03-01-2026, 09:10 PM
Читава ситуација са Венецуелом и САД се мора погледати из потпуно другог угла осим овог који се намеће у свету, а нарочито "самоуправним" Србима, који је базиран на овдашњем популаризовању Геваре у односу на оне који су се противили његовој "свеопштој револуцији", толико драгој Србима одраслим епопејама на Сутјесци и Неретви.
Моменат промене политичке оријентације у Венецуели, персонификованој доласком на власт Хуга Чавеза не може се гледати као у "светско чудо", него само ставити у контекст периода у којем је неолиберална власт Клинтона и његове администрације била на врхунцу и која је толико била доминантна да је не само пресудно утицала на изглед ЕУ у следећих 30 година, него је успела да доведе једног Блера на власт у Великој Британији, па чак и пресудно утиче будућу политичку елиту у оквиру Републиканске странке, и администрације председника Џорџа Буша млађег у његова оба председничка мандата.
Венецуеланска емиграција у САД, пре доласка на власт Чавеза, била је минорна у односу на друге државе Латинске Америке. Сматрала се за најмирнију и брзо уклопљивој у привредни и друштвени колорит САД. Од Чавеза, тај број емиграната се нагло повећавао, јер су дочекивани као избеглице од једног мрског режима. Са друге стране, осим вербалних момената, администрације америчких председника ништа нису озбиљније предузимали против Чавеза. У међувремену, Мексико и Венецуела преузеле су од Колумбије главне руте протока кокаина за илегално тржиште наркотика у САД. Од смрти Чавеза и доласка на његово место Мадура, његовог бившег заменика, венецуеланска мафија у САД не само да се појавила, него постала једна од доминантних. Поврх свега, Мадуро је покушавао и успевао да свој економски положај обезбеђује специјалним односима са Кином.
Дакле, све ово што се синоћ десило Мадуру, не може се гледати ван контекста вишедеценијске власти Демократске странке у САД, која је потпуно преузела у својој идеологији основне темељне поставке некадашње Коминтерне и користећи доминантне позиције америчке војске извршиле снажан притисак да се промени идеологија и многим деловима света и државама појединачно. Сама победа Трампа у САД била је одређена врста контра-револуције у америчкој унутрашњој политици, која има директне консеквенце на спољну политику. Другим речима, само је било питање дана када ће Мадуро одлетети.
ПС не треба уопште сумњати да је Трамп о овом питању, пре конкретне акције, постигао сагласност са Путином. У том смислу, Зеленском би било паметно да под хитно нађе излаз из ситуације у којој се налази. Иста важи и за оне који га и данас непрекидно наоружавају.
Моменат промене политичке оријентације у Венецуели, персонификованој доласком на власт Хуга Чавеза не може се гледати као у "светско чудо", него само ставити у контекст периода у којем је неолиберална власт Клинтона и његове администрације била на врхунцу и која је толико била доминантна да је не само пресудно утицала на изглед ЕУ у следећих 30 година, него је успела да доведе једног Блера на власт у Великој Британији, па чак и пресудно утиче будућу политичку елиту у оквиру Републиканске странке, и администрације председника Џорџа Буша млађег у његова оба председничка мандата.
Венецуеланска емиграција у САД, пре доласка на власт Чавеза, била је минорна у односу на друге државе Латинске Америке. Сматрала се за најмирнију и брзо уклопљивој у привредни и друштвени колорит САД. Од Чавеза, тај број емиграната се нагло повећавао, јер су дочекивани као избеглице од једног мрског режима. Са друге стране, осим вербалних момената, администрације америчких председника ништа нису озбиљније предузимали против Чавеза. У међувремену, Мексико и Венецуела преузеле су од Колумбије главне руте протока кокаина за илегално тржиште наркотика у САД. Од смрти Чавеза и доласка на његово место Мадура, његовог бившег заменика, венецуеланска мафија у САД не само да се појавила, него постала једна од доминантних. Поврх свега, Мадуро је покушавао и успевао да свој економски положај обезбеђује специјалним односима са Кином.
Дакле, све ово што се синоћ десило Мадуру, не може се гледати ван контекста вишедеценијске власти Демократске странке у САД, која је потпуно преузела у својој идеологији основне темељне поставке некадашње Коминтерне и користећи доминантне позиције америчке војске извршиле снажан притисак да се промени идеологија и многим деловима света и државама појединачно. Сама победа Трампа у САД била је одређена врста контра-револуције у америчкој унутрашњој политици, која има директне консеквенце на спољну политику. Другим речима, само је било питање дана када ће Мадуро одлетети.
ПС не треба уопште сумњати да је Трамп о овом питању, пре конкретне акције, постигао сагласност са Путином. У том смислу, Зеленском би било паметно да под хитно нађе излаз из ситуације у којој се налази. Иста важи и за оне који га и данас непрекидно наоружавају.
