима и њиховим репортажама и чланцима у рубрикама: "друштво", "хроника" и сл. Слажу се малтене у длаку.
Имао сам ту прилику да видим како изгледа када пишете и истражујете за то да вам књига труне по библиотекама. И шта значи "мртво истраживање". Ви истражујете да би сте нешто научно доказали и то презентовали у виду неке монографије или публикације. 
А што је најжалосније, тај залудан посао ради и многоспомињана институција звана ИСИ. Једино имају корист што примају плату.
Када све ово саберете онда вам постане јасно зашто је историја код нас у научном ћорсокаку.

Понављам и понављам деценијама да удба и Субнор владају неприкосновено Србијом, али очигледно не вреди говорити.
Изгледамо као Јозеф К. у чувеном роману и нико од нас нема да се тако не осећа. Додуше, лично сам са тим осећајем давно рашчистио, па ме то нити чуди нити погађа.
Оно што је мене ту занимало је ко стоји иза тога. Испоставило се да су то исте оне снаге које су коминтерновце и довели на власт у Југославији. Те снаге су мењали имена и изглед, али свој наказни лик су задржали. Намере су им идентичне, а то је да униште Србе за сва времена. 
Због тог циља преко им је потребан неки Опен Балкан или нека нова Југославија. То је разлог зашто се у медијима форсира субноровска верзија ДСР, јер су медији идеолошки жреци који треба да помогну у идентитетском уобличавању нових генерација Срба који треба да наседну на исти фазон на који су већ насели Срби. 
Тешко ћемо се ми извући из те игре.
Одговори
#20

КОМЕМОРАЦИЈА КРАГУЈЕВАЧКИМ ЖРТВАМА

ГОВОР МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ Г. МИЛОША ТРИФУНОВИЋА

Данас 25. новембра 1942. приређена је свечана јавна комеморација у част крагујевачких жртава, на којој комеморацији је Министар просвете г. Милош Трифуновић, одржао следећи говор:

„Оличење немачког варварства јесте Крагујевац, варош која се налази у средишту Србије, која је била претворена у праву гробницу. Почетком прошлога столећа, Крагујевац је био престоница Србије. У његовој близини налази се колевка наше династије, одакле је почела борба за ослобођење српског народа 1804. Мало () 1830 била је у овој вароши основана прва гимназија у Србији. Месеца августа и септембра прошле године била је већ почела у Србији на широј основи борба герила под командом генерала Драже Михаиловића. Хитлер, у своме бесу, дао је следеће наређење: стрељати стотину Срба за сваког немачког убијеног војника а 50 Срба за сваког немачког рањеног војника. Свака кућа, из које се пуца, има да буде одмах слишћена са земље а сви њени мушки становници, старији од 15 година, убијени.

„На растојању од 50 километара од Крагујевца налази се мала варош: Горњи Милановац, коју су Немци оптужили да помаже српске борце. Из тога разлога једна немачка казнена експедиција, упућена из Крагујевца, напала је Милановац да би га уништила ватром. На повратку у Крагујевац, ову казнену експедицију Немаца напале су гериле. 10 Немаца су погинули а 26 од њих били су рањени. Сходно већ издатој наредби Хитлеровој, немачки војни командант Крагујевца предузео је репресалије против мирног грађанског становништва. У зору 21. октобра немачка војска опсела је варош и предузела хапшење људи у њиховим кућама, у кафанама, у надлештвима, у радњама, не заборављајући на судије, на парничне стране и на сведоке који су се налазили у судској згради, ни на свештенике у црквама. У току целога дана ове су људе одводили у разне крајеве предграђа. Одељења немачка војске продрла су у месну гимназију и ухапсила директора гимназије, све професоре и 100 ученика виших разреда, старих више од 15.....“


https://www.facebook.com/photo?fbid=4201...8476967833

Извор: Фејсбук страница „Музеј жртава геноцида“


[Слика: 312469655-420138930301121-6061732721475535450-n.jpg]
Одговори
#21

Да ли су Аустријанци стрељали пошто је 717. дивизија која је била у Крагујевцу и Краљеву мобилисана у Аустрији?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним