Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 4 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

ЧЕТНИЦИ, ПАРТИЗАНИ И МУСЛИМАНИ
#15

(16-05-2021, 01:35 PM)Милослав Самарџић Пише:  Глишић је дефинитивно избацио Хрвате из Фоче 10. јуна 1942, споразуми и преговори су друга ствар. Ово је било фактичко стање.
Да, главна борба била је 13-тог, усташе су напале четнике док су се ови, према неком споразуму, а и по притиску Недића, повлачили из Фоче

Извештај Перхинека Остојићу од 15. јуна 1942:

"Догађаји код Фоче: када је Баћовић стигао до Фоче у њој није било Италијана, већ свега 40 хрватских оружника под К-дом надпор. Штимеца и 1 чета од 270 усташа. Баћовић је ушао и начињен је споразум у очекивању одлуке са Цетиња и За­греба о припадности Фоче, што је требало свршити диплом. путем. Зато је, по договору на Шћепан пољу између Баћовића, Ми­лоша (Глишића - моја прим.) и Павла, Павле отпутовао да преко својих људи ургира на Цетињу да Фоча припадне њему, односно његовим одредима. Глишић је отпутовао за Београд да би, по његовим речима, и тамо што учинио за ту ствар. Али ја у тај успех не верујем јер је стигла Глишићу Недићева депеша, нека прекине све опе­рације - да не улази у Фочу - јер би то по њихову ствар имало врло непријатних последица и то баш сада, када се воде неки ди­пломатски преговори о тим питањима граница. Глишићеви људи код Фоче нису у опште учествовали; код Фоче били су само Баћовићеви људи и батаљон Мила Радовића из око­лине Горажда, кога је Баћовић позвао да му се придружи за са­дашње операције - а већ је од раније у његовом одреду... Фоча је могла бити заузета - јер је само људство то тра­жило - али је мајор био мишљења да би жртве биле узалудне јер би и заузету Фочу - морали опет напустити по захтеву Не­маца и Италијана." Зборник, том 14, књига 1, док. бр. 109.

Цитат:одред из Сјенице имао је 3.000, био је најбројнији


То је била Глишићева процена из маја-јуна 1942, претходне године их сигурно није било толико, а питање је да ли и тада.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#16

И ја препоручујем књигу Милутина Живковића.
А што се тиче самог Живковића, много би било боље да је он преузео дужност в.д Музеја жртава геноцида него Дејан Ристић. Он би ту причу најбоље могао да води.
Одговори
#17

(16-05-2021, 02:51 PM)Александар Динчић Пише:  И ја препоручујем књигу Милутина Живковића.
А што се тиче самог Живковића, много би било боље да је он преузео дужност в.д Музеја жртава геноцида него Дејан Ристић. Он би ту причу најбоље могао да води.
Како то мислиш?
Одговори
#18

Музеју је потребна управљачка млада снага а не прелетачи који више не знају колико су партијских књижица променили. Осим тога, Живковић већ има искуства са проблематиком ратних жртава.
Одговори
#19

Ни један, ни други нису завршили ни основни испит за музејског радника, а да би били директори морали би да имају звање вишег музејског саветника и најмање деценију искуства на том послу...
Али, у овој лудари се закони пишу за доконе који немају шта друго да читају....
Одговори
#20

(16-05-2021, 02:45 PM)Николај Пише:  
(16-05-2021, 01:35 PM)Милослав Самарџић Пише:  Глишић је дефинитивно избацио Хрвате из Фоче 10. јуна 1942, споразуми и преговори су друга ствар. Ово је било фактичко стање.
Да, главна борба била је 13-тог, усташе су напале четнике док су се ови, према неком споразуму, а и по притиску Недића, повлачили из Фоче

Извештај Перхинека Остојићу од 15. јуна 1942:

"Догађаји код Фоче: када је Баћовић стигао до Фоче у њој није било Италијана, већ свега 40 хрватских оружника под К-дом надпор. Штимеца и 1 чета од 270 усташа. Баћовић је ушао и начињен је споразум у очекивању одлуке са Цетиња и За­греба о припадности Фоче, што је требало свршити диплом. путем. Зато је, по договору на Шћепан пољу између Баћовића, Ми­лоша (Глишића - моја прим.) и Павла, Павле отпутовао да преко својих људи ургира на Цетињу да Фоча припадне њему, односно његовим одредима. Глишић је отпутовао за Београд да би, по његовим речима, и тамо што учинио за ту ствар. Али ја у тај успех не верујем јер је стигла Глишићу Недићева депеша, нека прекине све опе­рације - да не улази у Фочу - јер би то по њихову ствар имало врло непријатних последица и то баш сада, када се воде неки ди­пломатски преговори о тим питањима граница. Глишићеви људи код Фоче нису у опште учествовали; код Фоче били су само Баћовићеви људи и батаљон Мила Радовића из око­лине Горажда, кога је Баћовић позвао да му се придружи за са­дашње операције - а већ је од раније у његовом одреду... Фоча је могла бити заузета - јер је само људство то тра­жило - али је мајор био мишљења да би жртве биле узалудне јер би и заузету Фочу - морали опет напустити по захтеву Не­маца и Италијана." Зборник, том 14, књига 1, док. бр. 109.

Цитат:одред из Сјенице имао је 3.000, био је најбројнији


То је била Глишићева процена из маја-јуна 1942, претходне године их сигурно није било толико, а питање је да ли и тада.
Или Перхинек није био прецизан, или Италијани.
Одговори
#21

Да ли се Ђуришић састао некада са Растодером?
Одговори
#22

Нађох скоро на нету, а сад ми искочи и ова тема па да поставим, мајор Фехим Мусакадић:


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%...0%B8%D1%9B
Одговори
#23

Из књиге Изудина Чаушевића о Осмој крајишкој НОУ бригади, сазнајемо да борба „против четника у другој половини 1943. била је најважнији задатак јединица 2. босанског корпуса.. Није се радило само о разбијању и уништењу четничких формација, него је та борба имала шири значај. Морао се разбити утицај четника у крајевима у којима су се они налазили, а њихов утицај није био мали. То су посебно захтјевали међународни углед наше борбе и наше народноослободилачке војске, као и скоро наступајући војно-политички догађаји у Европи.“ Он је процијенио да на терену под командом Дреновића, Тешановића, Мишића, Марчетића. Бундала, Форкапе и Радића, било је око 3000 наоружаних четника. У исто вријеме на подручју Цазинске крајине је било неколико хиљада припадника муслиманске милиције под вођством Хуске Миљковића и умјесто да „свако чисти испред свога дворишта“, па да Осма бригада у којој је било нешто муслимана са тога подручја борбено братство шири по својим селима, они су упућени на четничку територију. Према писању Бранка Бокана, Цазински муслимани који су повремену улазили у партизанске редове, па након неког времена већином се враћали у своје милиције, највише су ратовали по српским крајевима Лике, Баније, Кордуна или на четничким територијама по Босни. Разлог је јасан. Само против српских снага комунисти су могли мобилисати значајнији број муслимана и Хрвата. Зато када се посматра „антифашизам“ муслимана и Хрвата треба и ово имати у виду. Са друге стране Срби су углавном извршавали наредбе претпостављених и доказивали идеју „борбеног братства“ на терену. То је и вријеме када је Козара остала са веома малим партизанским снагама, јер је већина послата са Козаре на друге фронтове, па усташе упадају у српска села и чине нове злочине. Што је још жалосније, Пета крајишка бригада као највећа партизанска сила на Козари, послата је са Козаре у централну Босну и тамо води битке највише са четницима.

Извор: Борис Радаковић


https://x.com/radakovicboris/status/1923770426875891837
Одговори
#24

На данашњи дан 1942. године (10. јун, моја примедба), почела је њемачко-хрватска офанзива на Козару. Четници нису учествовали у офанзиви, што видимо и из поруке након офанзиве, главнокомандујућег операције Фридриха Штала, који наводи ко је учествовао у офанзиви. Читав извор у коментару.

Извор: Борис Радаковић

https://x.com/radakovicboris/status/1932388050476126393

https://x.com/radakovicboris/status/1932388133511000460

Такође је Радаковић објавио раније један партизански документ од 20. јула 1942. у коме се само спомињу Немци и хрватска војска приликом кретања кроз Козару.

Цитат:

"У једном партизанском извјештају након њемачко-хрватске офанзиве на Козару, пише да сви муслимани из Козарца учествују у пљачци. Такође, непријатељску комору од 500 кола возили су муслимани из Козарца".

https://x.com/radakovicboris/status/1930226263534260650
Одговори
#25

Један посредан извор нам говори какви су заиста били односи између четника и НДХ у јуну 1942. године, односно у вријеме почетка њемачко-хрватске офанзиве на Козару. Наиме, према овом документу Земаљске комисије, четници су убили 8 Хрвата из Сасине, познатог усташког утврђења, познатог по злу у српским селима између Приједора и Санског Моста. Ако су заиста четници били савезници НДХ и учесници офанзиве, како то да убијају Хрвате? Поготово ако знамо да је сектор који се наводи у документу, тј. Вилуси - Омарска, подручје којем је гравитирао и Бронзани Мајдан односно регија из које су наводно четници дјеловали против партизана на Козари у склопу поменуте офанзиве.

Извор: Борис Радаковић

https://x.com/radakovicboris/status/1935426279680966682
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним