[Бенито]

Милославе, питао си ме за критику твоје Опште историје четничког покрета. Мислим да је неозбиљно писати критике на овако обимне синтезе. Боље је отварати нека питања која су, можда, недовољно обрађена. Ово схватите врло условно, јер пишем без литературе и извора. Напросто, форуми на интернету су потпуно други медиј од књиге, која пледира да буде научна. Зато је ово више ради атракције, али требало би гледати и у овом правцу.
Слике говоре више од хиљаду речи. На корицама књиге М.Пешића Мисија Халјард, налази се једна од таквих фотографија. Савезнички авијатичари и понеки четник гледају раздрагано према објективу, а Дража замишљено гледа у Звонка Вучковића. Сети се оног разговора између Драже и Звонка, где му Чича каже да би у том моменту боље помогао на другом месту. Друга фотографија је она На којој је Мирко Лалатовић у првом плану и гледа директно у објектив. Те очи су незаборавне. И трећа је она на којој су Захарије Остојић, Раковић, Лазаревић... (извињавам се што не умем да постављам фотосе, али ради се о веома познатим сликама које су овде више пута постављане,тако да верујем да их имате пред очима).
Занимљивост је следећа: Вучковић је практично спасен одласком у Бари, Павловић везан прелази у Босну, а и Палошевић је у том периоду био у некој немилости... Са друге стране Остојић, Лалатовић и Лука Балетић у то доба ведре и облаче у Врховној команди. Практично, тројица придошлица, и сва тројица су Срби из Црне Горе, уклањају тројицу равногорских првобораца. Ово се прекида тек када они одлазе са Павлом на запад, директно у смрт.
Питања:
Откуд баш Остојић и Лалатовић у оној подморници која је дошла у Перазића До? Зашто је Хадсон свраћао код Броза? Зашто су ова двојица били љути на њега због тога? Да ли су се уплашили да не открије нешто прерано? Да ли је Драгићевић све погрешно разумео, па остао код комуниста?
Какав је утицај Остојића, Лалатовића и Балетића на састав Јуришних корпуса? Да ли су покушали да врбују најважније комаданте корпуса око Равне Горе, Раковића, Рачића, Калабића, Кесеровића и Лукачевића? Колико су у томе успели? Зашто Раковић није кренуо за Босну? Да ли постоји Дражина изричита наредба у том смислу?
Како се догодило да буде убијен комадант Пратеће чете ВК, по храбрости чувени Милутин Јанковић и колики је утицај поменуте тројке? Какав је утицај Остојића на Павла и његове одлуке из марта-маја 1943.године? Где је у свему томе Драгиша Васић и откуд он у њиховом друштву на крају ове крваве рапсодије?
Ето, то су нека од питања. Па хајде да мало ћакуламо, што би рекли стари Дубровчани. Ако неко зна, молим нека постави горе поменуте три фотографије на ову тему.

[Вукашин Петковић]

Једна од фотографија

---

Ево и друге

[Бенито]

То су те фотографије. Ако неко има ону Лалатовићеву нека стави. Вукашине, хвала.
Ајмо форумаши неки коментар.

[Felix]

Ако сам разумео твоја теза је да су "Србијанце" у Врховном штабу истиснули Црногорци и да су по обичају упропастили све?

Мислим да је то врло натегнута теза мада се слажем (уколико сам те добро разумео) да се Црногорци уопште нису добро показали. Нарочито Ђуришић.

[Николај]

У Каиру су кадровска питања била у надлежности Црногорца, дипломате Косте Ђоновића, па је то објашњење за слање у земљу бројних официра родом из Црне Горе - Лалатовића, Остојића, Балетића, Терзића, Гогића, Новаковића...

[Милослав Самарџић]

У Каиру су кадровска питања била у надлежности Црногорца, дипломате Косте Ђоновића, па је то објашњење за слање у земљу бројних официра родом из Црне Горе - Лалатовића, Остојића, Балетића, Терзића, Гогића, Новаковића...

Да, то сам поменуо успут у Дражи 1.
У вези питања да ли је тада постојала нека завера Црногораца - не верујем. Завера у смислу отцепљења, ако сам схватио? У сваком случају, одговор је негативан. Нема никаквих доказа који упућују на том.
Проблем са Црногорцима је био на другој страни: опортунизам. Просто их није било могуће натерати на акцију (на Бихаћку републику рецимо; нема довољно вунених чарапа - изговарао се Ђуришић поред осталог...)
Други проблем је био недостатак војничке традиције, који је доводио до невојничког понашања (друго је ратничка традиција, тј. једнократни походи који подразумевају плен за сваког појединца; говорим о жртвовању за општу ствар, о држању положаја на мразу кад нема плена, итд).
Трећи проблем је Дража означио као паничарење: оно кад Остојић у пет дана хоће и у сусрет Црвеној армији, и у Грчку, и у Словенију...)
Четврти проблем био је велики несклад између речи и дела, итд.
Црногорци су се на крају груписали ради извлачења, за које су веровали да је спасоносно. Из наведених разлога, а не ради неке завере. Нема сумње да су били Срби и за државу са осталим Србима.

[Николај]

Томе бих додао још и Ђуришићеву својеглавост и непризнавање ауторитета.

[Милослав Самарџић]

Занимљивост је следећа: Вучковић је практично спасен одласком у Бари, Павловић везан прелази у Босну, а и Палошевић је у том периоду био у некој немилости...

Вучковић и јесте био више за дипломатију, него за рат. Павловић је хтео да се по сваку цену испуњавају захтеви Енглеза, то нема везе са Црногорцима. Палошевић је залазао као борбени командант и оперативни официр, сем 1941. Ни то нема везе са Црногорцима.

Са друге стране Остојић, Лалатовић и Лука Балетић у то доба ведре и облаче у Врховној команди. Практично, тројица придошлица, и сва тројица су Срби из Црне Горе, уклањају тројицу равногорских првобораца. Ово се прекида тек када они одлазе са Павлом на запад, директно у смрт.

Ма не, Остојић је лета 1944. био далеко од ВК. Постављајући и њега и ову двојицу, Дража се руководио чиновима. Ништа друго. Не би се баш могао извести такав закључак о потискивању.
Овде треба имати у виду да је официра било сразмерно више из ЦГ пре рата, јер су волели то занимање. Такође, да 1941. нису заробљавани, тј. не систематски, односно да су брзо пуштани, ради намере окупатора да промовише црногорску нацију. Тако да се сразмера официра из ЦГ још више повећала. А на жалост међу њима је било мало Рачићевог кова рецимо.

Какав је утицај Остојића, Лалатовића и Балетића на састав Јуришних корпуса?

Практично небитан. Али је пресудна улога Лукачевића на скидање 2. јуришног са положаја, и то баш уочи Битке на Јеловој Гори.

Да ли су покушали да врбују најважније комаданте корпуса око Равне Горе, Раковића, Рачића, Калабића, Кесеровића и Лукачевића? Колико су у томе успели?

И Лукачевић је био Црногорац (Србин из ЦГ, мада београдски).
Јесу, али крајем 1944, ради сопствене панике, тј. да би се осећали сигурније. Наравно и зато што су мислили да су у праву, посебно Ђуришић, за кога се не би рекло да је волео команду.
Никакав други разлог није постојао.

Зашто Раковић није кренуо за Босну? Да ли постоји Дражина изричита наредба у том смислу?

Ни то нема везе са Црногорцима. Не постоји изричита наредба. Заправо, уопште није постојала наредба за одлазак у Босну, требало је да се брани област јужно од Чачка. До повлачења је дошло због панике, али и због позива и обећања Павла Ђуришића и Остојића. Најпре се мислило да се иде код њих, тј. на море, где наводно долазе савезници...

Како се догодило да буде убијен комадант Пратеће чете ВК, по храбрости чувени Милутин Јанковић и колики је утицај поменуте тројке?

Нема утицаја. Милутина је убила његова луда глава. ''Ви знате да је он луд...'' - писао је Дража Раковићу нпр.

Какав је утицај Остојића на Павла и његове одлуке из марта-маја 1943. године?

Никакав. И Остојић је настојао да га задржи на фронту на северу ЦГ, али он је самоиницијативно напустио положај и од тада практично није под Дражином командом.

Где је у свему томе Драгиша Васић и откуд он у њиховом друштву на крају ове крваве рапсодије?

Ни Васићева судбина нема везе са Црногорцима. Да се било ко повлачио тамо, он би отишао.

П.С.
Заборавио си Херцеговце. Они су страдали због официра из ЦГ.

[Зоран Недељковић]

У Каиру су кадровска питања била у надлежности Црногорца, дипломате Косте Ђоновића, па је то објашњење за слање у земљу бројних официра родом из Црне Горе - Лалатовића, Остојића, Балетића, Терзића, Гогића, Новаковића...

пеш. капетан I кл. Љубиша Т. Терзић је из Сарајева[рођ. 1904 г.], од оца Тодора. Током окупације,жена и дете су у Сарајеву. Брат Миле, убијен од Немаца у Србији, поч. 1942 г.

[Милослав Самарџић]

Да није случај као са Лукачевићем?

[Лепи Бора]

Мени па ово личи на бачену коску између Срба, а да се гложе...

Наравно при томе не мислим да је Бенито хтео нешто лоше, а свесном намером. Јер су све теме за расправу.

Ако сам разумео твоја теза је да су "Србијанце" у Врховном штабу истиснули Црногорци и да су по обичају упропастили све?

Мислим да је то врло натегнута теза мада се слажем (уколико сам те добро разумео) да се Црногорци уопште нису добро показали. Нарочито Ђуришић.

Не бих се сложио, да су Црногорци "упропастили све", поготову не по обичају. Сем ако Краљ Александар није "по јеврејски" Црногорац.

Што се тиче "показивања" Црногораца у том рату. Ваља узети у обзир, да су били под италијанима (папа), измешани међу зеленашима (Краљ Александар и однос ка Николи...), са бесним комунистима за вратом и да је ситуација тамо била куд и камо сложенија, него у Србији.

Опет па око Ђуришића се 100% слажем. Он је пре свега био слаб војник, а имао је да се коље са муслиманским злотворима, где је показао СЛАБ ауторитет у тешким ситуацијама.

Да је био нормалан, уосталом, НИКАДА не би преко секуле дрљевића заглавио под усташким ножем у Јасеновцу...

...
пеш. капетан I кл. Љубиша Т. Терзић је из Сарајева[рођ. 1904 г.], од оца Тодора. Током окупације,жена и дете су у Сарајеву. Брат Миле, убијен од Немаца у Србији, поч. 1942 г.

Ово сам цитирао, а да бих дао "критику" Лукачевићу, који је овде поменут као Црногорац. Његова својта је била у Цариграду за све време рата. То је рецимо био начин да се отворе уцене ка њему лично, а од стране "савезника". Дал је то "пало", не знам...

Све у свему, Дражи је било 100% изузетно тешко, да растрзан "савезником" енглеском и обзиром на милион мана својих људи, командује са ЈВУО како треба.

Али да се не би титовци смејали на ове самокритике. Питање њиховог "квалитета" командног састава се и не поставља - јер га нема. Биле су то ЛИСТОМ хуље и крволоци, али којима њихов савезник - черчил, није тражио длаку у јајету. Јер да је тражио, не би нашао јаје, већ саме рунђе. Као што им НИКАД није ни тражио да се бору сас немци, усташе, љотићевци, исл. већ (очигледно) само да се боре са ЈВУО, а за власт.

Зато бих ја врло опрезно са критиком командног састава ЈВУО из рата, а поготову са регионалном критиком Српског Народа. Да се не дубе јаме које је злотвор копао.

[Зоран Недељковић]

Да није случај као са Лукачевићем?

Можда, непознато ми је његово порекло, али се показао часнијим од већине ових наведених, почев од Априлског рата 1941 г. па до погибије 1944 г.

[Бенито]

Био сам читав дан заузет неким истраживањима, тако да не стигох раније...
Прво, хвала свима што су понешто прокоментарисали. Мада видим да нисам био довољно јасан.
Прво, нема тезе да су Црногорци упропастили су све. Поготово, да то има везе са некаквим сепаратизмом. Уосталом, написао сам Срби из Црне Горе. Црногорци су тада били Секула и његови компањони и нико више.
Друго, хвала Николају за ово у вези Ђоновића, али да ли ми довољно знамо о томе како се долазило код Драже. И знамо ли довољно о предратним биографијама тројице поменутих официра?
Треће, ова тема нема везе са опортунизмом четника из Црне Горе. Милославе, већ сам ти рекао да је прича о Павлу најбољи део твоје књиге. Готово бриљантан.
Четврто, за Павловића је прихватљиво, али за Вучковића и Палошевића недовољно.
Пето, ово за Рачића нисам разумео. Он није био из Црне Горе.
Шесто, нема Дражине наредбе за Босну, али има, као што знаш, Рачићеве да се дође у Ивањицу. Зашто Раковић није дошао?
Седмо, размисли мало око Остојићевог утицаја на Павла 1943. Без обзира што се Остојић тада показао као способан официр, а Павле супротно.
Осмо, нисам Херцеге заборавио. Ко њих може да заборави. Објаснио си у књизи зашто су кренули са Павлом, да не понављам. Преварио их је. Као и Калаита, само што га је он у задњем моменту провалио.
Девето, за Милутина нећу ни да коментаришем. Рекао сам већ неколико пута да та теза једноставно није истинита.
Још једно питање: имају ли ова тројица везе са сменом Драгише Нинковића. Како после испаде да је Топаловић кренуо са њима?
Нисте коментарисали оно око доласка делегације код Драже, а свраћала код Броза?
Једном речју, нисам пуцао ни на какав сепаратизам и сличне савремене тито-бољшевистичке играрије. Причао сам о Енглезима и њиховом покушају да утичу на Дражу од самог почетка рата.

[Милослав Самарџић]

У, бре, много питаш.
Јел знаш нешто што ми не знамо...