27-06-2022, 04:34 PM
Већ је било речи на форуму о томе шта би било да се рат окончао повољно за нас, тј. да је Краљева војска победила и ослободила Отаџбину.
Међутим, шта би се десило да Чича није заробљен марта 1946 и да је дочеако пролеће на слободи?
Иако се историја не бави оваквим питањима, из моје перспективе тема је занимљива.
По мом мишљењу, у том случају не би погинули његови најбољи официри, попут Калабића и Рачића. Чича би се пребацио негде у шумадијске планине, одакле би руководио акцијама мањег интензитета и реорганизовао војску.
Комунисти би након више десетина неуспелих акција заробљавања, приступили класичном и детаљном чешљању терена користећи огромне јединице војске. После неког времена, због опасности четничког рада али и пропаганде, морали би служећи се немачким методама, узимати велике групе таоца међу осумњиченим симпатизерима или чак и обичним народом, на тај начим приморавајући значајније четничке официре да се предају и спасу народ. Четнички одговор би били препади на мање касарне, станице милиције или колоне војске, уз заплену муниције и наоружања.
Уколико ни такве мере не уроде плодом, у помоћ би биле позване армије суседних новоуспостављених комунистичких земаља.
У западним крајевима и Црној Гори, мање четничке групе биле би до тада скоро у потпуности уништене.
Међутим, шта би се десило да Чича није заробљен марта 1946 и да је дочеако пролеће на слободи?
Иако се историја не бави оваквим питањима, из моје перспективе тема је занимљива.
По мом мишљењу, у том случају не би погинули његови најбољи официри, попут Калабића и Рачића. Чича би се пребацио негде у шумадијске планине, одакле би руководио акцијама мањег интензитета и реорганизовао војску.
Комунисти би након више десетина неуспелих акција заробљавања, приступили класичном и детаљном чешљању терена користећи огромне јединице војске. После неког времена, због опасности четничког рада али и пропаганде, морали би служећи се немачким методама, узимати велике групе таоца међу осумњиченим симпатизерима или чак и обичним народом, на тај начим приморавајући значајније четничке официре да се предају и спасу народ. Четнички одговор би били препади на мање касарне, станице милиције или колоне војске, уз заплену муниције и наоружања.
Уколико ни такве мере не уроде плодом, у помоћ би биле позване армије суседних новоуспостављених комунистичких земаља.
У западним крајевима и Црној Гори, мање четничке групе биле би до тада скоро у потпуности уништене.


