[Бенито]

Форумаши, доста сте прочитали и многи од вас знају више о Другом светском рату на тлу Краљевине Југославије од просечног, па чак и изнад просечног студента Филозофског факултета у Београду катедра за историју.
Какво је ваше мишљење, после свега прочитаног, где је на тлу Краљевине Југославије била најжешћа окупација укључујући све окупаторе на њеном тлу?
ПС своје мишљење рећи ћу нешто доцније

[ХраброСрце]

Ево ја ћу први. Мислим да како год мишљење изнесемо, не можемо да погријешимо одговор, јер, укратко - не зна се гдје је било горе. Не дај Боже више никад да се понови.
Почетак рата донио је хаос у НДХ, у свим крајевима са српским живљем. Тај народ свуда је прошао је пакао на земљи у свим крајевима, а мислим да је мало дебљи крај извукао српски народ у Славонији и равничарским крајевима - јер тамо није било ни Италијана да прошире окупациону зону ни шума да се спашавају. Живот је био скоро немогућ. Мало блаже било је у Војводини под Мађарима.
Косово и Метохија, источна и јужна Србија слична прича, Арнаути, Бугари, Њемци, не зна се ко је гори.
Ипак, можда је од окупатора најжешће испољена агресија, тамо гдје можда не би помисли на први мах - а то је централна Србија. Ту су реаговали најжешће, јер је ту требало сломити кичму српском народу и оштрица њиховог бјеса била је усмјерена ту кад год је требало. Репресалијама послије слома устанка 1941.и непрекидним стријељањима 1942, 43. и 44. Ту су свој жестину прво и показили каснији окупатори - партизани, прво у својој "совјетској републици" а затим по "ослобођењу", када су прекопали мртве у гробовима и поновили оно што су Њемци радили на масовним губилиштима - стријељали десетине хиљада душа и тако завели своју "демократију".
Тако би одговор на ову тему био - централна Србија, са двије, у крви спроведене окупације.

[Милослав Самарџић]

Дефиниши најжешћа...

[Бенито]

Најпотпунија, у идеолошком смислу, у наметању окупаторске воље и њихових "система вредности", у казнама према непослушнима, у коришћењу окупације за преумљивање, али пре свега по количини убистава и казни одвођења у логоре од окупатора.

[Vlad Alekš]

Ја мислим да је то било у бугарској окупационој зони. Постоји велика сличност између Бугара и Хрвата, али ипак предност дајем Бугарима. Дакле, то су области скоро читаве авнојевске Македоније и југоисточне авнојевске Србије.

[Митић]

Једном речју, тамо где су живели Срби, тамо је била најжешћа окупација.

Храбро Срце и Влад су већ рекли које су то тачно окупационе зоне.

[Шумадинац]

Најпотпунија, у идеолошком смислу, у наметању окупаторске воље и њихових "система вредности", у казнама према непослушнима, у коришћењу окупације за преумљивање, али пре свега по количини убистава и казни одвођења у логоре од окупатора.

Немачка окупациона зона дефинитивно

[Милослав Самарџић]

Најпотпунија, у идеолошком смислу, у наметању окупаторске воље и њихових "система вредности", у казнама према непослушнима, у коришћењу окупације за преумљивање, али пре свега по количини убистава и казни одвођења у логоре од окупатора.

Број убистава мора бити први критеријум, дакле, НДХ

[ватхра]

Словенија је по већини ових параметара при самом врху, осим по броју убијених у директном терору. Поготово део анектиран од Немачке, где је значајан део популације протеран, а остатак требало да буде германизован. Мобилисани су и у немачку и и италијанску војску. Доста људи је послато у логоре током рата, док су заробљени у Априлском рату остали у заробљеништву са Србима.

По свим параметрима је била тежа окупација од Македоније, Косова, Бачке и Баната, Црне Горе.
Једино заостаје за масовним злочинима у НДХ и окупираној Србији.

[Бенито]

Ово је врло добра примедба, јер сам у брзини заборавио да поменем асимилацију који је један од најважнијих елемената окупације, не само у Другом светском рату на тлу Краљевине Југославије, него уопште, од када је света и века.

[Бенито]

Најпотпунија, у идеолошком смислу, у наметању окупаторске воље и њихових "система вредности", у казнама према непослушнима, у коришћењу окупације за преумљивање, али пре свега по количини убистава и казни одвођења у логоре од окупатора.

Број убистава мора бити први критеријум, дакле, НДХ

Мора бити први, али не једини критеријум.
Историчари, и то је јако важно да се зна, нису социолози, нити статистичари... Они јесу и то, али то су само помоћне дисциплине историјске науке, али не дају потпуну слику неког историјског догађаја.
Историчар треба да се бави узроцима и поводима историјског догађаја, конкретним догађајем, али и последицама одређеног историјског догађаја.
У оквиру та три елемента, важно је да користи све научне дисциплине како би дошао до што приближнијег закључка о одређеном догађају.

[Бенито]

Ако се узме у обзир само број људи који су убијени под плаштом, или под самом окупацијом, онда одређени делови усташке Хрватске остају без премца најгоре место окупације у Другом светском рату. На првом месту су делови Лике, и цела Банија, које су били изложени геноцидном дивљању усташа, али и асимилаторским амбицијама Римокатоличке цркве. Слична је констатација за све веће вароши и градове у НДХ, за делове средње Босне, као и за Херцеговину.
Што се тиче асимилације и протеривања, поред Срба у НДХ, истом таквом погрому били су изложени Словенци. Да су Немци били довољно јаки и да је рат потрајао једну деценију, велико је питање шта би уопште од Словенаца остало. По овом питању нема велике разлике у положају Срба на бугарској окупационој зони, где злочини нису били ретки, а асимилација у бугарску националну заједницу била је милитантна и беспоговорна.
Међутим, када се све сабере и одузме, најжешћа окупација је тамо где је центар окупационе војске,. У случају окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату, то је био Београд. На хиљаде Београђана, разних националности, а нарочито Срба, Немци су побили у Београду. У Београду се налазио низ затвора, а у многим од њих страдао је велики број људи. На ободима Београда био логор у коме су убијани људи, и из кога су извођени на стратиште у Јајинцима, где је убијено више десетина хиљада људи. Надомак Београда, а данас у интегралном делу града, на левој обали Саве, био је још један логор "лагер Земун" или Старо Сајмиште, где су, такође, Немци побили велики број људи. Савом су плутали лешеви Срба из НДХ, који су се качили за остатке порушених мостова, и ту чак и презимљавали, па се с пролећа није могло дисати у Београду... 
Зашто је од Срба сакривена чињеница да је главни град њихове државе прошао Други светски рат у најжешћој могућој окупацији?
Зашто удбашки жбир Миломир Марић и даље несметано користи националну фреквенцију да у својим умоболним тирадама оптужује Београђане да су играли фудбал и забављали се за време Другог светског рата?
Одговор није тешко утврдити. Да би се оправдало послератно дивљање озне и нквд по Београду и велики број необележених и неопојаних гробница, које су иза себе оставили бољшевици, а у којима и данас леже Београђани.
Опростите ми мало локал патриотизма, али када се све сабере и одузме, мој несумњиви одговор је Београд.

[Милослав Самарџић]

Београд је друго место по броју убијених, иза Јасеновца.

[Авакс]

Најпотпунија, у идеолошком смислу, у наметању окупаторске воље и њихових "система вредности", у казнама према непослушнима, у коришћењу окупације за преумљивање, али пре свега по количини убистава и казни одвођења у логоре од окупатора.

Број убистава мора бити први критеријум, дакле, НДХ

   

Свакако да би требао бити најважнији критеријум. Уз сво уважавање претрпљених страхота окупације „Словеније“, може се приметити да се протерани могу вратити...мртви не могу...а чак и мртве Србе су зезнули "брозови мафијаши" добијањем кредита уместо одштете и то је отишло у развој Словеније Хрватске и БиХ.  Такође, није могла асимилација да се изврши у року од 5 година.

 

ПС

„Неки“ су ме мало изненадили...навођењем Словеније. Мислим господин/гђа ватхра (не замерите на мом незнању јер не знам ко је @ватхра па морам овако написати за сваки случај, уважавајући чак и родну равноправност ).

 

Нешто сам, површно, пратио расправу између господина Самарџића и @ватхра на MCM форуму (MCM је латиница, само се то не види ). Захтевао је потпуну тачност у вези пилота и стекао сам утисак да „инсистира“ и на падобранима ради те историјске тачности. А овде говори о Словенији...Којој Словенији? Питање се односи на Краљевину Југославију и тада није било Словеније. У том случају би се говорило и о асимилацију на подручју Истре која није била у саставу Краљевине Југославије. Па тако данашња Словенија може увеличати своје „патње“ што се у политици увек ради.

 

Ако се говори о Краљевини Југославији, тада је реч о Дравској бановини па би асимилација на подручју Истре (које није било у саставу КЈ) било унутрашње питање Италије или међународно питање (ако су постојали међународни уговори који се тичу права мањина).

 

Наравно, ви сте много бољи историчари од мене и ово је само моје скромно мишљење, које не може имати тежину као ваше...Можда је Демократска Федеративна Југославија међународно призната иако је њу прогласила једна организација у току рата. Не знам да ли призната од Друштва народа (или Lige naroda, како ко воли)...Уједињене нације свакако нису...јер нису постојале. Демократска Федеративна Југославија је одредила Словенију, али и Приморску а Приморска би била у Словенији...па би су навођењем окупације Словеније могло сматрати и да је асимилације и окупације било и у Трсту (сећамо се – Трст је наш)...јесте било окупације Трста након пада Италије и потом и „можда“ када су дошли „амери“.

 

Сматрајте да има написаног и у шали и у збиљи јер, кажем, слаб сам са историјом...мада и даље мислим да није исто Словенци и Словенија у то доба па се из историјске неопрезности леко пређе у „историјске чињенице“ и њихову политичку „употребу“.