[Горски штаб 52]

У издању Удружења ''Драгачево - Јован Бојовић'' из штампе је управо изашла књига ''230 година школе у Котражи''. Ово је изузетно занимљива историјска монографија зато што је примењен различит научни принцип, него што смо то могли да видимо у нашој литератури у последњих пола века.

У књизи је датиран почетак рада ове школе и тиме је разбијена догма да је школа почела са радом три деценије доцније. Утврђен је прави извор српског основног школства, а то је српска црква, или још прецизније - монаси исихасти. Изузетно је важно што је у овој књизи то апострофирано, јер дуго времена српски народ је васпитаван да је српско основно школство искључиво везано за просветитељство и свог северног суседа Аустрију. Тако се и створио однос наводне културне инфериорности Срба према Германима.

Други квалитет ове књиге је што упоредо прати политичку историју Срба са историјом школе. Тим приступом читаоци ове књиге су доведени у ситуацију да могу да прецизно виде зашто је школа доживљавала успоне и падове, када је и зашто рађала своје најбоље ученике и када је имала најчувеније учитеље.
Многе важне историјске личности које су у протеклих 230 година прошле кроз школу у Котражи су описане, како оно по чему их Срби памте, тако и њихове судбине.
Ово није књига само о једној основној школи, него о историји Срба и њиховој просвети и култури у протеклих 230 година.

Књигу можете поручити по цени од 1.000,00 динара по примерку, преко следеће мејл адресе:
porucnikdragacevo@gmail.com
или на телефонски број:
064/4718558

НАПОМЕНА: Сав приход од продаје књиге иде као помоћ Основној школи у Котражи.

[Милослав Самарџић]

Свака част!
Онда је то друга школа у новијој историји Срба. Прва је у селу Чумић код Крагујевца, Протона школа, негде око 1780. године је почела. Тома Вучић Перишић ишао је у њу. Зграда је сачувана и пренета у двориште нове школе у селу.
Да, црква... Ову школу основао је и водио један прота.

[Митић]

Одлична историјска тема за истраживање и проучавање!

А имамо и књигу на ту тему.

А што се тиче Крагујевца, мислио сам да је најстарија основна школа у Крагујевцу основана 1724/1725 где је учитељ био Павле Нинковић.

https://www.infokg.rs/info/stari-kraguje...skola.html

Извор: Стари Крагујевац/Бориша Радовановић

[Бенито]

Митићу, овај текст везе са везом нема.

[Митић]

Питање је како су цитирали ту књигу, можда су скројили текст из неколико поглавља. А и књига нема новијих података, јер је објављена 1996. године.

Гдин Милослав сигурно зна аутора Боришу, јер је овај радио у Историјском архиву Шумадија у Крагујевцу. Може гдин Милослав да нам каже више речи о овој школи из 1724/1725.

[Бенито]

Митке, очигледно не разумеш о чему се ради, а ни Шумадинац са оном 1718 и школом у Београду.
Те школе које су основали Аустријанци за време тзв "Краљевине Србије", када су владали овим просторима, само су номинално биле српске. Ту су се српска деца учила абецеди и немецком језику. О томе се ради, а то изгледа или нико не капира или се прави блесав.
Прве српске школе основане су после Свиштовског мира 1791. године, односно почеле су јавно да раде, ако су неке од њих биле до тада у илегали. Зато и ово што Милослав Самарџић горе написа о школи у Чумићу, да је основана 1780. године није тачно. И она је основана када и школа у Котражи, или годину раније, 1792. године. 
Дакле, пошто видим да вас то буни, прве основне школе у Србији на Српском језику, основане су у последњој деценији 18 века, осим школе у Крњеву, што би требало посебно истражити, јер је вероватно основана и раније. Односно они вероватно имају писани траг да је илегално радила и раније, што је вероватно случај и са осталих 23 првих сеоских основних школа, само што оне тај траг немају.
А и да имају, вероватно би га се данас одрекле јер су им комунисти брозисти испрали мозак и наредили им да не смеју признати да су основани пре владавине кнеза Милоша...
Владара који је био познат по својој љубави према школованим људима. 

[Милослав Самарџић]

Тако је Бенито, не рачунају се језуитске школе.
Али није тако за Чумић. Основана је у доба Кочине крајине или пре.
Јел знаш ко је ту школу открио и пријавио Заводу за заштиту споменика културе?

[Бенито]

Написао сам да је школа у Чумићу основана после Свиштовског мира, односно Кочине крајине. То је исто.
Не знам ко је открио. Погледи?

[Митић]

Бенито, хвала пуно на овом разјашњењу поводом основних школа. Ствари су ми јасније.

Нисам уопште знао детаљно историју основних школа у Србији, само познајем неке основне чињенице не улазећи у то ко их је основао и са којом сврхом. Таква је ситуација, пошто нисам никакав стручњак за историју

То су, значи, тзв. српске школе које је основала Аустрија зарад својих потреба да преуми и преобрати српски народ.

[Mekenzi]

Можели се нешто више знати о ауторици Ани Филиповић, колико видимо баш често издаје капитална дела.

Што се школа тиче, свака част!

Сеоске српске школе су биле стуб образовања.

Штета што је вћина сеоских српских школа девастирано погорово у брдско планнским пределима и које јевзуб времена појео.

[Бенито]

Бенито, хвала пуно на овом разјашњењу поводом основних школа. Ствари су ми јасније.

Нисам уопште знао детаљно историју основних школа у Србији, само познајем неке основне чињенице не улазећи у то ко их је основао и са којом сврхом. Таква је ситуација, пошто нисам никакав стручњак за историју

То су, значи, тзв. српске школе које је основала Аустрија зарад својих потреба да преуми и преобрати српски народ.

Дакле, оне из времена до 1739. године, у тзв "Краљевини Србији" односно територији отприлике истој као Београдски пашалук, биле су језуитске.
То не треба мешати са српским школама у преку, које су Срби основали одмах по Великој Сеоби Срба, али су добили едикт од Беча (Леополда I) за црквену и школску аутономију. И њих су, у време Марије Терезије, покушали да присилно германизују, али се комплетни епископат оштро супроставио у врло тешкој ситуацији и успео да одбрани азбуку и српски језик.
Дакле, када се каже за основне сеоске школе као прве, а помиње се крај 18 века, подразумева се да се мисли на школе са десне обале Дунава и Саве. Са леве обале, те школе су основане крајем 17 или почетком 18 века, и постојале су у преко 270 српских села и вароши. 
То је ауторка ове књиге све објаснила у предговору. Читајте књиге...
ПС тужно је колико данас Срби мало знају о историји сопствене културе и просвете. Заиста тужно. Мислим да ни у време тотоиста нисмо били у оволико лошој ситуацији.

[Милослав Самарџић]

Написао сам да је школа у Чумићу основана после Свиштовског мира, односно Кочине крајине. То је исто.
Не знам ко је открио. Погледи?

Изгледа да си ти у праву. Мислио сам да је у Чумићу основана током Кочине крајине (1788-1791), а не после ње, тј. после Свиштовског мира.
Али сада видим на Википедији да је основана 1792:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%...0%B8%D1%9B
Писао сам по сећању, јер сам 1980. и неке, као новинар ''Вечерњих новости'' - то је фаза пре ''Погледа'' - открио ту школу. Имали смо акцију ''селу у походе'', тако нешто, па смо Раде Прокић, легенда КГ новинарства, и ја, ишли друмом ка Тополи и, сабајле, почев од кафана, питали људе шта где има занимљиво за новине.
Овај чланак Прока је препустио мени, ваљда што сам се, као млађи, пентрао на таван школе (и разбио главу).
У Завод за заштиту споменика отишао сам по информације, а не да је пријавим, јер сам мислио да је пријављена... Међутим, то је било време када је први задатак Завода, као и осталих сличних останова, била комунистичка револуција. Зграда школе била је пред рушењем, јер је сметала људима у дворишу, а никоме није било стало. Тако је чланак у ''Новостима'', које су тада сви читали, променио ствар.
У сећању ми је дакле остало да су ми рекли - током Кочине крајине.
И друго, у сећању ми је да је имала кров од шиндре (дасака), а не од ћерамиде. А сада видим да је ћерамида не само на слици пренете зграде - у двориште нове школе, из 1930. и неке - него и да је на старијим снимцима. Смео бих да се кладим да је 1980. и неке била шиндра.

[Бенито]

Честитам, али...
У многим делима историчара српске педагогије школа у Чумићу се помиње. То се посебно односи на оне ауторе који су писали о томе још почетком 20 века. 
Оно што је овде занимљиво је да су ту, а и остале школе помињали у тачном контексту и историчари у Београду и за време Броза, 60-их година прошлог века, али изгледа да то није дотицало локалне комунистичке функционере који су водили неку "паралелну" политику.
То је, иначе, слика и прилика брозовског режима - паралелна стварност.
Исто као и данас - добили су научно дело у коме им се јасно и прецизно објашњава зашто је школа у Котражи стара 230 година, али локални владари, министарство просвете, особље школе, па и сами мештани Котраже славе 200 година школе.
Али, тако је то у Србији са оваквим историјским наслеђем - пола риба, пола ђевојка.

[Милослав Самарџић]

Да, школа као установа. Писао сам о школи као објекту, он је био непознат, а пред рушењем. Сад ћу да нађем чланак.