(26-09-2025, 08:27 PM)Митић Пише: (26-09-2025, 05:25 PM)Коле Којот Пише: Не треба од краља Александра правити некаквог идола, већ га представити као човека са свим врлинама и манама. Овде се, на овом форуму углавном пишу хвалоспеви о њему, нисам нешто чуо/видео његове мане, а сигурно их је имао. Објективно треба представити какав је био. Јер чим се упути некаква критика на његов рачун, одмах се то гледа као, "то није тачно, то је све Удба и Ћосић". Наравно да има и тога, управо посао историчара је да то открију, анализирају и одбаце такве наводе ако су они нетачни.
О Краљу Александру Карађорђевићу имаш тротомну монографију од Бранислава Глигоријевића.
Такође, на основу истраживања Глигоријевића, имаш кратку биографију Краља Александра на следећем линку на сајту Матице српске.
Погледај стр. 2-8
https://www.maticasrpska.org.rs/stariSaj...je_sbr.pdf
Цитат: „Краљ једино ужива привилегије своје личности тиме што не може бити оптужен и суђен за кривична дела, а за његове евентуалне политичке погрешке одговорни су министри, који опет могу бити уклоњени са власти. У својим имовинско-правним односима краљ се не разликује од обичних грађана, против њега се може водити грађанска парница, он плаћа све врсте пореза, таксе, царине и сличне дажбине.“
Баш бих волео да видим краљевске банкарске изводе где се види да је плаћао порез. Јер чисто сумњам да је то радио. Тачније, или је радио зато што је био глуп/наиван да порез свако плаћа и да закон важи за све (што чисто сумњам), или је био манипулатор као сваки владар („Ако ја, као краљ, могу да плаћам онда може свако“). Проблем у томе је то што, он не плаћа ништа, већ од сваке отимачине од разних пореза и сличних ствари, краљ узме свој део и од тог дела плати порез и покаже остатку својих поданика како и он плаћа. Што би рекао Томас Совел, познати економиста: „Држава благостања је стара добра превара. Прво вам тихо узму пуно пара, а онда вам уз звук фанфара врате један мали део.“
Такође, ако је краљ/регент крварио током рата, то је његова ствар. Али ако је неки појединац хтео да напусти, да више не ратује, да оде кући и да ту чека непријатеља или како год, можете замислити како су се владар и његова војска опходили са таквим људима (дезертерима)? Док год се дезертерство насилно мобилисаног појединаца кажњава, таква војска је увек злочиначка/неморална.
Што се тиче његове владавине, као и владавине његовог оца, за обојицу се може рећи да су били неодлучни. Краљ Петар није се разрачунао са онима који су га и делом довели на власт („Црном руком“), и због њих је и морао да се повуче. Као неко ко је провео у Француској и који је био упознат са француском историјом револуције, требао је да ствари око официра из „Црне руке“ да рашчисти по доласку на престо. Краљ Александар је исто био неодлучан по питању Хрвата и то је требао да рашчисти раније, а не да кокетира са неким југословенским идејама и слично. На крају га је то и коштало главе.
Тај проблем неодлучности који је био присутан код оба владара, пренео се и на многе српске интелектуалце, и а делом и на народ. Присутно је то и током Другог светског рата, када је Дража, који и да је решио да 1941. године, прво рашчисти са комунистима пре него што нападне Немце, знао је да војска није за тако нешто спремна, јер није научена да се бори против унутрашњег непријатеља. И ту видимо неодлучност у официрима, интелектуалцима и народу. Бар се комунистима може у једној ствари признати, да су знали шта желе. Како су се договорили на Дрезденском конгресу, тако су и радили током рата, након рата и данас - да сведу Србе и Србију на Београдски пашалук.
Да био неко био успешан владар, неопходно је да буде или супер тиранин/убица или супер манипулатор. Све остало доводи до његовог пада. Моралан владар је дрвено гвожђе, као и правна држава.
