[Бенито]

Ових дана је град Чачак "престоница културе". 
Главни програм је најављен под насловом
"Све боје слободе". Пошто су организатори програма запослени из Центра за културу, као Народне библиотеке "Владислав Петковић Дис" из Чачка, јасно је да су господа, а нарочито даме биле толико инветивне да нису умели да измисле назив своје манифестације, него су директно плагирали наслов тротомног издања књига Ане Филиповић "Боје српске слободе", који је само скраћени назив од оригиналног
"Све боје српске слободе". Организатори манифестације у Чачку су из наслова избацили само префикс СРПСКЕ и остало је:
"Све боје слободе". 
А све боје слободе нису исте, као што ни све слободе нису исте. 
Бојом корица књига јасно смо нагласили "боје српске слободе", а то су: тегет плава, пурпурна и бела.
Све боје слободе у Чачку "престоници културе могу бити различите. Могу бити и вероватно ће бити "боје дуге ".
Тако имамо јасну разлику и у "сликарству", па сами можемо да изаберемо: хоћемо ли боје српске слободе или ћемо ама баш све боје слободе. 
Како изаберемо таква ће нам и бити судбина.
Чачак "престоница културе" је изабрао.

[Александар Динчић]

Па могли су да ставе, на пример: "Слобода у колору", или пак "Слобода Шумадије у колору" или слично, али шта ћеш...
Није лако смишљати наслове како то многи мисле.

[Милослав Самарџић]

Читам управо о узбуни око Чачка, Кинези срушили неки партизански споменик, у селу Негришори.
''Културни радници и научна јавност'' из Београда бурно реагују и већ су тражили да се такав исти споменик поново подигне.
Јел су некад тражили да се обнове они силни споменици што их порушише њихови претходници после октобра 1944?

[Бенито]

Украде ми питање из Квиза.

[Милослав Самарџић]

Ево баш сам одговорио.

[Бенито]

Дадох мачку за џабе.
(Мислим ако обнове)

[Милослав Самарџић]

Дадох мачку за џабе.
(Мислим ако обнове)

Како је уопште срушен?
Био на деоници ауто-пута? Добро, али ко је рекао Кинезима?

[Горски штаб 52]

У истом селу у Драгачеву много пре овог догађаја срушена је основна школа (и мислим месна заједница), један од симбола истог села, па се нико није ни почешао по глави. За ово ругло од споменика већ је било избетонирано место на које треба да се премести, али поремети им неки весели Кинез планове (вероватно немаром и непажњом, не видим други разлог). Сада чекамо да се нека од ударних игала драгачевског СУБНОР-а огласи и оптужи кинеску четничку организацију за скрнављење тековина славне народно-ослободилачке борбе прогресивних сељачких и радничких маса. На страну сад то што су од овог прелепог драгачевског села ти исти Кинези направили нешто налик на бразилску фавелу (у којој за њих ниједан могући закон ове омеђине од државе не важи) и што су обезбедили мештанима позамашан слој блата преко асфалта, па туда једва и трактори пролазе.
Видим да се и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић, огласио и тражи хитну реконструкцију споменика.

Посебна прича је опис, сада већ покојног, аутора споменика, једног од водећих драгачевских комуниста, Радослава Јованчевића. Нисам 100% сигуран да је он аутор и овог споменика, Бог нек ми опрости ако грешим, али мислим да јесте. Тај не знам да ли је две истините реченице спојио у својим књигама. А сам Бог зна колико је тај посисао државних пара за своје ''стваралаштво'' (књиге, слике, споменици). И дан данас је главно обележје у просторијама војне фабрике у Лучанима Јованчевићева слика димензија 4х2 m, на којој крволочни четници (налик неким ликовима из хорор филма) воде уплашеног Милана Благојевића на клање, а у позадини туку кундацима жене и децу која плачу. Е, приликом сваког масовног пријема нових младих радника доживотни директор ове фабрике, покојни Радош Миловановић, држао је у тој просторији беседе о - погађајте коме - ''највећем сину наших народа и народности'' и ''златном добу његове владавине'', и на тај начин их уводио у систем у који су ти несрећни људи закорачили.

И да, ако је уопште и битно у целој причи, из истог села је родом последњи командант драгачевских четника. Да ако данас за њега, не рачунајући фамилију, зна и 5% мештана истог села.

[Бенито]

Али, реакције "јавности" су врх врхова:
"Шта смо дозволили?" "Уништише нам историју." "Тако нам и треба када нам владају ови четници.".........
Човек не може некад да верује поред кога живи. 
Мислим да никада веће комуњаре и тотоисти нису живели у Србији него сада. Ни за време Броза.

[Александар Динчић]

Читам управо о узбуни око Чачка, Кинези срушили неки партизански споменик, у селу Негришори.
''Културни радници и научна јавност'' из Београда бурно реагују и већ су тражили да се такав исти споменик поново подигне.
Јел су некад тражили да се обнове они силни споменици што их порушише њихови претходници после октобра 1944?

То село је дало највише носилаца карађорђеве звезде у Другом светском рату. Њима треба подићи споменик.
Бенито би о томе могао да напише нешто више.

[Николај]

Пишу да су биле две табле, једна посвећена ратницима 1912-1918, а друга комунистима и да су обе срушене. Сад да ли је то тачно не знам.

[Бенито]

Пишу да су биле две табле, једна посвећена ратницима 1912-1918, а друга комунистима и да су обе срушене. Сад да ли је то тачно не знам.

Тачно је, написао сам већ и то није случај само у Негришорима.
И то је само разлог више да се споменик сруши. И то ми да урадимо, а не Кинези случајно. 
Има ли већег историјског фалсификата него ставити ратнике из 1912-1918 под петокраку?????

[Александар Динчић]

Пишу да су биле две табле, једна посвећена ратницима 1912-1918, а друга комунистима и да су обе срушене. Сад да ли је то тачно не знам.

Има ли већег историјског фалсификата него ставити ратнике из 1912-1918 под петокраку?????

Колега, има ли већег фалсификата него ставити 12 (дванаест) палих припадника Јеличког четничког одреда војводе Јована Бојовића под звезду петокраку?

Дакле, на споменику у селу Негришори, уписано је под звездом петокраком дванаест погинулих припадника војводе Јована Бојовића, одликованих орденом Карађорђеве звезде са мачевима, изгинулих на Краљеву, и то: 1) Раде Митровић, 2) Ђорђе Габоровић,3) Радивоје Стевановић, 4) Блажимир Габоровић, 5) Миломир Лојаница, 6) Тодор Недељковић, 7) Бранислав Габоровић (он је родом из села Тијање), 8) Божидар Илић, 9) Јанко Габоровић, 10) Милија Габоровић, 11) Лука Илић, 12) Милован Дуњић.     

Већина њих је била у Чети смрти.

[Бенито]

Ма, знам... Шта да Ти кажем....