[Balkanski Srbin]

Делимично подстакнут емисијом ,,Око магазин'', која говори о њима двојици, а делимично и чињеницама о њима, да су били савременици и сл. и њиховим политичким наслеђима и последицама њихових наслеђа и режима, одважио сам се да отворим ову тему.

https://www.youtube.com/watch?v=__LWZ0dtQH0

У хладноратовској епохи, у Европи, поред многобројних владара, владала су двојица диктатора, комунистичком Југославијом, као доживотни председник, Јосип Броз, а Шпанијом Франциско Франко, као регент.

Рођени су исте године, умрли су у приближном временском интервалу, били су неприкосновени, моћни и самовољни владари неограничене власти.

Имали су сличности: Култ личности, победе у грађанским ратовима и долазак на власт, које су им донеле неограничене и доживотне власти, обрачунавање пропив непријатеља, економске реформе...
Али и различитости...

Како их ви доживљавате, цените, ко је по вама позитиван или негативан лик и зашто?

Укратко, све што бих сада могао рећи је, да је по мени Јосип Броз - негативац. Зашто? Зато што је уништио Србе на државном, националном, политичком и економском плану...

[Monarhist]

Ђенерал Франко-див јунак који је буквално дпсаио Шпанију. Фантастичан дипломата (што је јако ретко међу официрима), човек који је имао визију за Шпанију. Успео је да се одупре Немачким притиссима, и да сачува неутралност Шпаније у свим моментима, чак и онда када су Немци били пред Москвом и када се чинило да ће сигурно добити рат. А одупрети се није било нимало лако са обзиром на то да су Немци послали помоћ националним снагама у грађанском рату, нарочито у виду авијације (додуше више због тога да би вежбали своје пилоте него што им је стало до Шпаније). Франко је знао да је Шпанија крхка, слаба и да јој треба пре свега опоравак. И наравно лично није подносио Хитлера, а ни овај њега. 
Он је био одани монархиста, најмлађи генерал у Европи, кум шпанског Краља Алфонса ХIII, вољен од својих војника. А пре свега изузетно побожан хришћанин. 
Франко је водио антикомунистичку политику, али је схватио да је земља израњавана унутрашњим поделама, па су зато грађени велелепни споменици погинулим и на једној и на другој страни. Покушао је да поврати национално јединство. 
Није волео фашисте, зато је успео да их својим фантастичним политичким маневрима маргинализује, потчини монархистима и сведе на једну безначајну групицу, малтене секту. Имао је визију за Шпанију, знао је да ће Шпанија постојати и после њега и зато му је било важно да обнови Монархију и тако осигура стабилност својој земљи. Дозволио је комунистичким генералима да се врате у земљу и дао им генералске пензије.  
Да имао је и својих мана, једнопартијски систем, масовни политички прогони, тврдоглавост итд. Али успео је да уведе Шпанију у НАТО, интегрише у УН, врати у Европску заједницу држава, обнови капитализам (шпанско чудо), вишеструко побољша стандард живота итд. Он је једини разлог због кога данас Шпанија није земља трећег света, већ модерна Монархија.
Причао са неким Шпанцима, тинејџерима и црнцима, и сви кажу да је уз многе мане његовог система, он на крају ипак позитивна личност у шпанској историји. 
Успео је оно што многи нису. Из моје перспективе-позитиван и симпатичан. 
Тита не бих коментарисао.

[Balkanski Srbin]

Ђенерал Франко-див јунак који је буквално дпсаио Шпанију. Фантастичан дипломата (што је јако ретко међу официрима), човек који је имао визију за Шпанију. Успео је да се одупре Немачким притиссима, и да сачува неутралност Шпаније у свим моментима, чак и онда када су Немци били пред Москвом и када се чинило да ће сигурно добити рат. А одупрети се није било нимало лако са обзиром на то да су Немци послали помоћ националним снагама у грађанском рату, нарочито у виду авијације (додуше више због тога да би вежбали своје пилоте него што им је стало до Шпаније). Франко је знао да је Шпанија крхка, слаба и да јој треба пре свега опоравак. И наравно лично није подносио Хитлера, а ни овај њега. 
Он је био одани монархиста, најмлађи генерал у Европи, кум шпанског Краља Алфонса ХIII, вољен од својих војника. А пре свега изузетно побожан хришћанин. 
Франко је водио антикомунистичку политику, али је схватио да је земља израњавана унутрашњим поделама, па су зато грађени велелепни споменици погинулим и на једној и на другој страни. Покушао је да поврати национално јединство. 
Није волео фашисте, зато је успео да их својим фантастичним политичким маневрима маргинализује, потчини монархистима и сведе на једну безначајну групицу, малтене секту. Имао је визију за Шпанију, знао је да ће Шпанија постојати и после њега и зато му је било важно да обнови Монархију и тако осигура стабилност својој земљи. Дозволио је комунистичким генералима да се врате у земљу и дао им генералске пензије.  
Да имао је и својих мана, једнопартијски систем, масовни политички прогони, тврдоглавост итд. Али успео је да уведе Шпанију у НАТО, интегрише у УН, врати у Европску заједницу држава, обнови капитализам (шпанско чудо), вишеструко побољша стандард живота итд. Он је једини разлог због кога данас Шпанија није земља трећег света, већ модерна Монархија.
Причао са неким Шпанцима, тинејџерима и црнцима, и сви кажу да је уз многе мане његовог система, он на крају ипак позитивна личност у шпанској историји. 
Успео је оно што многи нису. Из моје перспективе-позитиван и симпатичан. 
Тита не бих коментарисао.

Dobar tekst. Slažem se dobrim delom sa istim. Dodao bih još samo to da je bio dobar govornik i pragmatičan državnik. Da je bio nacionalista, to da, ali to nije ništa negativno, nacionalizam je mnogo srodniji izrazu nacionalnost nego šovinizam i nacizam, da je bio pomalo puritanac u pogledu kulture manjina, jeste, ali fašista, kakvim su ga naši komunisti predstavljali, to nije. Ko god je iskorišćavao i varao Hitlera, ne može biti fašista.

[Бранке]

Не треба пуно филозофирати у вези обојице,коначан резултат је видљив:

1.Први на сваки начин се борио да створи национално јединство које постоји као и Шпанија већ четири деценије
2.Други буквално се водио крилатицом(после мене - потоп),и тако је његова земља и завршила . . .

[ЛукаЛоко]

Нико је овде подсетио да је Франко, као римокатолички фанатик, штитио тамо у Шпанији Павелића...

[Monarhist]

Нико је овде подсетио да је Франко, као римокатолички фанатик, штитио тамо у Шпанији Павелића...

Не бих рекао да га је нешто посебно штитио. Овај је умро као обичан грађанин, и сахрањен је на обичном гробљу без било каквих почасти. Франко је дочекивао Краља Петра после рата, са државним почастима уз интонирање химне итд.

[Balkanski Srbin]

Нико је овде подсетио да је Франко, као римокатолички фанатик, штитио тамо у Шпанији Павелића...

Не бих рекао да га је нешто посебно штитио. Овај је умро као обичан грађанин, и сахрањен је на обичном гробљу без било каквих почасти. Франко је дочекивао Краља Петра после рата, са државним почастима уз интонирање химне итд.

Ima li kakvih vesti, slika, snimaka kralja Petra II sa F. Frankom u Španiji?

[Monarhist]

Нико је овде подсетио да је Франко, као римокатолички фанатик, штитио тамо у Шпанији Павелића...

Не бих рекао да га је нешто посебно штитио. Овај је умро као обичан грађанин, и сахрањен је на обичном гробљу без било каквих почасти. Франко је дочекивао Краља Петра после рата, са државним почастима уз интонирање химне итд.

Ima li kakvih vesti, slika, snimaka kralja Petra II sa F. Frankom u Španiji?

https://archive.macleans.ca/article/1964...r#!&pid=18 
Наишао сам на ово. Овај наводни бејбиситер престолонаследника Александра каже да је Краљ Петар био у посети Шпанији.

[Бранке]

Сад прочитах на ФБ,никад се нисам овиме бавио . . . Да ли је истина да Франков режим никада није признао СФРЈ, и да је Краљ Петар II добио улицу за његове владавине?

[Monarhist]

Сад прочитах на ФБ,никад се нисам овиме бавио . . . Да ли је истина да Франков режим никада није признао СФРЈ, и да је Краљ Петар II добио улицу за његове владавине?

Неки љотићевци су о томе писали, колико је тачно не знам. Мислим да СФРЈ није имала дипломатске односе са Краљевином Шпанијом за време генерала Франка. Ово за улицу нисам сигуран, покушавао сам да пронађем на интернету, али изгледа да је нема. Можда је била, па преименована.

[Бенито]

Брозова Југославија није имала дипломатске односе са Франковом Шпанијом. Успоставили су их тек негде средином седамдесетих година, када је већ најављена обнова монархије... 
Иначе, ни са Израелом, Јужноафричком републиком, и још неким земљама које су биле у сукобу са већином несврстаних земаља. 
О Француској, то је већ посебна тема.

[ХраброСрце]

Кошаркашка репрезентација повучена је са једног такмичења јер је требало да се сусретне са Шпанијом. И дтигла директива из врха СКЈ да се не игра. А не треба заборавити ни да је Шпанија међу првим признала усташку НДХ, тако да о дипломатским односима са њима ја не бих имао неко похвално мишљење.

[Monarhist]

Крштењу Њ.И.В. Велике Кнегиње Марије Владимировне (садашњег старешине дома Романових) у Мадриду 1954. пристуствовао је и извесни г. Лучовић, представник Краљевине Југославије у Шпанији (Краља Петра).
То би била потврда да је Шпанија ипак признавала Краљевину Југославију и након рата, мада би те дипломатске везе требало боље истражити. Вероватно су биле само симболичне.