Oдговор госн. Самарџићу,
Када будемо писали књигу узећемо Вас за лектора.
Елем, што се нашег правописа тиче, ми куцамо са телефона. Ипак сматрамо да је форум неформални део и да није научни рад или књига и да се грешке догоде.
Друго, ми не пишемо ко Ви овде две три речи, где напишете Хвала. Тако је. Блоагодарим и одговорите кратко у једној реченици. Ми се не сећамо задњи пут када сте ође на форуму написали нешто дуже и квалитетно од 10 реченица.
Додуше нисте Више писац сада сте режисер, па више волите камеру него тастатуру. Што не замерамо.
Тако да Ви са нама се не може поредити, ми напишео текст од најмање једне стране А4 формата ( а у просеку буде 3-4 странице А4 формата), док Ви напишете једну реченицу или неким случајем једну дужу просто проширену реченицу. Наама се грешке догађаују, јер напишемо око 500 до 1000 речи у једном посту.
Што се нашег ангажовања у ОТПОРУ тиче. МИ СМО НАЈЈПОНОСНИЈИ. ОТПОР ЈЕ БИО НЕШТО НАЈЈСВЕТЛИЈЕ, и најјкреативније што се десило овом народу и овој држави. Са непуних 18 година смо приступили отпору. Јер смо знали да једино је отпор био поглед у промене и светлу будућност Србије..
Србија или ти тадашња СРШ је била РАЗОРЕНА, ДЕВАСТИРАНА, ОПЉАЧКАНА, ИЗОЛОВАНА, СИРОМАШНА, НИКАКВА ДРРЖАВА.
СРШ НИЈЕ ИМАЛА НИ СА ЈЕДНОМ ДРЖАВОМ НА СВЕТУ НИКАКВЕ БИЛЕТАРАЛНЕ ОДНОСЕ! НИ СА ЈЕДНОМ!
СРШ НИЈЕ БИЛА ЧЛАН НИТИ ЈЕДНЕ МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПА НИ У УН!
ЈАТ И АЕРОДРОМ СУРЧИН НИСУ ИМАЛИ НИТИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ ЛЕТ ПРЕМА БИЛО КОМ МЕЂУНАРОДНОМ АЕРОДРОМУ!
ДАНАС СЕ СА АЕРОДРОМА БЕОГРАД ЛЕТИ НА СВЕ КОНТИНТЕ И НА СВЕ МОГУЋЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ!
ДАНАС АЕРОДРОМ БЕОГРАД ГОДИШЊЕ ПРЕБАЦИ ВИШЕ МИЛИОНА ПУТНИКА! ДА НИЈЕ БИЛО ОТПОРА ЈОШ БИ АВИОНИ ЧАМИЛИ У ХАНАГАРИМА!
Народ који се окупио у Отпору је био чист као суза. Од нас најјмлађаих до пензионера. Сви су стали у фронт без икаквих плаћања и једина тема отпора је био пад режима Слободана Милошевића. Даље се није могло. Падом Милошевића, дошла је слобода захваљујући Студентнском покрету "Отпор".
После отпора Србија тешко поражена, сиромашена, цео њен војно-полицијско политички врх је осуђен за тешке ратне злочине. На Косову су потписали капиталицју, РСК предали усташама а РС утопили као ентитет у Босну Дејтонским споразумом.
Као таква држава која није имала никакав међународни статус, која је била сведена на ниво неке сиромашне афричке земље је морала се сусрести са тешким поразима и капитулацијама које је оставио Милошевићев режим као нацистичка Немачка 1945.
Доласком демократске опозиције Србије за које су причали да је "прозападна опозицја" је било нешто најјсцетлије. Зоран Ђинђић је и до дана данашњег остао н+један храбар, мудар, срчан политичар. Није имао ботове, није имао активсте. Он је сео у Бус и од града до града ишао у народ да разговара са народом у кампањи "Србија на добром путу" ако се сећате. То до данас нико није урадио.
Зоран Ђинђић је урадио нешто хумано што нико није урадио и ја му и то дан данас замерам. Уместо да је Слободана Милошевића и Миру Марковић стрељао ко Румуни што су стрељали Чаушескуа, он спашава Милошевића и шаље га у Хаг а Мира са Марком бежи за Русију.
Шта сам добио од ОТПОРА?
Добили смо понос, једно предивно искуство, један мини беџ, мајицу, плакат "Отпор јер волим Србију" као и музички ЦД "Готов је" који и дан данас имамо у колекцији и који радо пуштамо. Невероватно је чути те песме после 24 године....E, то смо добили...
ПРОДАЈА ЂЕДОВИНЕ У ЈОШАНИЧКОЈ БАЊИ?
Нами и дан данас срце крвари за тиме. Нисмо је МИ продали, него је ужа фамилија то продала како би себи купила стан у Новом Саду на Грбавици у центру Новог Сада. Пошто је дошло до оставинске расправе и поделе имовине то је њима припало а нами нешто друго мање ође у Вршцу. Нами је ође у Вршцу припало нешто мало мање, али се не жалимо.
Ми смо се госн. Самарџићу материјалног одрекли и спремамо се за "пут вечни". А тај "пут вечни" је чист пут. Ми да оћемо можемо ово све ође распродати и купити голубарник од 30-50 квадрата неђе у Београду ил Новом Саду. Међутим, знате када ујутро устанете а ујутро испред вас СЛОБОДА огромно дворише, башта, воћњак, кућни љубимци можете радити шта хоћете. Родбина је продајом ђедовине у Јошаничкој Бањи купили голубарник у центру Новог Сада ђесу квадратни метар платили 2600 евра, Црни Милораде! Ал, ето оће господа стан у Центру Новог Сада. Но, то сада нас не интересује. Ми имамо ђе, и обезбеђени смо до краја живота, имамо кућицу у шуми и ту ћемо провести своју старост.
Нами ће довека крварити рана за старом кућом са погледом на Копаоник ал шта'ш.
Што се тиче мини хидроелектрана?
Горе изнад Бање текле су реке. Ђе су Срби голим рукама хватали пастрмку у Самоковксој реци и Јошаници. Данас нема ни пастрмке, ни реке. Тамо је горе еколошка катастрофа. Направили су језера која су уништила Панчићеву оморику и Јелке, рибљи фонд, птичији фонд, дивљач све живо.
Отиђите горе па Видите шта су урадили инвеститори са Мини хидроелектранама.
Aко неверујете мени запратите једину докторку медицине која ради у Бањи, па погледајте мало детаљније о тим благодетима мини хидроелектрана које су заробиле подкопаоничке реке
https://www.facebook.com/josanica.samokovka
Мини Хидроелектране су мала беба у односу на Рио Тинто. Рио Тинто је злокобна међународна организација. Они ђе се појаве поп правилу избијају Револуције. Никоме нигде и ништа нису добро донели сем што су затровали земљу, воду, ваздух. Свуда где су се појавили потровали су абориџане, боливијце, чилеанце и грађане Конга где су копали. Минихидроелектране немају сумпорну киселину.
Да би из руде Јадарита, која је прљава од велике количине јаловине, добили Литијум и Бор они морају трошити дневно тоне и тоне сумпорне киселине како би испрали јадарит и дошли до литијума и Бора а остаци јаловине и сумпорне киселине се морају испуштати у земљу и ваздух, а јаловина одлагати на депонију од преко 100 хектара плодне пољопривредне земље.
Јадарит је једна од најјтежих руда за рударење и једина руда која се налази у околини Лознице. Јадарита нема нигде у свету.
Јадарит је тешка руда и јако прљава, да би се добио литијум и бор из ње мора се потапати у најјтеже хемикалије које где се оне проспу ту живог света нема.
Само размислите пошто ће Рио Тинтно возним цистернма да вуче хемикалије за испирање јадарита, само једна цистерна или један вагон да исклизне са шина и да се проспе тоне тих тешких хемикалија шта би било. А десиће се кад, тад.
Немачка има 4х више Литијума него Србија. Немачка има чист литијум, који може да копа из својих термалних вода и река и одма да иде у производњу без испирања са сумпорном киселином на 90% степени. Значи еколошко вађење без уништења животне средине.
Јадарит није могуће копати и обрађивати у литијум и бор без уништења и загађења животне средине. Просто је немогуће. Река Јадар неће постојати. Недељице и околина се морају иселити, јер људи неће моћи дисати од испарења испуштања сумпорне киселине и остале хемије. Трава неће моћи да расте, ништа неће моћи да се гаји. 100 хиљада људи ће морати да се расели. То је проблем.
Друго о преради Јадарита готово нико ништа живо не зна. Када је Рио Тинто ископао ту руду они нису знали шта је то ни данас не знају како ће је испирати.
Да неко у свету обрађује Јадарит у Литијум, оде се лепо тамо, види се технологија производње, процена утицаја на окоолини и живи свет и то је то.
Данас у свету нико жив неби поступио да обрађује тако тешку руду као што је јадарит у тешкој јаловини, огромни су ризици по живот и здравље људи.
Огромне количине испарења и остатака од сумпорне киселине има да се испуштају у воду и ваздух. Танкови са сумпорном киселином има да буду од неколико десетина тона. То не дај боже да се деси минимална хаварија оде све дођавола..
Тако да неће копати!
Нама овакви ризици са рудником јадарита не требају. Мини хидроелектране нису толики еколошки девастатори. Поред Мхе може да се живи, дише и опстаје. Поред Рудника Јадарита и Рио Тинта у кругу од 400-500 км неће бити живота.
Паметном доста!
