[Верољуб М]

Милославе, јел сте погодили презиме поручнику Стојанчићу или је опет Стојанчевић.

Изгледа опет исто...
Имаш ли његову слику, биографију... Да га запамтимо најзад.

[img][/img]
Ево.

-Код Дејана Ђерића у документацији сам видео да је одликован Орденом Белог орла са мачевима, заборавио сам којег реда.
-Према немачким прегледима, у Крагујевцу је сахрањено укупно 45 страдалих немачких војника у априлском рату.
-Погинули око Крагујевца су сахрањени у Нишу – на централном гробљу 717. пешадијске дивизије. Бане Гајић има фотографије тог гробља. Треба да је на Пантелеју.

Поручник Стојанчић И Благоје одликован је 2.1.1944. постхумно, орденом Белог орла са мачевима пети ред

[Мића Адмирал]

U Šumaricama je streljan i deda jednog skorasnjeg preds. Vlade.

[Александар Динчић]

Милославе, јел сте погодили презиме поручнику Стојанчићу или је опет Стојанчевић.

Изгледа опет исто...
Имаш ли његову слику, биографију... Да га запамтимо најзад.

[img][/img]
Ево.

-Код Дејана Ђерића у документацији сам видео да је одликован Орденом Белог орла са мачевима, заборавио сам којег реда.
-Према немачким прегледима, у Крагујевцу је сахрањено укупно 45 страдалих немачких војника у априлском рату.
-Погинули око Крагујевца су сахрањени у Нишу – на централном гробљу 717. пешадијске дивизије. Бане Гајић има фотографије тог гробља. Треба да је на Пантелеју.

Поручник Стојанчић И Благоје одликован је 2.1.1944. постхумно, орденом Белог орла са мачевима пети ред

Колега, није средње слово "И" већ "В". Име оца је Василије.
И у овом документу који је Слободан Ћировић објавио, у потпису се јасно види да је средње слово „В“.
[img][/img]

[Верољуб М]

Милославе, јел сте погодили презиме поручнику Стојанчићу или је опет Стојанчевић.

Изгледа опет исто...
Имаш ли његову слику, биографију... Да га запамтимо најзад.

[img][/img]
Ево.

-Код Дејана Ђерића у документацији сам видео да је одликован Орденом Белог орла са мачевима, заборавио сам којег реда.
-Према немачким прегледима, у Крагујевцу је сахрањено укупно 45 страдалих немачких војника у априлском рату.
-Погинули око Крагујевца су сахрањени у Нишу – на централном гробљу 717. пешадијске дивизије. Бане Гајић има фотографије тог гробља. Треба да је на Пантелеју.

Поручник Стојанчић И Благоје одликован је 2.1.1944. постхумно, орденом Белог орла са мачевима пети ред

Колега, није средње слово "И" већ "В". Име оца је Василије.
И у овом документу који је Слободан Ћировић објавио, у потпису се јасно види да је средње слово „В“.
[img][/img]

Онда је погрешно уписано у књигу одликованих Врховне команде. Погледао сам опет, тамо пише средње слово "И". Не вјерујем да су била два поручника са тим именом и презименом.

[Александар Динчић]

Требало ми је три године да разоткријем о којем се погинулом официру ЈВ ради.

И ово би требали бити прилози о крагујевачкој трагедији 1941. године.
Прецизније, ово доле је више научна трагедија.

[img][/img]
[img][/img]
[img][/img]

Овим погинулим припадницима Таковског четничког одреда нису наведени тачни датуми усмрћења. Један део пушкомитраљеског одељења Славољуба Чолића. Погинули од немачке гранате из тенка.

[img][/img]

Ово је вођа пушкомитраљеског одељења Славољуб Чолић који настрадао као „борац партизанског Таковског батаљона“. Иначе, одликован је постхумно карађорђевом звездом са мачевима.

[img]free image hosting[/img]

И овај борац, који је био поднаредник Југословенске војске, а не земљорадник, такође је погинуо као припадник Таковског четничког одреда. Поред тога, није му тачан датум погибије.

[img][/img]

Још један погинули борац на Рапај брду и не на Мајдану, који је постхумно постао цивил.

[img][/img]

Још један погинули борац из одељења Илије Стевановића, познатијег као „Илија Вулпија“ који је „стрељан као цивил“ на Рапај брду.

[img][/img]

Овај борац је погинуо на Рапај брду и не у партизанским редовима на крају рата.

[img][/img]

Јесте борац Југословенске војске, а не БЈВ, али није погинуо у априлском рату већ са братом Храниславом. Припадали су групи капетана Драгомира Живковића и у покушају да демонтирају немачку мину сва тројица су погинула у родном селу. Тада је погинуо и један борац из Вучковице.

[ЈВуО-КГ]

У Крагујевцу је стрељано много више од 2300 људи. Али истина је у овој авнојевској земљи давно пострадала.Виктор Бејатовић је изнео податак да је стрељано 3515 људи, они на суду су признали 7000 али то се више и не узима здраво за готово. Када је је изашла књига према којој Самарџић гравитира и износи податке аутора исте настао је проблем јер су људи почели да долазе у музеј и распитују се зашто њихових предака нема на списку. Немци и Љотићевци поштењачине тачно у човека сабрали  па стрељали.Крџалије изведу једног из строја па убаце тројицу, а у филму није поменуто да је добар део ових шваба из стрељачког строја заправо био из Крагујевца.Неки су имали и преко 40 година.Мени је један од прадедова срељан горе па ми није право.Мој предак јесте на списку у књизи Име и број али многи други нису.