01-02-2024, 03:02 PM
Пре свега, пошто ова група живописних ликова која тренутно управља овом несрећном државом обожава да манипулише информацијама и полу-информацијама, треба да се разјасни и јасно каже неколико, по мени, веома битних ствари.
Међународна организација Биро за међународне изложбе створена је 1928. године (касније су велике светске изложбе које су одржане пре наведене године ретроактивно признате). Сврха оснивања и постојања, као и циљеви ове организације су следећи:
1) надгледа календар, надметање, избор и организацију изложбе;
2) успоставља регулаторни оквир под којим организатори и учесници изложбе сарађују.
Међународне изложбе су поделили на главне (светске) и тематске (специјализоване). Пошто ове главне, које су светски планетарни догађај, не може да организује свако, Биро је смислио ове тематске (специјализоване) изложбе, које дођу као нека утешна награда.
Неке од најзначајнијих и највећих изложби су свакако Светска изложба у Паризу одржана 1900. године, а посвећена комплетном 19. веку и Светска изложба у Чикагу, одржана 1893. године, посвећена откривању Америке. Ова друга је значила крај ''рата струја'' (Тесла-Едисон) и победу Николе Тесле, који је својим патентима осветлио Светску изложбу у Чикагу 1893. године.
Регулаторни оквир одеђује следеће одлике тематских изложби:
1) површина не сме бити већа од 25 хектара (поређења ради, Београдски сајам има 25 хектара, Новосадски сајам има 30 хектара);
2) павиљон било ког учесника не сме да буде већи од 1.000 метара квадратних, које организатор својим новцем уређује (поређења ради, на главним изложбама држава учесник сама уређује и финансира свој павиљон);
3) ниједном учеснику организатор не сме да наплати било шта.
Претходни тематски ЕХРО организован је 2017. године у Казахстану и коштао је око 5,5 милијарди евра. Тема је била будућа енергија. При том, треба рећи да је Казахстан имао реални економски интерес за организацију изложбе са оваквом темом.
Након њега, наредни тематски ЕХРО требало је да се одржи 2023. у Аргентини, али је отказан јер је Аргентина сматрала да је неисплатив (као званичан разлог наведени су ковид и финансијска криза). А имао је за тему информационе технологије, креативну индустрију и дигитализацију.
Од ове мешавине комуниста и љотићеваца, који јашу ову земљу и њен народ, било би лепо да том истом народу јасно кажу да ЕХРО 2027 није главна (светска) него тематска (специјализована) изложба. А тема је - музика и спорт. Не нека наука, не уметност и култура, не технологија или вештачка интелигенција, не било шта везано за привредни развој. Него музика и спорт. Баш сам заинтересован видети кроз које наочаре гледају ове дахије из Централног комитета када виде велику шансу за економски развој, тзв. скок у будућност, кроз организацију овакве врсте изложбе. Да није Ђоковића, Јокића и кошаркаша (а и питање је да ли ће Ђоковић играти активно тенис 2027. године и у каквој ће форми тада бити Никола Јокић), све наше наде биле би положене у Цецу, Карлеушу и Жељка Митровића. А можда и велики везир спрема штанд ''Косове'' за Дуу Липу и Риту Ору.
Међународна организација Биро за међународне изложбе створена је 1928. године (касније су велике светске изложбе које су одржане пре наведене године ретроактивно признате). Сврха оснивања и постојања, као и циљеви ове организације су следећи:
1) надгледа календар, надметање, избор и организацију изложбе;
2) успоставља регулаторни оквир под којим организатори и учесници изложбе сарађују.
Међународне изложбе су поделили на главне (светске) и тематске (специјализоване). Пошто ове главне, које су светски планетарни догађај, не може да организује свако, Биро је смислио ове тематске (специјализоване) изложбе, које дођу као нека утешна награда.
Неке од најзначајнијих и највећих изложби су свакако Светска изложба у Паризу одржана 1900. године, а посвећена комплетном 19. веку и Светска изложба у Чикагу, одржана 1893. године, посвећена откривању Америке. Ова друга је значила крај ''рата струја'' (Тесла-Едисон) и победу Николе Тесле, који је својим патентима осветлио Светску изложбу у Чикагу 1893. године.
Регулаторни оквир одеђује следеће одлике тематских изложби:
1) површина не сме бити већа од 25 хектара (поређења ради, Београдски сајам има 25 хектара, Новосадски сајам има 30 хектара);
2) павиљон било ког учесника не сме да буде већи од 1.000 метара квадратних, које организатор својим новцем уређује (поређења ради, на главним изложбама држава учесник сама уређује и финансира свој павиљон);
3) ниједном учеснику организатор не сме да наплати било шта.
Претходни тематски ЕХРО организован је 2017. године у Казахстану и коштао је око 5,5 милијарди евра. Тема је била будућа енергија. При том, треба рећи да је Казахстан имао реални економски интерес за организацију изложбе са оваквом темом.
Након њега, наредни тематски ЕХРО требало је да се одржи 2023. у Аргентини, али је отказан јер је Аргентина сматрала да је неисплатив (као званичан разлог наведени су ковид и финансијска криза). А имао је за тему информационе технологије, креативну индустрију и дигитализацију.
Од ове мешавине комуниста и љотићеваца, који јашу ову земљу и њен народ, било би лепо да том истом народу јасно кажу да ЕХРО 2027 није главна (светска) него тематска (специјализована) изложба. А тема је - музика и спорт. Не нека наука, не уметност и култура, не технологија или вештачка интелигенција, не било шта везано за привредни развој. Него музика и спорт. Баш сам заинтересован видети кроз које наочаре гледају ове дахије из Централног комитета када виде велику шансу за економски развој, тзв. скок у будућност, кроз организацију овакве врсте изложбе. Да није Ђоковића, Јокића и кошаркаша (а и питање је да ли ће Ђоковић играти активно тенис 2027. године и у каквој ће форми тада бити Никола Јокић), све наше наде биле би положене у Цецу, Карлеушу и Жељка Митровића. А можда и велики везир спрема штанд ''Косове'' за Дуу Липу и Риту Ору.
