(27-04-2024, 11:56 AM)Милослав Самарџић Пише: Ево само два примера из прве половине 20. века:
- 1912. ослободило смо од Турака земљу првог српског свеца, Светог Јована Владимира кнеза српског, а они су нас натерали да се вратимо или ће нас напасти. Па су ту на брзину основали албанску државу иако је на тој територији живело 50% Албанаца а 50% Грка, Влаха и Срба. ПО том критеријму могли су да осноју 20 држава на сопственим територијама.
- 1918-1922. нису нам дали да проширимо државу ослобођеним крајевима, него су нас натерали у троимену краљевину, што нас је много коштало и што и данас плаћамо.
Наравно да на желимо са таквима, али ми фактички јесмо ту и са таквима. Мени то делује просто, не знам што компликујете.
Да, јесу тада Французи били уз нас, Италијани такође, али пресудни фактори нису.
Могу да додам и прекид дипломатских односа Велике Британије и Холандије са Србијом, између 1903 и 1906. године.
Све је то ок.
Али, нису нам тада уводили санкције као 1990-их, извршили бомбардовање, и то у више наврата, нису обучавали и предводили једну војску која је извршила највеће етничко чишћење после Другог светског рата, односно Хрвате, 1995; па онда стали потпуно на страну једне етничке заједнице која је повела рат против матичне државе Србије, и помогли у другом највећем етничким чишћењу у Европи после Другог светског рата, односно на Космету; па потом и после пада Милошевића, наставили са сталним и свакодневним притисцима на Србе, и све владе које су уследиле после Милошевића.... С
Да не говоримо да су, макар, знали да се спрема атентат на Ђинђића, а да нису реаговали. Да су се мешали у политичку сцену, стварали странке, мешали се директно у изборе, гурали своје кандидате за министре... Да не причамо о културним установама и међународној политици.... И тако даље...
Није то никада било. Овакво силовање Срба било је само за време Другог светског рата. У миру никада.