(26-10-2021, 08:41 PM)Шумадинац Пише: (26-10-2021, 07:39 PM)Милослав Самарџић Пише: (26-10-2021, 07:24 PM)Шумадинац Пише: Другачије мисли Ломпар млађи....
А шта ти мислиш? 
Аутор тог чланка за књигу "Угледање на Христа" није у праву. Она није католичка, већ блиска средњовековном протестантизму. Мада је цењена једнако и на Истоку и на Западу. Осим Св. Владике Николаја је и блаженопочивши патријарх Павле писао о њој позитивно. Мада, свако аскетско дело је подложно критици.
Што се тиче Љотића, он је поседовао приватну религиозност. Неко своје тумачење које није католичко a ни православно. Близак је протестантизму. Отуд и његовo очaрење том књигом. Даклем, као што је велио блаженопочивши Владика Атанасије Љотић је био секташ, као што је и цео његов покрет био секта.
Одговор аутора чланка на твој коментар:
Људи се стварно мијешају у ствари о којима очигледно немају ни најблажу представу.
Тома Кемпијски је класика католичке сладуњаве (како то каже св. Игнатије Брјанчањинов "флертујуће" или "ашикујуће") духовности. Његово дјело је у Католичкој цркви доживјело готово једнак број издања као Библија, нема католичке књижаре која га не нуди, а рећи да је аутор протестант је и анахроно и доказ непознавања римокатоличке мистичке традиције чији је он недовојиви дио. Он, наиме, наводи и препоручује старије прелаштене писце, а њега самог цитирају десетине каснијих католичких учитеља криве молитве.
Ко сумња, може да се увјери повиривши у најкатоличкију енциклопедију од свих (насталу док још католицизам није био прихватио гулаш свих духовности човјечанства):
https://www.newadvent.org/cathen/14661a.htm
А о Кемпијчевој прелести је написано много тога, могу да укажем на први насумичан чланак (који између осталог описује разобличавање ове опасне духовности од стране св. Игнатија Брјанчањинова):
https://nicefor.info/ru/%D1%81%D0%B2%D1%...85-%D0%BF/
То да је књигу подржао својим уводом и вл. Николај није необично, пошто је он у младости био изложен огромном западном утицају од којег се је постепено чистио све до краја живота. Не заборавимо да је вл. Николај објављивао и једнако антиправославне текстове англиканске духовности попут Сундар Синга, величао Јана Хуса као свеца, под утицајем неколицине блиских англиканских прелата се одушевљавао индијском духовношћу, итд. У сваком случају, владика није свет због тога него упркос томе, пошто су његове светачке врлине далеко превазилазиле застрањивања која су потекла од жалосне праксе слања наших богослова на неправославне западне школе.
Књигу Ломпара млађег ми је препоручио управо онај мој друг љотићевац - не знам је ли Ломпар сам љотићевац, али једном ћу можда узети да прочитам, тек реда ради - да видим све њихове аргументе.