[Милослав Самарџић]

Алкохоличари, паничари, очајници, кукавице, несклони хигијени, без кондиције, самовољни, без чврсте команде, без добре стратегије и тактике, склони злочинима и сарадњи са окупаторима, на ивици анархије… Тако се, у безброј варијација, описују Дражини четници у овој књизи, која се користи у настави
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Придеви и атрибути су сјајни у књигама Агате Кристи. Али, у историографији, правило је да се они ‘’убијају’’. Масовно су их ‘’оживели’’ комунисти после 1945, избегавајући, истовремено, чињенице. Тај манир остао је и код њихових наследника - неокомуниста. Овде као пример наводимо њихову најпознатију књигу, тротомо дело ‘’Историја равногорског покрета’’ др Косте Николића, историчара Инстутута за савремену историју у Београду. Ова књига, коју се користи и у настави, не садржи елементарне податке, попут четничких операција против Осовине у јесен 1943, али зато врви од негативних описа било официра, било јединица. Мада партизани нису тема, аутор је искористио прилику да им припише низ афирмативних придева и атрибута од којих ћемо, такође, видети неке.
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
https://www.pogledi.rs/pridevi-i-atribut...27553.html

[Бенито]

И имало би томе додати тушта и тма из овог докторског рада. Најважнији закључци из Николићевог рада су:
1. недисциплина и разуђеност војске под номиналном командом Драже Михаиловића
2. У оквиру Србије постојао је Равногорски покрет под лабавом командом Драже Михаиловића
3. Све четничке јединице изван Недићеве Србије су биле у лабавој вези са ВК и Дражом Михаиловићем
4. Дража Михаиловић је био у сукобу са Ђујићем и Јевђевићем
5. Горска Краљева Гарда под командом Николе Калабића била је замишљена као елитна јединица Равногорског покрета, али је она била једна од најгорих јединица захваљујући њеном команданту који је био хвалисавац, неспособан, каријериста, пијанац и саможивац, па су и сви његови официри и војници погрешно постављене личности склоне алкохолу и проституткама.
6. Дражи Михаиловићу само је сметала улога министра војног и начелника генералштаба
7. Дража Михаиловић није успео, јер није имао и политичку уз војну улогу у рату
8. Четници су били само територијална милиција
9. Четници нису били герилска војска
10. Четници су, због неспособности официра и лабавог ланца команде, себе искомпромитовали повременом сарадњом и ад хок споразумима са Немцима, Италијанима и усташама, и тако заувек оставили црни траг у српској историји

Сада треба прво направити упоређење ових закључака из Николићевог доктората са књигом проф др Бранка Петрановића "Србија у Другом светском рату" и утврдити да ли је Николић само поновио закључке претходника. Ако их је поновио онда се поставља питање шта је то докторска теза Косте Николића ново донела у српској историографији, па да нам ментори објасне због чега је постао доктор историјских наука. 
Са друге стране, ове тезе Косте Николића треба упоредити са тезама Немање Девића у његовој докторској тези о партизанском покрету у Србији за време рата. Ако је Девић поновио Николићеве тезе, исто питање за менторе се понавља као и за његовог претходника.
ПС Милославе, не треба да Те чуде ови закључци и епитети којима обилује дело Косте Николића, јер у већину тих глупости верује и један део овде присутних форумаша.

[Александар Динчић]

Па ипак, треба узети у обзир чињеницу да није смео да се замера својим учитељима као и ментору - Ђорђу Станковићу, Милану Ристовићу и Весовићу. Нарочито је Станковић, који се преко ноћи преусмерио са Пашића на проблем Драже Михаиловића, дизао свој глас на све присутније "преправљање" ратне прошлости. Тако да млади доктори и научници нису смели баш ножем кроз сир и у "научну герилу". Упоредите ту и његову књигу "Савезници и покрети отпора у Југославији (1941-1945)" и где је рецензент био велики Драгољуб Живојиновић. Буквално небо и земља. Једино је штета што је после Живојиновићеве смрти практично баталио Други светски рат и свесрдно се посветио проблему распада СФРЈ. На жалост, према документима и виђењу НВО. Е сада, да ли је то његов бег и нека врста дистанце од некаквог српског национализма - тешко је рећи.

[Александар Динчић]

Колега, Девић, Живковић, Ристановић и још неки ипак дају некакву наду српској историографији. Морамо да будемо реални.

[Бенито]

Па ипак, треба узети у обзир чињеницу да није смео да се замера својим учитељима као и ментору - Ђорђу Станковићу, Милану Ристовићу и Весовићу. Нарочито је Станковић, који се преко ноћи преусмерио са Пашића на проблем Драже Михаиловића, дизао свој глас на све присутније "преправљање" ратне прошлости. Тако да млади доктори и научници нису смели баш ножем кроз сир и у "научну герилу". Упоредите ту и његову књигу "Савезници и покрети отпора у Југославији (1941-1945)" и где је рецензент био велики Драгољуб Живојиновић. Буквално небо и земља. Једино је штета што је после Живојиновићеве смрти практично баталио Други светски рат и свесрдно се посветио проблему распада СФРЈ. На жалост, према документима и виђењу НВО. Е сада, да ли је то његов бег и нека врста дистанце од некаквог српског национализма - тешко је рећи.

Е, баш је велика штета. 

[Бенито]

Колега, Девић, Живковић, Ристановић и још неки ипак дају некакву наду српској историографији. Морамо да будемо реални.

Нада и реалност најчешће су два супротстављена стања.

[Милослав Самарџић]

У основи не примећујем неку битну разлику између Петрановића и Николића. Код Девића је, колико сма приметио, главна теза: ''Партизани нису били комнуисти'', по којој се разликује од претходника. Истина, та теза чула се рнаије више пута, на разним местима, али није улазила у историографију.

''ПС Милославе, не треба да Те чуде ови закључци и епитети којима обилује дело Косте Николића, јер у већину тих глупости верује и један део овде присутних форумаша.''
Не чуди ме, јер се то понавља безброј пута.

[Бенито]

Треба да Те то чуди код форумаша, јер си управо Ти објавио књиге и филмове који оповргавају ове тезе.
Књигама о депешама између Драже и Ђујића, филмом и књигом о Калабићу, књигама о општој историји Југословенске војске и тако даље... убедљиво си разбуцао све горе наведене тезе из дела Косте Николића.
Ако опште мнење које не чита и не признаје Твоје радове има такво мишљење, онда је нелогично зашто такво мишљење имају они који су те књиге читали.
Или су много битне чињенице које мењају смисао Твојих књига да ли си на неком месту написао Оровица или Ораовица, или си навео да је нека бригада имала 300, а имала је "свега 234 четника"...
Интересује ли Тебе зашто људи који су читали и Твој опус и Николићеву књигу сматрају да "обе стране греше"? Да ли то чине због недовољног образовања или због сујете? Или је у питању обична завист?
Или, можда, они схватају нешто што ни Ти, ни други аутори још нисте успели да схватите?
Ево, рецимо, Девић је схватио да "нису сви партизани били комунисти", што до сада нико није успео да схвати. Можда ће неко у будућности докторирати са тезом да "нису сви комунисти били комунисти", а негде још даље да "нису сви комунисти били четници" или да "су сви четници заправо били партизани, а да комунисти нису ни постојали".
Или тако неку генијалност...

[Милослав Самарџић]

Треба да Те то чуди код форумаша, јер си управо Ти објавио књиге и филмове који оповргавају ове тезе.
Књигама о депешама између Драже и Ђујића, филмом и књигом о Калабићу, књигама о општој историји Југословенске војске и тако даље... убедљиво си разбуцао све горе наведене тезе из дела Косте Николића.
Ако опште мнење које не чита и не признаје Твоје радове има такво мишљење, онда је нелогично зашто такво мишљење имају они који су те књиге читали.
Или су много битне чињенице које мењају смисао Твојих књига да ли си на неком месту написао Оровица или Ораовица, или си навео да је нека бригада имала 300, а имала је "свега 234 четника"...
Интересује ли Тебе зашто људи који су читали и Твој опус и Николићеву књигу сматрају да "обе стране греше"? Да ли то чине због недовољног образовања или због сујете? Или је у питању обична завист?
Или, можда, они схватају нешто што ни Ти, ни други аутори још нисте успели да схватите?
Ево, рецимо, Девић је схватио да "нису сви партизани били комунисти", што до сада нико није успео да схвати. Можда ће неко у будућности докторирати са тезом да "нису сви комунисти били комунисти", а негде још даље да "нису сви комунисти били четници" или да "су сви четници заправо били партизани, а да комунисти нису ни постојали".
Или тако неку генијалност...

Не знам стварно, да ме погрешно не схватиш, за ових 20 година, ко је прочитао и ''Историју РП'' и ''Дража и општа историја...'' -  увек сам чуо само један коментар, једну паралелу...

[Александар Динчић]

Те две књиге имају подударност у неким сегментима. Обилују изузетно високом проценту цитата (70% по књизи), као да си са Костом Николићем учио исту школу.