(18-01-2026, 06:48 PM)Милослав Самарџић Пише: Не сећам се да су била таква питања.
Мада, била је гужва, можда нисам чуо.
Може се, дакле, констатовати да је изузетно занимљиво то што нема снимка са ове конференције за новинаре. Зашто организатори конференције, а то су продуцент и дистрибутер филма, нису организовали и снимање саме конференције? Зашто новинари, из, чини ми се, неколико десетина редакција, нису дошли са камером и микрофоном на ову конференцију? Шта се то тако значајно требало сакрити на овој конференцији за штампу, а задовољити форма "демократичности" да је филм не само снимљен и биће јавно приказан, него да је, ето, то "свесрдно" пропраћено?
О чему се ради у примедби аутора овог текста поводом конференције за новинаре после претпремијере филма "Ђенерал"?
Историјски лик ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића оживљаван је у југословенској кинематографији и телевизији неколико пута. Дражу је играло неколико највећих ведета београдског глумишта у врхунцу својих каријера. Били су то: Раде Марковић, Милан Пузић, Небојша Глоговац, Небојша Љубишић и ево сада Никола Ракочевић. Овде није тема ни сценарио за све те филмове, нити како су сценаристи и редитељи видели Дражу, нити, чак, како су глумци отелотворили историјски лик ђенерала Михаиловића, да ли су му погодили карактер и нарав.... Овде је тема нешто сасвим друго.
Ниједан од поменутих глумаца, иако су лик ђенерала Михаиловића играли у различитим периодима, није после емитовања тих филмова дао много изјава поводом те улоге. Чак ни се пре могло рећи да су је прећутали. Али, ако се мало дубље загребе, то нису чинили својом вољом, него општом омертом културне средине. И то, пре свих, оне београдске. Изгледа да се то дешава поново, као да живимо "Дан мрмота", у којем је све променљиво, осим давно добијених привилегија београдских културних радника, које се наслеђују по принципу "од оца остануло сину". Или кћерки, сасвим свеједно. Данас се и у томе отишло корак даље, али то није тема овог текста.
Корак даље отишло се, изгледа, и у односу према појави ђенерала Драже Михаиловића на великом платну или телевизији. Од оног лажног Драже Михаиловића,који је доминирао у време класичног титоизма, па о томе глумци који су га играли нису говорили у јавности, због огромног броја живих савременика који би демантовали такво њихово тумачење Чича Драже, па преко лутања у доба транзиције и неотитоизма, када је и саме глумце било срамота шта све морају да слушају редитеље плаћенике, да би дошли до неког динара, ступили смо, изгледа, и то коначно, у ново доба.
Ако је истина да је новинар или више њих, на конференцији за новинаре, поставио питање Николи Ракочевићу које гласи:
"Ко је Вама дозволио да глумите Дражу Михаиловића у филму "Ђенерал "?
....или питање сличне интенције, онда смо ми дефинитивно ступили у Нови период историје наше културе. На то сам на време упозоравао,али никог изгледа није било брига.
Наиме, пошто су савременици историјских догађаја из периода Другог светског рата, углавном,сада већ покојни, пошто се на прсте могу набројати још живи људи који су за живота видели или додирнули Дражу Михаиловића, његов историјски лик има се тумачити само према претходно задатим узусима. Другим речима,онако како су Дражу Михаиловића играли претходни глумци су једини замајац по коме та може неко играти у будућности.
Али, постоји још нешто дубље.... Ако су га претходни глумци већ давно одиграли, онда је непотребно да се његов лик поново игра. Само онако како су Дедијер, са једне, и ДЋ, са друге стране, приказали историјски лик Драже Михаиловића је меродавно и никако другачије се не сме приказати. Дакле, не - не може, него - НЕ СМЕ! А да би смео да се прикаже наново или другачије,за то је потребна дозвола. Треба претпоставити - неке установе. Која је то установа, знају, изгледа, само "новинари" са конференције за новинаре поводом претпремијере филма "Ђенерал".
Ово јавно позивање на цензуру у култури је скандал над скандалима. Он превазилази саме оквире цензуре као такве, јер она сама по себи има ограничен карактер, без обзира на време које треба да обухвати. Чак и ако је вековна, цензура је ограничена.
Овде је нешто друго у питању. Ово није био позив на цензуру филма "Ђенерал", него позивање на цензуру Драже Михаиловића.
И тај позив није нимало безазлен. У нашем друштву, поготово у култури, створене су две групе, које су, практично, фракције једне исте политичке и културне групације. Ове две групе, на пример, не могу да буду сагласни на коју би историјску личност требало да асоцира синтагма ђенерал или генерал. "Први" су за Милана Недића, други за Кочу Поповића. Сагласни су само у једном - Дража Михаиловић морао би у будућности остати запамћен онако какве је смернице дао њихов идеолошки ђед - Јосип Броз.
Због свега тога, ако је истина оно што се по чаршији прича, да је "новинар" поставио дотично питање глумцу Николи Ракочевићу, продуцент филма био је у обавези,макар моралној, ако не и кривичној, да прекине ову конференцију за новинаре, пријави полицији овај догађај, која би обавестила о догађају тужилаштво, а дежурни тужилац би морао да утврди које су биле побуде овако сроченом питању и има ли елемената претње, чак и смртне претње, главном глумму филма "Ђенерал". Оваквим олаким преласком преко овакве претње, продуцент је само показао неозбиљност.
Наравно, све ово лако се може оповргнути, јер снимка са ове конференције нема, па не можемо ни чути шта су била питања присутних "новинара". Или шта су већ били ти који су постављали питања. А то што нема никаквог снимка са те конференције, довољан је показатељ ко се тамо све налазио у одељку за "новинаре".