[Митић]

Знам за случај једног недићевца који је помогао групи пилота да се извуку. Чуо сам из приче једног Београђанина који је потомак овог недићевца.

Тај недићевац је био избегао заробљавање, па су га мобилисали као официра у недићевску стражу. Због пилота је био у немачком притвору у Берлину, пустили га због недостатка доказа и на крају пензионисали.

Такође, овај недићевац је у свом стану касније крио једног комунисту. После рата је стрељан

[Милослав Самарџић]

Да ли сам добро разумео пишете да су и недићевци и љотићевци помагали пилотима или их баре нису предавали Немцима и да су за пилоте у Србији једина опасност били Немци?

Ма не. СУК је назив за 6.000 недићеваца који су и формално прешли под Дражину команду, септембра 1944.
Али, није им се журило са одвајањем од Немаца, односно тог луксуза да се користе путеви, спава по кућама итд. Тек кад се морало на север Босне, а Немци ишли ка Сарајеву, они се одвојили. Међутим, већ у Добоју, крајем децембра, поново код Немаца, па возовима у Аустрију. Дража је тада написао са њих: Срамота, не могу ни три месеца да издрже у шуми.

[ватхра]

Митићу,
Кад и где се то са пилотима дешавало?
Чудно ми је да су све то стигли да ураде током 44-е.

[Милослав Самарџић]

Ватра, може ли мало боље објашњење за ове из Кисиљева, што је питао "Пек"?
Са ким су ишли до Ивањице и Сјенице?
Који је извор?

Извор је изјава Британаца, оног "аса" који се сликао са Качаревићем.
Ево дела изјаве везане за путовање.
На више места наводи да су се кретали заједно са Немцима - па чак и спавали у истој соби.


Иначе, овде је занимљив један други детаљ.
Британце скроз са Дунава преко Тополе шаљу до Јадрана. Уместо да их из Тополе упуте ка Халијард мисији која је у том тренутку у Коцељеви, 50км даље, они их шаљу ка мору.
Да није грешка већ намера, имамо други случај, код Сјенице срећу неколико Американаца који су одатле упућени ка Бољанићу, док су Британци наставили ка мору.
Иначе, и ови Американци су се кретали путем заједно са Немцима, овог пута ка северу.

Хвала на одговору. Нисте морали постављати извор, верујем на реч, само сам питао који је извор.
Само да напишем да никакви Немци нису прошли кроз Ивањицу у наведеном периоду.
Дакле, врло је могуће да су се кретали са СУК, како наводи Самарџић. Немци су отишли преко Рашке и Ушћа, па Новог Пазара према Сјеници, као што знате.
Иначе, не знам који дневник има Самарџић, али имам и ја један где се један официр жали како пландују на Голији и кисну чекајући да прођу Немци кроз Сјеницу. Чак су и сишли до Сјенице и морали да се врате и чекају још два дана да би прошли Немци.
Напомињем да је официр погинуо после пар дана, а дневник је пронашла озна и можда сам међу првима који је то видео.
Али, и други извори потврђују да се четници нису кретали са Немцима.
Дакле, не желим да Вас нешто критикујем, али ово што пише овај англосаксонац једноставно није тачно. Наравно, не мислим на остатак његовог сведочења, него само ово што сам написао.

Ма не само што није тачно, него је и занимљиво због тога. Ту где се он кретао, од Кучева, преко Петровца, плус област Пожаревца, онда Краљево, па друм Краљево - Чачак, непосредно пре његовог проласка биле су крваве битке четника са Немцима, Бугарима и љотићевцима, са великим обостраним губицима. Он то не да не помиње, већ стално пише да су четници ортаци са Немцима.

[Митић]

Митићу,
Кад и где се то са пилотима дешавало?
Чудно ми је да су све то стигли да ураде током 44-е.

Нажалост, немам других података. Питао сам га да ли зна имена пилота и коме је његов предак предао те пилоте, није знао те податке.

А у стану је комунисту чувала мајка тог недићевца. Пешкиром му умотала главу, па кад је дошла контрола, рекла им да има болесну рођаку, а ови се извинили и напустили стан.

И нису могли да виде пол овог комунисте, јер му је глава била обмотана пешкиром

[ватхра]

Нажалост, немам других података. Питао сам га да ли зна имена пилота и коме је његов предак предао те пилоте, није знао те податке.

Да ли зна место где се то дешавало, или време?

Нпр ако знају кад су га притворили, можемо да прецизирамо да се то десило пре тога.

---

Ма не само што није тачно, него је и занимљиво због тога. Ту где се он кретао, од Кучева, преко Петровца, плус област Пожаревца, онда Краљево, па друм Краљево - Чачак, непосредно пре његовог проласка биле су крваве битке четника са Немцима, Бугарима и љотићевцима, са великим обостраним губицима. Он то не да не помиње, већ стално пише да су четници ортаци са Немцима.

А што неко не преведе Самарџићу изјаву, да се не бламира човек?

[Бенито]

Ватра, не покушавам да кажем ништа што нисам већ написао.
Дакле, не искључујем остатак његове изјаве, јер немам друге изворе са којим би их упоредио. Прокоментарисао сам само оно што је очигледна нетачност. Немци се нису повлачили преко Ивањице, ни са четницима, ни без њих. Четници и Немци нису у истом моменту били у Сјеници, четници су чекали да Немци прођу. Не искључујем могућност, чак је врло вероватно, да је неко од официра за везу силазио до Сјенице и контактирао Немце да види када ће проћи.
Савезници су бомбардовали и једне и друге, дан за даном, али то и даље не значи да су ишли заједно.
Самарџић Вам је дао реално објашњење са СУК-ом. Чак ни цео СУК није путовао са Немцима. Не знам зашто то пренебрегавате, када је то опште позната историјска чињеница.

[ватхра]

Бенито,
ове изјаве су кондензоване па често буду недовољно прецизне. Понекад се деси да се пилоти не снађу са топографијом (мада су овде били прилично прецизни). Могуће да су са Немцима ишли само до Краљева, они продужили даље сами преко Ивањице. Требало би видети и која јединица је где ишла што је скоро немогуће. Али у сваком случају, у једном периоду су ишли са Немцима, плус су и после чак и били и у соби са њима.
Идеја да су пуштали пилота самог са Немцима или СУК, док су четници ишли поред пута, никако ми не изгледа вероватна. Због чега би то радили? Пилоти нису били повређени и нису се жалили на ноге.

[Милослав Самарџић]

Нажалост, немам других података. Питао сам га да ли зна имена пилота и коме је његов предак предао те пилоте, није знао те податке.

Да ли зна место где се то дешавало, или време?

Нпр ако знају кад су га притворили, можемо да прецизирамо да се то десило пре тога.

---

Ма не само што није тачно, него је и занимљиво због тога. Ту где се он кретао, од Кучева, преко Петровца, плус област Пожаревца, онда Краљево, па друм Краљево - Чачак, непосредно пре његовог проласка биле су крваве битке четника са Немцима, Бугарима и љотићевцима, са великим обостраним губицима. Он то не да не помиње, већ стално пише да су четници ортаци са Немцима.

А што неко не преведе Самарџићу изјаву, да се не бламира човек?

Не би ми шкодило да опет упишем школу енглеског, пошто сам много више учио руски.
А када ћете Ви научити како се звала наша држава током Другог светског рата и на чијој страни је ратовала?
Анализу и синтезу да не помињем.

[Александар Динчић]

Динчићу, да резимирамо вашу тезу:

- Кесеровић шаље рањене партизане у болницу у Крушевац. (уместо да их остави у Александровцу где су већ били)
- тамо их заробљавају Недићевци, што Кесеровић није могао да претпостави да ће се десити
- Недићевци их испитују, и затим самовољно ликвидирају
- Немачки СД са тим нема ништа. Њима су Недићевци рекли шта је било на испитивању, а затим неки тамо ликови својевољно убили рањенике. После тога немачки СД фалсификује документе у којима наводи да им је Кесеровић послао рањенике, а да су они наредили да их стрељају.

То је једна врло занимљива акробација да би се избегло оно што је очигледно.

Као што сам написао, на вама је како ћете овај догађај посматрати.

Уствари, њихов 3. батаљон (тада пук) је са Немцима (највероватније 5. полицијским пуком) напао импровизовани аеродром „Авдиловац“ (између Горње и Доње Јошанице).

"То се десило пре него што је болница сакривена у две земунице.

Наравно да се то догодило пре, као што сам и писао. Највероватније почетком јула, када је и почео подухват „Трумф“.

Не постоје две земунице са партизанским рањеницима и болничаркама које су пронађене од стране четника. Tj. овај део: „партизанима није било јасно код које земунице су побили рањенике на лицу места а код које су их одвели „

Нађена је једна и то је било тек када су се окупатори и квислинзи повукли са Јастрепца. Тада је кренуо један део Расинско-топличке групе корпуса и 2. расинска бригада је налетела на ту земуницу о којој упорно расправљамо. Пре тога, Јастребац су претраживали Немци, љотићевци и Белогардејци, који су том приликом и нашли ту спорну, другу земуницу. Искази партизана су нетачни.

Друго не знам како мислите да су могли да побркају скривену земуницу са неколико рањеника,

Уколико се идеолошки противник жели нацрнити може се све. Послератно је пронађен „кривац“ и за ту земуницу: четници Горске Гарде Николе Калабића. Њима је приписан масакр партизана у земуници, иако је Гарда нешто касније стигла. Калабић је обичне партизане стрељао, док је оне са ознакама заклао. (Драгољуб Мирчетић, Добрич у народној револуцији, Мерошина, 1973, стр. 444, 465)

И за Боснића пише да је заклан, а није. Покушао је да побегне, пуцао је и погинуо је. Све што је пронађено од његове заоставштине предато је квислинзима. Боснић је иначе политички комесар Нишког партизанског одреда, који се тада налазио са деловима 25. дивизије на Јастрепцу. И то су морали знати Немци, па и квислинзи, када су се већ „припремали“ да га испитају у вези Светозара Вукмановића „Темпа“. Наравно да нису. Нису ни могли-био је одавно упокојен

са партизанском базом и 44 погинула у борби?

Одлично знате да у немачким извештајима, када се каже „убијено“ или „мртвих“, значи: погинуло у борби, ликвидирано изван борбе и побијено цивила (ђутуре). Не пишу они: стрељали смо толико и толико рањеника или заробљеника.
И поново кажем – била је операција (подухват „Трумф“, нем. Адут), када су пронашли партизанску земуницу и када су истовремено направили пометњу Лину Феришу. Вероватно су му Немци са квислинзима направили пометњу и нешто касније, у августу, када су заузели село Мирошевце, где се налазио још један од шумских аеродрома. Тако да је Фериш највероватније мислио на више догађаја који су везани за немогућност да организује и аеродром и евакуације.

Писао сам за љотићевце да је наступао 3. пук. Треба пети. То је та територија, око аеродрома, па мало навише. Ту су се налазиле партизанске базе, болнице, земунице и сл. Мислим да су љотићевци у једној бази успели да заплене и много пушака и да су нашли неки санитетски материјал (причам из главе и по сећању). Ако радите на репрезентативној монографији –свакако би требало да се „спустите“ у ове крајеве (где је партизански покрет био врло снажан услед Ђурићеве неодлучности), да мало обиђете тај простор и прикупите податке (има живих душа), који ће књизи свакако дати на јачини. У раду о ваздухопловцима дао сам смернице око аеродрома „Авдиловац“, његову локацију, а одакле је извршена прва евакуација Американаца (у јуну).

Мој закључак:
-Рањени партизани држани су у затвору Специјалне полиције у Крушевцу;
-Рањене партизане је поубијао сеоски четовођа из чисте самовоље;
-Друга, тј. прва замуница је пронађена почетком јула од стране Немаца; љотићеваца или Руса белогардејаца и рањеници су притом ликвидирани;

Са моје стране толико о тој теми која је везана за догађаје на Великом Јастрепцу.

[Бенито]

Бенито,
ове изјаве су кондензоване па често буду недовољно прецизне. Понекад се деси да се пилоти не снађу са топографијом (мада су овде били прилично прецизни). Могуће да су са Немцима ишли само до Краљева, они продужили даље сами преко Ивањице. Требало би видети и која јединица је где ишла што је скоро немогуће. Али у сваком случају, у једном периоду су ишли са Немцима, плус су и после чак и били и у соби са њима.
Идеја да су пуштали пилота самог са Немцима или СУК, док су четници ишли поред пута, никако ми не изгледа вероватна. Због чега би то радили? Пилоти нису били повређени и нису се жалили на ноге.

Знам да су изјаве сублимиране, а и питање је да ли је записничар добро разумео шта му прича официр који даје изјаву, јер је логично да недовољно познаје топографију.
Зато сте Ви требали да интервенишете у том смислу. Ето само толико да прескочите ово око Ивањице, ако већ верујете да су ишли са Немцима.
Али, опростите, није ми намера да сугеришем шта ћете ставити у Ваш рад.
Толико само.....

[ватхра]

Динчићу, који је извор да је Боснић тако настрадао?
Можете ли поставити овде извор?

[Александар Динчић]

Осим усмених казивања више сведока, и ова књига:
Јован Златић, Страдалаштво српског народа у Нишком округу 1941-1944, књига четврта (Равногорски покрет и Југословенска војска у отаџбини пуковника (Ђенерала) Драже Михаиловића), Ниш, 1998, стр. 459. Аутор се позива на његову биографију коју је написао Миомир Пејић, а коју сам исто тако читао. Међутим, пошто је необјављена - не наводим је као извор.

[ватхра]

Са суђења Кесеровићу:

Претседавајући: Приликом офанзиве у Топлици ваше
јединице пронашле су једну групу рањеника у бункеру
на Јастрепцу и предале их Немцима у Крушевцу.
Оптужени Кесеровић: Није тачно да сам их ја предао
Немцима. М оје трупе нашле су у земуници једнога енглескога мајора, једног Американца и 4 до 5 партизана, који
су били прави мртваци. Нису јели петнаест дана, а у ранама по телу било је и црви. Када сам то видео упутио
сам их у болницу. Наредио сам да се упуте по куриру и
да се каже да су то наши људи. Ж елео сам да их спасем.
Ја сам хтео живе и здраве да их имам ради пропаганде.
Хтео сам да их спасем.

У земуници је било не 4-5, него 9 рањеника и болничарка.
Њихово стање је било како је описано.
Кесеровић наводи да их је упутио у болницу, али немачки документ наводи другачије.

Јавни тужилац: Ја хоћу иајпре да оптужени расветли случај са заробљавањем болнице на Јастрепцу. Колико је по вашем наређењу тешких рањеника убијено код земунице?
Оптужени Кесеровић: На земуници није убијено.
Јавни тужилац: Ви говорите неистину. Код земунице је остало седам лешева убијених тешких рањеника. Лакше рањенике спровели сте у Крушевац.

Овде се види да тужилац не зна да су тежи рањеници послати у Крушевац и да Кесеровић говори истину, а да су изгледа лакши рањеници убијени.

У наставку:

Сведок Журжу: То ми је казала Милка Стефановић,
која је била са мојом покојном ћерком, коју је четничка
тројка затворила са специјалном полицијом у Крушевцу.
Моја кћи је испричала све од момента када је била у подземном склоништу па до затвора специјалне полиције у
Крушевцу. Ја хоћу да демантујем исказ Кесеровића који
је тврдио пред судом да је он те тешке рањенике упутио
у болницу. То је једна ноторна лаж. Када су ти тешки рањеници са енглеским лекаром Меквели, помоћником Холом и америчким авијатичарем стигли у Александровац,
распитао се авијатичар где су остали рањеници. Моја ћерка, каже Милка Стефановић, да је говорила са Кесеровићем. Он је њој дао часну реч да јој ништа неће бити. Кесеровић је казао да су упућени у болницу. Међутим, она
је упућена у специјалну полицију у Крушевац ради даљег
ислеђења, пошто је претходно осуђена на смрт. По извршеном ислеђењу специјалне полиције предата је била
четницима и нашли су је убијену у селу Јаски.

Овде се, као и код вас, наводи да су четници извршили егзекуцију. Међутим, као и код немачког документа, се види да су пре тога били у затвору у немачком надлештву, где им је одлучена судбина.

Оптужени Кесеровић: Када сам се вратио из офанзиве из Топлице, борба је била непрестано са партизанима. Том приликом (ја се не бих ни сетио за те рањенике),
питао сам шта је било са енглеским лекаром? Енглески лекар је упућен у врховну команду, а рањенике, после неколико дана, Немци су одвели у Крушевац. Кад сам
питао о њима рекли су ми да су живи. Рањеници су били
врло тешки, 15 дана су били у земуници потпуно затворени. Ја нисам био ту, само сам чуо да вода тече испод њих
и преко њих. Ја говорим истину, а ваше је даље да осветлите ствар и да не верујете сведоку који није видео.

Кесеровић наводи да су Немци после неколико дана одвели рањенике у Крушевац. Британац као и горњи сведок наводе да су само прошли кроз Александровац и одмах прослеђени у Крушевац. Наводе да им је Кесеровић пре тога рекао да ће их послати у болницу и после пустити кући.


Даље, Мекфејл наводи тачан састав људи код њега у земуници.
МекФејл, Хол, амерички рањеник Гриеко, 9 рањених партизана, болничар и болничарка. Болничар је дан пре заробљавања отишао по храну и није се вратио.
Мекфејл описује прилично прецизно како су заробљени. Он је први изашао, представио се, и предао једина два пиштоља које су имали у земуници. Нико није пуцао нити је био убијен. Нити би тешки рањеници могли да тако нешто ураде, нити би после тога четници уз велики напор спустили носила.

Код Немаца у документу имамо наведено тачно девет имена који су код њих, a спомињу се и британски доктори, Американац и неидентификована болничарка. То је идентично ономе што наводи МекФејл. Болничарка може бити Милка Стефановић која се горе спомиње, јер се види да је била са осталим рањеницима.
Из свега тога се јасно види да нико није убијен код земунице у којој је био Британац, и да су сви спуштени са планине.

Даље, МекФејл описује како су земунице биле направљене. Биле су добро маскиране, једном су Бугари прошли толико близу да су чули шта причају, и нису приметили земуницу.
Очигледно је да је земуница откривена преко болничара који је отишао по храну, јер су четници дошли право до ње и почели да копају. Знамо да пре тога ни друга земуница није била откривена, а врло је могуће да је и она откривена истом приликом.

-----

Што нас Динчићу враћа на ваш извор за који сам вас питао.
Пошто нико није убијен у земуници код МекФејла, остаје питање где се десио тај догађај који описује ваш извор, да је неки партизан, не знам како идентификован као Боснић, искочио из земунице и кренуо да пуца. Нема друге него да се ради о другој земуници, тамо где су сви убијени.
А тај ваш извор управо ставља четнике на лице места и на другу земуницу. Што је и врло вероватно јер су изгледа обе проваљене одједном.