[stefab97]

Чуо сам много верзија догађања на протестима 4. Априла 1936.
Наводно су Скојевци напали први, па је зато један од њих био убоден у самоодбрани, али ду изгледа то искористиле нове власти ради пропаганде. Да ли може негде да се прочита више о овом догађају?

[Бенито]

И комунисти после рата у земљи и љотићевци, после рата у емиграцији, писали су о том догађају, свако из свог угла. Као свака пропаганда и то је пропаганда.
У суштини, да упростим у само пар реченица, свет се поделио на три идеологије: либералну, наци-фашистичку и комунистичку. Самим тим, те струје су имале представнике у Краљевини Југославији. Ове две екстремне, сматране су таквим, јер су имале минорно мали број својих присталица. Комунисти у Југославији, услед стаљинистичких чистки су били обезглављени. Да би имали било какав утицај устремили су своје деловање према омладини, а нарочито студентима на свим, а нарочито на Београдском универзитету. Ови збораши су сматрали да се Стојадиновићева влада недовољно супротставља бољшевицима и појачали су, такође, своје акције на универзитету. То је једно време трајало паралелно, а онда је дошло до сукоба.
Укратко, обе организације су увиделе или боље речено осетиле да државна политика кнеза Павла Карађорђевића није довољно чврста и кренули су да пробају да отму неку установу. То је, у суштини, био напад на ректора и руководство универзитета. Можда рађено, чак, и у дослуху. Пошто је такве ствари тешко контролисати, а ниједној од ове две организације туђе жртве нису биле стране, дошло је до инцидента где је тај несрећник погинуо.
Другим речима, датум погибије једног студента који је био симпатизер једне минорне организације, постао је, после Другог светског рата, Дан свих студената БУ. То ни данас није промењено и показује, на још један симболичан начин, колико је српска државна идентитетска политика катастрофална.
Да резимирам, то је био протест против либералног руководства универзитета зарад политичких интереса минорних политичких странака, од којих је једна била и законски забрањена због тероризма.

[Vlad Alekš]

Ко је беше био ректор тада?

[Бенито]

Ко је беше био ректор тада?

Питај учитељицу.

[Vlad Alekš]

Ко је беше био ректор тада?

Питај учитељицу.

Овакав одговор нисам очекивао од тебе.
Мислиш да је ово духовито?

[Митић]

Ко је беше био ректор тада?

Питај учитељицу.

Овакав одговор нисам очекивао од тебе.
Мислиш да је ово духовито?

Тада је Ћоровић био ректор.

А немој ово Бениту да узимаш за зло, то је наш добри Бенито.

Пошто сад не можемо да се братски изгрлимо, а морамо да држимо дистанцу, барем да смо духовити

[Бенито]

Ко је беше био ректор тада?

Питај учитељицу.

Овакав одговор нисам очекивао од тебе.
Мислиш да је ово духовито?

Не да је духовито, него кида уши.

[Бенито]

Ко је беше био ректор тада?

Питај учитељицу.

Овакав одговор нисам очекивао од тебе.
Мислиш да је ово духовито?

Тада је Ћоровић био лектор.

А немој ово Бениту да узимаш за зло, то је наш добри Бенито.

Пошто сад не можемо да се братски изгрлимо, а морамо да држимо дистанцу, барем да смо духовити

Лектор није био сигурно.

[Vlad Alekš]

Ко је беше био ректор тада?

Питај учитељицу.

Овакав одговор нисам очекивао од тебе.
Мислиш да је ово духовито?

Не да је духовито, него кида уши.

Видим да ти се баш допадају твоје сопствене пошалице.
Људи смо у годинама, не разумем чему ово? Не знам само чију учитељицу да питам? Своју? Она је умрла пре двадесетак година. Твоју? Вероватно је слична ситуација. Нечију туђу?
Ни ти ниси ништа бољи од Шумадинца.

[Митић]

Ко је беше био ректор тада?

Питај учитељицу.

Овакав одговор нисам очекивао од тебе.
Мислиш да је ово духовито?

Тада је Ћоровић био лектор.

А немој ово Бениту да узимаш за зло, то је наш добри Бенито.

Пошто сад не можемо да се братски изгрлимо, а морамо да држимо дистанцу, барем да смо духовити

Лектор није био сигурно.

Тако је, није био лектор, већ ректор. Исправих грешку, али то је доказ да нисам ни за лектора ни за проучааоца историје

Словна грешка у куцању направљена нехотице, јер ми мозак оде на другу страну

Мислим, све је у реду са мозгом, него ми мисао побеже кад сам куцао пост о ректору

[Бенито]

Ко је беше био ректор тада?

Питај учитељицу.

Овакав одговор нисам очекивао од тебе.
Мислиш да је ово духовито?

Не да је духовито, него кида уши.

Видим да ти се баш допадају твоје сопствене пошалице.
Људи смо у годинама, не разумем чему ово? Не знам само чију учитељицу да питам? Своју? Она је умрла пре двадесетак година. Твоју? Вероватно је слична ситуација. Нечију туђу?
Ни ти ниси ништа бољи од Шумадинца.

[Бенито]

Ко је беше био ректор тада?

Питај учитељицу.

Овакав одговор нисам очекивао од тебе.
Мислиш да је ово духовито?

Тада је Ћоровић био лектор.

А немој ово Бениту да узимаш за зло, то је наш добри Бенито.

Пошто сад не можемо да се братски изгрлимо, а морамо да држимо дистанцу, барем да смо духовити

Лектор није био сигурно.

Тако је, није био лектор, већ ректор. Исправих грешку, али то је доказ да нисам ни за лектора ни за проучааоца историје

Словна грешка у куцању направљена нехотице, јер ми мозак оде на другу страну

Мислим, све је у реду са мозгом, него ми мисао побеже кад сам куцао пост о ректору