Прво да се извиним на предугачком писанију.Слабо пишем по форуму,али на ово сам морао да одговорим, и није ми био план да раширим причу оволико,хтео сам само да одговорим Мекензију на пар ствари,али неке ствари су једноставно изашле из мене, што сам више писао то сам емотивније схватао све то,па се ово претворило у својеврстан вапај.
Па молим за мало пажње сваког ко има времена, а знам да су овде људи паметни,и патриоте.Барем неки, ако не сви.Поготово јер се осећам прозваним да браним свој град, јер нисам сигуран колико нас овде има из истог.А још више да дам глас омладине, јер верујем и да сам јеадан од млађих овде, а стало ми је да тај глас чују људи са свих страна који воле ову земљу и који иза себе имају животног искуства.Овај сам пасус, јелте написао на крају,елем...
На листи људи који ми највише иду на живце негде отприлике 4о, 5о место заузимају мрзитељи Београда.Такви углавном највише сањају Београд, и кад једном дођу не желе никад да иду, и онда се централизују, и све остало с њима.То ти је онај став оног трешњића удбаша.То је провинцијски менталитет.Не односи се на то одакле неко долази, већ баш на менталитет.Носиоци њега су огроман број Београђана.Као што неко из житорађе мрзи житорађу и сања Београд, тако и београђанин таквог менталитета сања њујорке, мрзећи себе што је баш ту, и што је србин јер му се страно и далеко чини лепшим.А то је све зато што ништа није видео даље од свог уског погледа на свет у коме идеализује све оно што није јер га је срамота онога што јесте.Кад би тај из житорађе могао да проживи у просечној београдској породици пар месеци, видео би исто што и београђанин таквог менталитета кад би га бацили у америку да живи у неком великом граду.Видео би да оно одакле је дошао и није тако лоше, и да је оно што је мислио о ''великом граду'' и није баш тако.Не каже се узалуд да нема космополите без локал патриоте.правог космополите.
Цитат:Ja ovde pričam o kvalitetu života o surovoj centralizovanosti vlasti, ekonomskoj situaciji i kvalitetu života gde je cela država smeštena u jedan grad.
Прво и основно.У читавом свету, поготово у данашње време, односно протеклих 20 година огроман број људи је прешао са села у градове.Скоро сам видео,не могу се сетити али цифра је невероватна, колики проценат становништва живи у градовима данас а колики у селима, и колико је разлика у само 20ак година.Тенденција миграција у градове је апсолутно свуда у порасту.Мислите да у америци неко жели пре да живи у арканзасу него у лос анђелесу или њујорку?или да у француској главна мета није париз, или у бугарској софија,у грчкој атина или солун.Наравно да јесте.Само што овде криве људи Београд за то.(исто важи и за НС као велики град, и Ниш али у много мањој мери).А као и у првом делу моје поруке, главни кривац за то је НЕЗНАЊЕ.
Друга ствар.питање што су политика,култура и уметност централизовани у БГ-у?
Па где би требало да ставимо скупштину или народни музеј,у лајковац?Свуда у свету је тако.Београд је престоница,Београд треба да буде светионик свим другим градовима како да се развијају,међутим његова светла привлаче само људске ''инсекте'' уместо да инспиришу.Опет, није проблем у Београду.А трећа ствар, верујте ми да у Београду има јако мало и културе и уметности.Овде музеји раде само за ноћ музеја.
Цитат:-Mnogoo Veća šansa ti je da nađeš posao u Beogradu nego u Valjevu, Šapcu Mionici, Lučanima itd.
Брате, опет најнормалнију ствар користиш као аргумент.Поредиш милионски град са местима од пар десетина хиљада људи.Па наравно да ћеш наћи пре посао у Београду него у Ваљеву, ко што ћеш пре наћи посао у Ваљеву него у Мионици, и ко што ћеш пре наћи посао у Мионици него у Брежђу.
Цитат:-Da pogledaš dobru predstavu, da ideš u bioskop, da ideš u kvalitetan šoping, da odgledaš utakmicu reprezentacije sve moraš u Beograd.
Имамо два биоскопа и то у тржним центрима.А за репрезантицију, је крив савез, а не Београд.веруј ми да ми исто желимо да репрезентација игра свуда а не само овде.И опет, НЕЗНАЊЕ као главни проблем у комуникацији.
ЧИЊЕНИЦА је да се остатак Србије распада и то је претужно.Села нестају,али опет томе је најмање крив Београд као Београд.А друга чињеница је да се овде живи подједнако тешко.На пример, радио сам у кол центру за 23 хиљаде, на трафици и пумпи је плата слична, у бутицима је око 25 хиљада, магацин је исто тако.рачуноводство 30 сома, обезбеђење до 30 хиљада.касирке 19 хиљада.Е сад замисли како је кад имаш 23 хиљаде месечно, пушиш пљуге, имаш девојку и мораш да сипаш бензин или да седнеш некад у такси.Замисли да имаш плату 23 хиљаде, а такси ти је 3 4 км 500 600 динара, пљескавица 250, пиво 200, кафа 150 динара,и још и пљуге.Замисли сад још и вечеру за девојку или излазак негде.Ако немаш подршку родитеља и остале родбине,боље ти је да не пушиш,немаш девојку и не идеш нигде...Наравно, ако се ућариш у неки приватни посо код неког свог,или државну фирму наравно да ће ти бити до јаја.Ил да радиш нешто с комповима за странце.онда можеш да узимаш огромне паре, али то је посао у који си уложио себе годинама а можеш да га радиш и од куће на селу, само ако имаш интернет.
То што ви мислите о Београду, као има се пара троше се паре, сплавови су пуни од понедељка до недеље, као и кафићи то је варка.То су исти људи, мамини и татини синови који имају да троше по 9 хиљада за флашу пића за ноћ, шмрчу, зезају се па после седну у татина кола оду кући, па ајмо јово наново.То је истих 5% града који се врти у круг.
Не прецењуј београд због још низа разлога.Када нас бомбардују, неће сипати у Шабац или Мионицу,него овде, као што је и било.Притом је то НОРМАЛНО, ништа ја не мрзим та места, шта више.Кад се прави парада педера прави се овде,када се дочекују званичници, чекају се овде,када је требало да се буни против било чега дал против слобе, независности косова,хапшења караџића, или параде педера, то се радило овде.Сваки пут је било људи из свих крајева,којима свака част, али смо сваки пут ми као деца овог града испаштали за свако НЕ које је осећала цела Србија.И мени то не смета, нити жалим, нити мрзим било који друг град или место, то је крст овог града и дужност нас као његове деце.То је апсолутно нормално као што је нормално да се овде прави премијера неког филма или изложбе, или да се прави дочек спортистима.
Да додам још.Иза слике ноћног живота где људи мисле да ми овде оргијамо свако вече(притом ја лично никад нисам уживао у томе, и изузетно ми смета што нам се град рекламира као бордел европе) крије се једна велика апатија и зловоља.Овде нема више добар дан комшија,нема изволите,нема добар дан комшија ево мајка направила кифлице па да донесем,или ево дедина ракија са села стигла изволте...Све се убрзало и наштеловало на отуђење какво носи велики град западног модела.Губимо душу и то мене боли.Ја ћу се једног дана вратити селу када средим живот себи и својој деци, даће Бог што пре и што више деце да имам.А враћам му се сваке године барем јендом годишње.Рођен сам у овом граду(оно популарно, ту смо 3 генерације и остале форе), али село волим исто колико и свој град.Мени се људи смеју овде, ал ја бре волим мирис штале,краве, балеге.Мени је кад видим брдо,шуму и камен ко када неком покажете плаже малдива и кариба.
Ево ту мионицу спомињеш.Сваке године сам минимум једном годишње тамо.Дођем на пијацу на путу до села, и на њој се бре задржим сат и по времена причајући са људима,сељацима, бакама оним српским правим.Купим ракијицу од неке баке, она мени персира ЕЈ, каже ми 5 пута хвала у разговору, за небитне ствари, испричамо се о породицама о свему, а не знамо се, па до друге тезге одем,свако ми нуди да пробам ракију његову, негов парадајз,лубеницу.ДАЈУ МИ ЉУДИ СТВАРИ ЏАБЕ,људи су отворени причљиви, па и ја такав постанем од њих.Онда у селу, свако ко прође поред куће, јавља се добар дан, како је, сврати, свратим и ја.Свако доносе нешто.ТОГА ОВДЕ НЕМА, А ТО ВРЕДИ ВИШЕ ОД СВАКЕ ПЛАТЕ, и сваке јебене представе,утакмице или биоскопа, који овде имаш а тамо немаш.,јебо те биоскоп.Тамо су људи људи, а овде су људи роботи.А ви мрзите нешто свето као што је Београд, због робота, којима ове ствари нису биле довољне него их је светло града привукло да забораве и ко им је ђед и ко им је бака.И да их се стиде.Ево мени је суза кренула кад се сетим тих људи.Такви људи су увек били срећни кад им кажем да сам из Београда дошао,нико ми лошу реч није рекао никад за Београд.
Ја волим све Србе, и све српске градове и села.Волим и Петровград, и Нови Сад, и Ниш, Ваљево,КрагујевацБања Луку,све наше крајеве.Иако сам имао и лоших искустава са разнима.Нпр никад нећу заборавити када је на једном породичном окупљању једна крајишница која је побегла 95е овде, 99е за време бомбардовања(или непосредно после) мртва ладна ликовала што падају бомбе по нама,уз реченицу, ''Ако,ако мало и ви да осетите шта је рат''.А ми смо једној крајишкој породици уступили кућу дедину у коју смо требали тада да се уселимо.Остали смо(ја кева ћале) код баба и деда.Док се ова породица није снашла.После су запалили преко.И нису нас заборавили.Имао сам искуства лоших широм србије јер сам се вукљао по утакмицама као млађи.Да не спомињем на пример у Петровграду, када су нас привели жандари, јер смо отишли да пишамо на неки паркинг у неко жбуње,уз реченице није вам ово ваш Београд да се тако понашате,или кад су почели из чиста мира да нас бију у новом саду, или бре у рођеном граду кад ми жандар јебе мајку београдску на паради, па нам после газе по чланцима док лежимо са лицем у прашини са оним цокулама њиховим по зглобовима, уз коментаре шта је шмекери београдски,сад нисте мангупи.Готово да ни у јендом граду у србији од жандара нисам доживео малтертирање или коментаре само зато што смо дошли из престонице.Изузетак који потврђује правило, био је Крагујевац.(што се тиче полиције,иако знам доста крагујевчана који мрзе београд).Тако је уосталом било и 90их кад је слоба довлачио жандаре из свих крајева да се овде иживљавају.
Али ја никада за зло нисам узео тој крајишници с почетка тај коментар да јој је драго што нас бомбардују,правдао сам је несрећом, нити сам генерализовао крајишнике да су такви(а како и могу кад су ми бабе оданде),нити сам икада мрзео неки град зато што ме је неко оданде мрзео,поготово што се тиче полицајца,јер уосталом ко би данас био полицајац а да је све у реду са њим.
А опет нећу никад заборавити једну причу коју нам је деда причао.Враћао се са посла трамвајем,има томе пола века.У трамвај је ушао неки декица,цео онако у гуњу и опанцима,право са села.Дошао је у посету неком.Обратио се људима са децо моја,онако понизно, представио се и извадио кесу бомбоница,понео да послужи људе, такав је ред рече, и почео да дели људима у трамвају.Каже ђед мој, отишо сам кући и проплако цео дан, кад сам опет видео шта је српски сељак.Ео и мени засузи око и дан данас од те приче...
То су за мене Срби, и то је за мене Србија,тај ђед, и она бака с пијаце у мионици, и сви предивни људи које сам сретао свуда где сам ишао.То је оно што је лепо у нашем народу.Осталима не рачунам нити узимам за зло њихове мане, нити сматрам да смо сви такви,ионако смо сви на свету по манама исти, само се по врлинама разликујемо.
ЗАТО ВАС МОЛИМ БРАЋО СРБИ, не мрзите мој град, нити нас, јер мој град је и ваш, и ми смо исто што и ви.И исти нас кукољ јаше, и од истих страдамо.Нису вам деца и људи Београда криви, нити Београд што нема посла нигде и што Србија нестаје, не будите малодушни,размислите мало,распитајте се.
Не јебе вас Београд,него они коју столују у Београду, а међу њима најмање има Београђана.Београд је милионски град, и нормално је да у њему највише има кукоља, али верујте да нас све то боли много више, нас то боли сваког дана, јер то све сваког дана гледамо...
Мене лично много боли када видим да пљујете по престоници без икаквог разлога.Много ме боли исто, кад чујем да нека браћа преко Дрине нас с ове стране називају погрдним именима и сматрају нас за мање Србе.МНОГО БОЛИ БРАЋО, поготово кад ја(не само ја,већ многи мојих генерација) преко Дрине гледам, као што су некад Срби одатле гледали вамо,и као што су италијани гледали на Пијемонт.Нас овде највише боли,што смо везани и окупираи, што један вечно слободарски град клечи на коленима,а сви њега криве за све.МНОГО БОЛИ БРАЋО,ДО СУЗА,све то.Ал никада за зло нећу узети никоме.И МОЛИМ ВАС БРАЋО, упамтите само овај последњи пасус, па га причајте свакоме ко мисли да смо ми мањи Срби од било кога другде јер таква категорија не постоји, или да је овај град пун издајника и лелемуда.А све је то опет понављам, због НЕЗНАЊА и неинформисаности.Оковани смо браћо,и тешко нам је,тешко је овде сваком оном ко се сматра и осећа Србином, верујте браћо, много нам је тешко.
![[Слика: aj-seri-jos-malo.jpg]](http://www.dodaj.rs/f/l/u9/cI0O7aJ/aj-seri-jos-malo.jpg)
