08-02-2021, 06:32 PM
КО СУ БИЛИ ЉОТИЋЕВЦИ?
05-03-2021, 12:12 AM
Љотић и његова секта, у народним, политичким и црквеним стварима и ставу били су секта, и такви још увек остају, јер не могу да се отарасе секташког менталитета, страног нашем народу, па га онда настоје наметнути и народу, или мањим групама и појединцима, зато што им савест није чиста, почев од Крагујевачке трагедије па до раскола у Америци. Каљају и лик Светог Владике Николаја и распети лик и сложену и тешку делатност Патријарха Гаврила и Митрополита Јосифа“. И, даље, „код те секте Д. Љотића, као и код “друга” му Вође – Фирера, није било никада ни речи, а камоли дела покајања за зла које су нанели образу овога народа због њихове колаборације са окупатором. Они су уствари и били једини колаборатери са окупатором. Они су и главни узрочници нашег несрећног раскола у емиграцији, и у том погледу су били колаборатери са комунистима, који су и радили на расколу и здушно га подржавали.
+ Владика Атанасије Јевтић
+ Владика Атанасије Јевтић
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
09-03-2021, 09:47 PM
Имате ли некакав документ, најбоље слику где су она два љотићевца који нацистички салутирају. Може бити било какав документ где се види њихова лојалност национал-социјалистичкој Немачкој. Хвала унапред.
09-03-2021, 10:56 PM
(09-03-2021, 09:47 PM)Аца Пише: Имате ли некакав документ, најбоље слику где су она два љотићевца који нацистички салутирају. Може бити било какав документ где се види њихова лојалност национал-социјалистичкој Немачкој. Хвала унапред.Која два? Немам. Причали су ми Јевђевићеви четници, кад су их срели у Словенији. И да су имали тетовиран кукасти крст испод пазуха, нешто изнад висине лакта, кад се дигне рука у наци поздрав, да се види кукасти крст. Наравно не сви.
20-08-2026, 12:58 PM
Предмет: Билтени Љотићевог покрета.
У прилогу се налазе билтени Љотићевог покрета Збор бр. 40 и 42.
У бр. 40 указано је на страну 10, где Љотић пише о могућности немачког упада на Балкан са великим војним снагама.
У бр. 42 Љотић на првој страни пише да Немачка нема интереса да штити мир у Скандинавији и у балканским земљама, а на страни 10 пише о томе како је неизмерно понижавајуће што у Југославији делује толико безбројних агената страних сила у виду свих могућих бироа. Ова околност мора се безусловно отклонити.
Београд, 11. 4. 1940.
https://catalog.archives.gov/medialz/dc-...5-647B.pdf
Извор: NARA, RG-242, T-175, R-647
Моја напомена: Ово су РСХА/VI D 2 немачки обавештајни извори из Југославије. А после годину дана Љотић је променио мишљење поводом овог што је писао априла 1940. године.
У прилогу се налазе билтени Љотићевог покрета Збор бр. 40 и 42.
У бр. 40 указано је на страну 10, где Љотић пише о могућности немачког упада на Балкан са великим војним снагама.
У бр. 42 Љотић на првој страни пише да Немачка нема интереса да штити мир у Скандинавији и у балканским земљама, а на страни 10 пише о томе како је неизмерно понижавајуће што у Југославији делује толико безбројних агената страних сила у виду свих могућих бироа. Ова околност мора се безусловно отклонити.
Београд, 11. 4. 1940.
https://catalog.archives.gov/medialz/dc-...5-647B.pdf
Извор: NARA, RG-242, T-175, R-647
Моја напомена: Ово су РСХА/VI D 2 немачки обавештајни извори из Југославије. А после годину дана Љотић је променио мишљење поводом овог што је писао априла 1940. године.
08-09-2026, 10:55 PM
Служба спољних послова САД
Амерички генерални конзулат
Истанбул, Турска, 31. децембар 1943.
Имам част да у наставку представим неке информације које ми је дао југословенски званичник у Истанбулу о борбама између четника генерала Михаиловића и добровољаца и других снага генерала Недића. Ове информације су занимљиве с обзиром на недавне тврдње да генерал Михаиловић сарађује са Немцима и са генералом Недићем против партизана и друге сличне оптужбе против генерала Михаиловића.
Почетком 1942. године генерал Недић је у договору са немачким командантом Србије основао Српску државну стражу како би одржао унутрашњи ред. У почетку се Стража показала непоузданом због симпатија људства према покрету генерала Михаиловића, који је у то време био веома активан на целој територији Србије, Црне Горе, источне Босне и Херцеговине. Такође су створени добровољачки батаљони за борбу против партизана који су 1942. године расути у мале одреде у српским планинама. Ови добровољачки батаљони састојали су се од око 50% Љотићевих људи, а преосталих 50% су углавном биле особе које су се склониле од прогона. До данас је створено само око пет добровољачких батаљона.
У почетку су се ови добровољци борили против партизана, али када су међу народом видели снагу организације Михаиловићевих четника и посебно симпатије које су Дража Михаиловић и његови људи уживали међу народом, почели су да се боре и против њих. Овај сукоб између добровољаца и четника изазван је углавном агитацијом добровољаца који су раније припадали партизанским јединицама и који су настојали да преусмере борбу добровољаца даље од партизана.
Једна од последица сукоба између добровољаца и четника било је убиство среског начелника Марковића у Крушевцу, затрованог љотићевца. Три дана пре његовог убиства, добровољци код Трстеника напали су групу сељака у пољу под оптужбом да припремају четничку акцију и међу њима убили 18 Михаиловићевих људи. Следећег дана родитељи и рођаци ових људи отишли су у Крушевац да се пожале среском начелнику Марковићу. Када су питали Марковића зашто су им убијени невини рођаци и жене, он је одговорио да је, када је чуо за стрељање ових људи, добро јео. Два дана након тог разговора са сељацима, Марковић и још двадесет људи из његове чете који су путовали аутобусом код Трстеника су убијени.
Сличан инцидент се догодио у сукобу у Пожеги и Ариљу, где се борбе великих размера и даље настављају. Тамо су Бугари учествовали у борбама, пошто су их добровољци позвали да пруже помоћ. Добровољцима није дозвољено да пале села и убијају невине људе, али то Бугари раде. Непотврђен извештај је да је до сада убијено 2.000 мушкараца, жена и деце, а пет села је спаљено. Остали резултати борби у Ариљу још нису познати. Али се наводи да је 10.000 људи одведено у Краљево као таоци.
Након убиства Марковића у Крушевцу, Олћан је именован за комесара, а три батаљона добровољаца су послата у Крушевац да изврше одмазду. Схвативши да у Крушевцу постоји јака четничка организација, Олћан је позвао Немце у помоћ. Каже се да су Немци одбили и предложили бугарску помоћ. Али у Крушевцу постоји бугарски пуковник који саосећа са четницима и одбио је да помогне Олћану против њих. Каже се да је прекорио представнике добровољаца говорећи да воде братоубилачки рат.
У Горњем Милановцу добровољци су ухапсили и претукли петорицу младића под сумњом да су сарађивали са четницима. Добровољци су објаснили да ће сви који симпатишу генерала Михаиловића бити прогоњени и убијени. Кажу да је боље да то ураде, јер ће у супротном Немци послати казнене експедиције које ће спалити пола Србије и елиминисати српску расу.
Становништво око Крушевца, Пожеге и Ариља са зебњом очекује будуће догађаје. Резултат борби између четника и добровољаца на српској територији је слање све већег броја партизана у Србију из Босне и других места и веће немире уопште. То је национални развој чињенице да су партизани изазвали садашњи сукоб.
https://catalog.archives.gov/id/60651684...tPage=1114
https://catalog.archives.gov/id/60651684...tPage=1115
https://catalog.archives.gov/id/60651684...tPage=1116
Izvor: NARA, RG-64, M-1203, R-17, 1104-1106
Амерички генерални конзулат
Истанбул, Турска, 31. децембар 1943.
Имам част да у наставку представим неке информације које ми је дао југословенски званичник у Истанбулу о борбама између четника генерала Михаиловића и добровољаца и других снага генерала Недића. Ове информације су занимљиве с обзиром на недавне тврдње да генерал Михаиловић сарађује са Немцима и са генералом Недићем против партизана и друге сличне оптужбе против генерала Михаиловића.
Почетком 1942. године генерал Недић је у договору са немачким командантом Србије основао Српску државну стражу како би одржао унутрашњи ред. У почетку се Стража показала непоузданом због симпатија људства према покрету генерала Михаиловића, који је у то време био веома активан на целој територији Србије, Црне Горе, источне Босне и Херцеговине. Такође су створени добровољачки батаљони за борбу против партизана који су 1942. године расути у мале одреде у српским планинама. Ови добровољачки батаљони састојали су се од око 50% Љотићевих људи, а преосталих 50% су углавном биле особе које су се склониле од прогона. До данас је створено само око пет добровољачких батаљона.
У почетку су се ови добровољци борили против партизана, али када су међу народом видели снагу организације Михаиловићевих четника и посебно симпатије које су Дража Михаиловић и његови људи уживали међу народом, почели су да се боре и против њих. Овај сукоб између добровољаца и четника изазван је углавном агитацијом добровољаца који су раније припадали партизанским јединицама и који су настојали да преусмере борбу добровољаца даље од партизана.
Једна од последица сукоба између добровољаца и четника било је убиство среског начелника Марковића у Крушевцу, затрованог љотићевца. Три дана пре његовог убиства, добровољци код Трстеника напали су групу сељака у пољу под оптужбом да припремају четничку акцију и међу њима убили 18 Михаиловићевих људи. Следећег дана родитељи и рођаци ових људи отишли су у Крушевац да се пожале среском начелнику Марковићу. Када су питали Марковића зашто су им убијени невини рођаци и жене, он је одговорио да је, када је чуо за стрељање ових људи, добро јео. Два дана након тог разговора са сељацима, Марковић и још двадесет људи из његове чете који су путовали аутобусом код Трстеника су убијени.
Сличан инцидент се догодио у сукобу у Пожеги и Ариљу, где се борбе великих размера и даље настављају. Тамо су Бугари учествовали у борбама, пошто су их добровољци позвали да пруже помоћ. Добровољцима није дозвољено да пале села и убијају невине људе, али то Бугари раде. Непотврђен извештај је да је до сада убијено 2.000 мушкараца, жена и деце, а пет села је спаљено. Остали резултати борби у Ариљу још нису познати. Али се наводи да је 10.000 људи одведено у Краљево као таоци.
Након убиства Марковића у Крушевцу, Олћан је именован за комесара, а три батаљона добровољаца су послата у Крушевац да изврше одмазду. Схвативши да у Крушевцу постоји јака четничка организација, Олћан је позвао Немце у помоћ. Каже се да су Немци одбили и предложили бугарску помоћ. Али у Крушевцу постоји бугарски пуковник који саосећа са четницима и одбио је да помогне Олћану против њих. Каже се да је прекорио представнике добровољаца говорећи да воде братоубилачки рат.
У Горњем Милановцу добровољци су ухапсили и претукли петорицу младића под сумњом да су сарађивали са четницима. Добровољци су објаснили да ће сви који симпатишу генерала Михаиловића бити прогоњени и убијени. Кажу да је боље да то ураде, јер ће у супротном Немци послати казнене експедиције које ће спалити пола Србије и елиминисати српску расу.
Становништво око Крушевца, Пожеге и Ариља са зебњом очекује будуће догађаје. Резултат борби између четника и добровољаца на српској територији је слање све већег броја партизана у Србију из Босне и других места и веће немире уопште. То је национални развој чињенице да су партизани изазвали садашњи сукоб.
https://catalog.archives.gov/id/60651684...tPage=1114
https://catalog.archives.gov/id/60651684...tPage=1115
https://catalog.archives.gov/id/60651684...tPage=1116
Izvor: NARA, RG-64, M-1203, R-17, 1104-1106
09-09-2026, 03:07 PM
За ово убиство сељака код Крушевца, капетан Дода Филиповић је другачије записао у Ратном дневнику.
Јесу тукли сељаке и убијали понеког, али, главно је било што су предложили поручнику Мирку Томашевићу да заједно крену на црвене на Јастрепцу.
Томашевић је поверовао и његова колона је пошла на место сусрета са љотићевцима.
Али, ови су запуцали из заседе и убили 15-так четника.
Зато је уследила заседа у Богдању.
Иначе на исти начин љотићевци су марта 1944. преварили Рачића. Тада су ранили Џиџу. Па их је Рачић масакрирано код Љубовије, а Нешко Недић је упао у њихову касарну у Ваљеву. Додуше ово друго је можда било и због ратног плена.
У оба случаја навео сам примарне изворе. Док су информације на путу до Истанбула очигледно изгубиле неке детаље.
Јесу тукли сељаке и убијали понеког, али, главно је било што су предложили поручнику Мирку Томашевићу да заједно крену на црвене на Јастрепцу.
Томашевић је поверовао и његова колона је пошла на место сусрета са љотићевцима.
Али, ови су запуцали из заседе и убили 15-так четника.
Зато је уследила заседа у Богдању.
Иначе на исти начин љотићевци су марта 1944. преварили Рачића. Тада су ранили Џиџу. Па их је Рачић масакрирано код Љубовије, а Нешко Недић је упао у њихову касарну у Ваљеву. Додуше ово друго је можда било и због ратног плена.
У оба случаја навео сам примарне изворе. Док су информације на путу до Истанбула очигледно изгубиле неке детаље.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)