[Monarhist]

Ne znam baš sve o D. Ljotiću, ali znam da bi bolje bilo da nije poginuo i da je, ako ipak ne bi pobedio general Dragoljub Mihailović i JVuO u ratu, da je pobedio D. Ljotić i ZBOR, koji bi svakako bili bolji izbor za Srbiju i Srbe kao politička opcija.
Ljotić bi u najgorem slučaju bio jugoslovenski Žetulio Vargas ili u najboljem slučaju Antonio Salazar, bilo bi i prošlo i njegovo vreme, a Srbi svakako ne bi u vreme njegovo i posle njega i nacionalno i kulturno bili osakaćeni...
Uzgred, tokom hladnog rata postali bi integralni deo evropske civilizacije pristupanjem u OUN i NATO, poput Frankove Španije.

Нажалост Љотић није ни близу генералу Франку, скоро ни по једном параметру. Франко је био одан католик, истински монархиста и човек који је увучен у диктатуру ван своје воље, тј. из нужде. Франко је био изузетно способан дипломата и политичар, далековидан а пре свега свестан међународне ситуације у којој се Шпанија налазила.

Kakav stav imate o pukovniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu i da nije nepravedno ubijen i poživeo neke dobre godine, kakve bi šanse imao da bude jugoslovenski F. Franko?

Апис је био човек лично храбар а и имао је смисла за сплетке тако да би био бољи избор од Тита сигурно. Али тешко да би он био тај, а и сумњам да би нама Србима и Краљевини Југославији одговарао некакав нови Франко. Имати војне дикататоре обично није добра идеја, а ту је генерал Франко изузетак. Имали смо чичу, али су Совјети дошли пре Британаца и ту се практично све завршило. Најбоља опција би била ослобођена Краљевина са у будућности уједињеном и проширеном бановином Србијом, и проширењем краљевских власти.

[Balkanski Srbin]

Ne znam baš sve o D. Ljotiću, ali znam da bi bolje bilo da nije poginuo i da je, ako ipak ne bi pobedio general Dragoljub Mihailović i JVuO u ratu, da je pobedio D. Ljotić i ZBOR, koji bi svakako bili bolji izbor za Srbiju i Srbe kao politička opcija.
Ljotić bi u najgorem slučaju bio jugoslovenski Žetulio Vargas ili u najboljem slučaju Antonio Salazar, bilo bi i prošlo i njegovo vreme, a Srbi svakako ne bi u vreme njegovo i posle njega i nacionalno i kulturno bili osakaćeni...
Uzgred, tokom hladnog rata postali bi integralni deo evropske civilizacije pristupanjem u OUN i NATO, poput Frankove Španije.

Нажалост Љотић није ни близу генералу Франку, скоро ни по једном параметру. Франко је био одан католик, истински монархиста и човек који је увучен у диктатуру ван своје воље, тј. из нужде. Франко је био изузетно способан дипломата и политичар, далековидан а пре свега свестан међународне ситуације у којој се Шпанија налазила.

Kakav stav imate o pukovniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu i da nije nepravedno ubijen i poživeo neke dobre godine, kakve bi šanse imao da bude jugoslovenski F. Franko?

Апис је био човек лично храбар а и имао је смисла за сплетке тако да би био бољи избор од Тита сигурно. Али тешко да би он био тај, а и сумњам да би нама Србима и Краљевини Југославији одговарао некакав нови Франко. Имати војне дикататоре обично није добра идеја, а ту је генерал Франко изузетак. Имали смо чичу, али су Совјети дошли пре Британаца и ту се практично све завршило. Најбоља опција би била ослобођена Краљевина са у будућности уједињеном и проширеном бановином Србијом, и проширењем краљевских власти.

Da, u pravu ste, vojskovođske diktature uglavnom nisu bile omiljene, a ni tipične za evropski kontinent i politiku, dok su bile uobičajene za latinsku i srednju Ameriku... Ali bojim se da je samo to - vojna diktatura - mogla da nas spase komunističkog doba i svih savremenih stradanja kao posledice istog! 

Pored toga, hladni rat u vremenskom periodu 1945-1962 god., bio je prava naša i nažalost poslednja i izgubljena prilika da naposletku postanemo ravnopravni i integralni deo savremene Evrope, pristupom u OUN i NATO, poput Frankove Španije.

[Бранке]

Књигу Ломпара млађег ми је препоручио управо онај мој друг љотићевац - не знам је ли Ломпар сам љотићевац, али једном ћу можда узети да прочитам, тек реда ради - да видим све њихове аргументе.

Будући да је сада 2021. година, мене интересује колики проценат Срба (Југословена) уопште зна за Љотића? А од тог, врло вероватно малог процента, колико промила је упознато са његовим ликом и делом? Оно што ме највише збуњује јесте то што се неко данас изјашњава као "љотићевац". Ја разумем да Други светски рат још није завршен како ваља на овим просторима, али манијакално заузимати стране у сукобима наших предака од пре 80 година граничи се са лудилом. Доведимо питање о томе "колико анђела може стати на врх игле" до крајњег апсурда - да је жив, коју би вакцину примио Љотић, кинеску, руску или американску? Ради психичког здравља тај сукоб ваља препустити психички здравим историчарима.
Да ли је Ломпар јуниор "љотићевац"? Можда, али салонски. Можда, али са људским ликом.

И на крају бих вас све поздравио древним поздравом - "Ни за Дражу, ни за Тита, наш је вођа Љотић Мита".

Кад кажеш заузимање страна у подели од пре 80 година . . . Изненадио би се колико се тренутно ствара тек новосуманута подела на Обреновићевце(који успут не постоје) и Карађорђевићевце . . . Никад више поштовалаца лика и дела Краља Милана и Александра . . .

[Vlad Alekš]

Књигу Ломпара млађег ми је препоручио управо онај мој друг љотићевац - не знам је ли Ломпар сам љотићевац, али једном ћу можда узети да прочитам, тек реда ради - да видим све њихове аргументе.

Будући да је сада 2021. година, мене интересује колики проценат Срба (Југословена) уопште зна за Љотића? А од тог, врло вероватно малог процента, колико промила је упознато са његовим ликом и делом? Оно што ме највише збуњује јесте то што се неко данас изјашњава као "љотићевац". Ја разумем да Други светски рат још није завршен како ваља на овим просторима, али манијакално заузимати стране у сукобима наших предака од пре 80 година граничи се са лудилом. Доведимо питање о томе "колико анђела може стати на врх игле" до крајњег апсурда - да је жив, коју би вакцину примио Љотић, кинеску, руску или американску? Ради психичког здравља тај сукоб ваља препустити психички здравим историчарима.
Да ли је Ломпар јуниор "љотићевац"? Можда, али салонски. Можда, али са људским ликом.

И на крају бих вас све поздравио древним поздравом - "Ни за Дражу, ни за Тита, наш је вођа Љотић Мита".

Кад кажеш заузимање страна у подели од пре 80 година . . . Изненадио би се колико се тренутно ствара тек новосуманута подела на Обреновићевце(који успут не постоје) и Карађорђевићевце . . . Никад више поштовалаца лика и дела Краља Милана и Александра . . .

Ево, ја имам неколико предлога за неке нове поделе.
Други светски рат: за Драгишу Васића или за Стевана Мољевића, за Грола или за Драгића Јоксимовића, за Адама Прибићевића или за Милана Гавриловића, за Душана Симовића или за Бору Мирковића?
Деведесете: за Парошког или за Милета Исакова, за Горана Свилановића или за Весну Пешић, за Зорана Ђинђића или за Слободана Вуксановића?

[Monarhist]

Књигу Ломпара млађег ми је препоручио управо онај мој друг љотићевац - не знам је ли Ломпар сам љотићевац, али једном ћу можда узети да прочитам, тек реда ради - да видим све њихове аргументе.

Будући да је сада 2021. година, мене интересује колики проценат Срба (Југословена) уопште зна за Љотића? А од тог, врло вероватно малог процента, колико промила је упознато са његовим ликом и делом? Оно што ме највише збуњује јесте то што се неко данас изјашњава као "љотићевац". Ја разумем да Други светски рат још није завршен како ваља на овим просторима, али манијакално заузимати стране у сукобима наших предака од пре 80 година граничи се са лудилом. Доведимо питање о томе "колико анђела може стати на врх игле" до крајњег апсурда - да је жив, коју би вакцину примио Љотић, кинеску, руску или американску? Ради психичког здравља тај сукоб ваља препустити психички здравим историчарима.
Да ли је Ломпар јуниор "љотићевац"? Можда, али салонски. Можда, али са људским ликом.

И на крају бих вас све поздравио древним поздравом - "Ни за Дражу, ни за Тита, наш је вођа Љотић Мита".

Кад кажеш заузимање страна у подели од пре 80 година . . . Изненадио би се колико се тренутно ствара тек новосуманута подела на Обреновићевце(који успут не постоје) и Карађорђевићевце . . . Никад више поштовалаца лика и дела Краља Милана и Александра . . .

Ево, ја имам неколико предлога за неке нове поделе.
Други светски рат: за Драгишу Васића или за Стевана Мољевића, за Грола или за Драгића Јоксимовића, за Адама Прибићевића или за Милана Гавриловића, за Душана Симовића или за Бору Мирковића?
Деведесете: за Парошког или за Милета Исакова, за Горана Свилановића или за Весну Пешић, за Зорана Ђинђића или за Слободана Вуксановића?

Немој, молим те!