[Бенито]

Што се тиче круне, морам рећи да нисам најбоље разумео... Авакс, односи се на Твоје питање.

[Monarhist]

Зато што смо добили круну. Докле год смо међународно признати као Краљевина, и док имамо легитимитет, баш ме брига да ли смо круну добили од Папе, Цариградског патријарха или неког протестантског бискупа. То је моје лично мишљење.

Нисмо ми никада ништа добили, с поготово не од Ватикана. Све што се зове Србија, круна, црква и државност искључива је заслуга наших славних предака.
То утуви у главу, ако желиш да Ти било шта из српске историје буде јасно.

Можда сте ме погрешно разумели Бенито. Не мислим да нам је неко нешто поклонио, већ да смо напорима, што дипломатским што војним успели да направимо "дил".

[Бенито]

Тешко је то нама данас схватити. Друго је то време било, много различити узуси, приоритети и принципи.
Свети Сава био је много угледан за своје доба широм Васељене. Није он никог ништа преварио или слично да би добио аутокефалност Српске цркве. Сви услови су били испуњени за то и то је био природан процес.
Из тога је проистекла и српска круна, односно држава.
Значи, то није као код Германа који су само мачем сами себи, што би рекао Авакс, ставили круну на главу. Наша српска краљевска круна, односно круна Немањића, дошла је на Стефанову главу управо по принципима који су били записани у догмама Цариградске цркве. У моралном и духовном смислу, и српска црква и српска круна су то заслужиле макар колико и друге, да не буде да сам националиста и напишем - још више, а и то не би било далеко од истине.
Него, ове комуњаре су Србима испрале мозак. Пошто ничему не вреде и ни са ким не могу да се мере, онда су уподобили Србима свест и њихову сопствену историју, па испада да су Срби ако су нешто имали, све то добили на неку превару, "дилове" и комбинације.
То смо временом усвојили, на жалост...

[Шумадинац]

Довољно је поменути наше највеће византологе Јованку Калић или Радивоја Радића који разбијају новокомунистичке митове о томе да Стефан Првовенчани није добио круну од Папе, те да су Срби најстарији народ, да се нису доселили, и сл. Бенито, забрињаваш ме.

[Monarhist]

Тешко је то нама данас схватити. Друго је то време било, много различити узуси, приоритети и принципи.
Свети Сава био је много угледан за своје доба широм Васељене. Није он никог ништа преварио или слично да би добио аутокефалност Српске цркве. Сви услови су били испуњени за то и то је био природан процес.
Из тога је проистекла и српска круна, односно држава.
Значи, то није као код Германа који су само мачем сами себи, што би рекао Авакс, ставили круну на главу. Наша српска краљевска круна, односно круна Немањића, дошла је на Стефанову главу управо по принципима који су били записани у догмама Цариградске цркве. У моралном и духовном смислу, и српска црква и српска круна су то заслужиле макар колико и друге, да не буде да сам националиста и напишем - још више, а и то не би било далеко од истине.
Него, ове комуњаре су Србима испрале мозак. Пошто ничему не вреде и ни са ким не могу да се мере, онда су уподобили Србима свест и њихову сопствену историју, па испада да су Срби ако су нешто имали, све то добили на неку превару, "дилове" и комбинације.

Дилове и комбинације не могу да праве неспособњаковићи.

[Змај_Баћушка]

Тешко је то нама данас схватити. Друго је то време било, много различити узуси, приоритети и принципи.
Свети Сава био је много угледан за своје доба широм Васељене. Није он никог ништа преварио или слично да би добио аутокефалност Српске цркве. Сви услови су били испуњени за то и то је био природан процес.
Из тога је проистекла и српска круна, односно држава.
Значи, то није као код Германа који су само мачем сами себи, што би рекао Авакс, ставили круну на главу. Наша српска краљевска круна, односно круна Немањића, дошла је на Стефанову главу управо по принципима који су били записани у догмама Цариградске цркве. У моралном и духовном смислу, и српска црква и српска круна су то заслужиле макар колико и друге, да не буде да сам националиста и напишем - још више, а и то не би било далеко од истине.
Него, ове комуњаре су Србима испрале мозак. Пошто ничему не вреде и ни са ким не могу да се мере, онда су уподобили Србима свест и њихову сопствену историју, па испада да су Срби ако су нешто имали, све то добили на неку превару, "дилове" и комбинације.
То смо временом усвојили, на жалост...

Не знам, просто, са чиме бих се овде више сложио. Да ли са оним делом о Светоме Сави и византијској круни, или са овим делом о комунистичкој веш-машини.

[Авакс]

Авакс, то што си приметио у вези Обреновића, ако си на мене мислио, погрешно си приметио. Никада никог нисам ниподаштавао, односно трудим се да то не чиним. Други је пар ципела што се Обреновићи у званичној историографији, а поготово у јавном дискурсу, хвале до те мере да сваки глас који трезвено посматра период њихове владавине се сматра вређањем истих. Дотле смо ми дошли.

Није Вама лично упућено већ администраторском звању које имате, па с тог треба утицати да се не занемарују неки славни преци...нарочито ако осу стварали српску државу.

Што се тиче круне, морам рећи да нисам најбоље разумео... Авакс, односи се на Твоје питање.

Monarhist је, укратко, добро образложио, па да не понављам...Али и Ви сте о овоме написали само што из Вашег писања проистиче неки страх од мудрости, проницљивости и памети славних предака.

Да ли се треба бојати што смо као народ користили друштвене и политичке прилике? Такоми делује из Вашег писања (да не цитирам целу Вашу поруку). Докле треба наивно да мислимо да нам нешто припада и да чекамо да неко нешто поклони. Па то је тек комунистички образац. Мудрост Светог Саве је у томе што је препознао "дух" времена.




ПС

. Тешко је то нама данас схватити. Друго је то време било, много различити узуси, приоритети и принципи.

Једино што сам слабије разумео је ово: uzus (l. usus , fr. usance) prioritet (nlat. prioritas)  princip (lat. principum)...мислим, разумео сам али се правим да нисам. Чувајте свој језик, језик рода свога...

Али време када се све то дешавало није тешко схватити. Покушавали и једни и други (и Рим и Цариград) да нас повуку на своју страну у времену када је Византија престала да постоји, али смо ми изабрали сами...надам се да не смета мој начин поистовећивања када кажем „ми“...

У моралном и духовном смислу, и српска црква и српска круна су то заслужиле макар колико и друге, да не буде да сам националиста и напишем - још више, а и то не би било далеко од истине.

Зашто се плашите да будете националиста. Так то не разумем. Осим можда претеривања да је то заслужено више од осталих. Не знам по чему, али исто тако не знам зашто то не истицати или истицати бојажљиво.

Значи, то није као код Германа који су само мачем сами себи, што би рекао Авакс, ставили круну на главу.

Иначе ово нисам рекао ни наговестио...

[Monarhist]

Monarhist је, укратко, добро образложио, па да не понављам...Али и Ви сте о овоме написали само што из Вашег писања проистиче неки страх од мудрости, проницљивости и памети славних предака.

Да ли се треба бојати што смо као народ користили друштвене и политичке прилике? Такоми делује из Вашег писања (да не цитирам целу Вашу поруку). Докле треба наивно да мислимо да нам нешто припада и да чекамо да неко нешто поклони. Па то је тек комунистички образац. Мудрост Светог Саве је у томе што је препознао "дух" времена.

Хвала Вам Авакс, да нисмо били мудри и сналажљиви питање је да ли би српска држава опстајала. Наравно, образ и част су изузетно важни, али мислим да прве две категорије и задње две категорије нису супротстављене један другој.

[Бенито]

Авакс, то што си приметио у вези Обреновића, ако си на мене мислио, погрешно си приметио. Никада никог нисам ниподаштавао, односно трудим се да то не чиним. Други је пар ципела што се Обреновићи у званичној историографији, а поготово у јавном дискурсу, хвале до те мере да сваки глас који трезвено посматра период њихове владавине се сматра вређањем истих. Дотле смо ми дошли.

Није Вама лично упућено већ администраторском звању које имате, па с тог треба утицати да се не занемарују неки славни преци...нарочито ако осу стварали српску државу.

Што се тиче круне, морам рећи да нисам најбоље разумео... Авакс, односи се на Твоје питање.

Monarhist је, укратко, добро образложио, па да не понављам...Али и Ви сте о овоме написали само што из Вашег писања проистиче неки страх од мудрости, проницљивости и памети славних предака.

Да ли се треба бојати што смо као народ користили друштвене и политичке прилике? Такоми делује из Вашег писања (да не цитирам целу Вашу поруку). Докле треба наивно да мислимо да нам нешто припада и да чекамо да неко нешто поклони. Па то је тек комунистички образац. Мудрост Светог Саве је у томе што је препознао "дух" времена.




ПС

. Тешко је то нама данас схватити. Друго је то време било, много различити узуси, приоритети и принципи.

Једино што сам слабије разумео је ово: uzus (l. usus , fr. usance) prioritet (nlat. prioritas)  princip (lat. principum)...мислим, разумео сам али се правим да нисам. Чувајте свој језик, језик рода свога...

Али време када се све то дешавало није тешко схватити. Покушавали и једни и други (и Рим и Цариград) да нас повуку на своју страну у времену када је Византија престала да постоји, али смо ми изабрали сами...надам се да не смета мој начин поистовећивања када кажем „ми“...

У моралном и духовном смислу, и српска црква и српска круна су то заслужиле макар колико и друге, да не буде да сам националиста и напишем - још више, а и то не би било далеко од истине.

Зашто се плашите да будете националиста. Так то не разумем. Осим можда претеривања да је то заслужено више од осталих. Не знам по чему, али исто тако не знам зашто то не истицати или истицати бојажљиво.

Значи, то није као код Германа који су само мачем сами себи, што би рекао Авакс, ставили круну на главу.

Иначе ово нисам рекао ни наговестио...

Усвојено ово око језика, немам баш времена, па се дешава... Што се тиче национализма, нема страха, него да не буде неком то оправдање.
ПС за Германе који стављају сами себи круну на главу нисте ви написали, али се подразумева. Српска краљевска круна је много различита од Пруске или баварске круне, било којег титулара... Српска круна подразумевала је увек и војне победе, али и духовну вертикалу.
Једном речју, архиепископ Сава крунисао Стефана у Жичи, и ту сва прича почиње и завршава се о српској круни која није добијена ни од кога до само благошћу Духа Светога. 
И немојте више ову тему, стварно је већ досадно...

[Шумадинац]

Стефан Првовенчани је 1217. године упутио посланике Светој столици са молбом да добије краљевску круну, на шта је папа Хонорије III упутио легата који је крунисао Стефана и учинио га "primum regem terre sue" (првог краља своје земље). И данас више нема сумње да је папски легат крунисао Стефана за првог српског краља у Цркви Светог Петра и Павла у Расу, саборном храму рашке епископије.

[Бенито]

Ма, јесте.... Онда је мрмот замотао чоколаду...
То што си нешто преписао не значи да је тачно.
Исто важи и за оне који су преписивали пре тебе.
Ниједно не зна, нити да уради спољну критику извора, нити је обучавано за такву врсту експертизе. Али, важно је да им је неко окачио круну "проф. др" и сада су они ауторитети којима се треба веровати. Преписивачи...

[Ђорђе]

Само у том фамозном Ватикану ништа није записано о чувеној "српској круни која долази од папе". 

[Змај_Баћушка]

Хтети и узети није исто.
http://www.spc.rs/sr/prepodobni_simon_mo...vovenchani

" Папа Иноћентије III није могао да се одлучи да Првовенчаном пошаље краљевску круну, због угарског краља и Вукана који су се противили томе." - извор:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%...0%B8%D1%9B

[Авакс]

Стефан Првовенчани је 1217. године упутио посланике Светој столици са молбом да добије краљевску круну, на шта је папа Хонорије III упутио легата који је крунисао Стефана и учинио га "primum regem terre sue" (првог краља своје земље). И данас више нема сумње да је папски легат крунисао Стефана за првог српског краља у Цркви Светог Петра и Павла у Расу, саборном храму рашке епископије.

Папа Inokentije III није хтео да крунише Стефана јер би тако потврдио старо српско краљевство. Рим је тако показао свој однос према Србима и Византији.

Царица Ирина шаље царску круну, опточену најфинијим бисерима и драгим камењем Стефану. Тек након тога Honorije III 1217. Шаље круну из Рима са намером да Србе држи под својим надзором. И то је кратко трајало до 1219 када Стефан и његов народ одбацују сваку везу са католицизмом и окрећу се уз благослов Манојла I Цариградског (Μανουήλ Α΄ Σαραντηνός ili Χαριτόπουλος) за сва времена православљу.

Повољне политичке прилике и пре свега умешност Светог Саве и Срба доводе до остваривања аутокефалности (самосталности) Српске архиепископије и тиме могућности да се Стефан Првовенчани крунише у Жичи по православном обреду.