[Горски штаб 52]

Је л' Милошевић био комуниста?

Јесте као и васколика гарнитура плоитичара рођених пре Другогт светског рата и након њега. 

Па зашто бисмо га онда жалили?
Прво он 1987. сјебао Стамболића и стамболићевце, после 2000. сјебали стамболићевци њега.

У међувремену Србију су најахали и јашу и даље и милошевићевци (коалиција СНС-СПС и сателити) и стамболићевци (Друга Србија, прозападна опозиција и сателити).
Свима је заједничко да су титоисти.

Од 1944. године постоји континуитет: Броз-Милошевић-Ђинђић-Коштуница-Тадић-Вучић.
Нијансе одређују ко је већи или мањи комуниста.

Ово прављење велике жртве или (још горе) великог Србина од Слободана Милошевића баш и нема неког смисла и тако је својствено Првој Србији.
Слободан Милошевић с једне стране и српство и патриотизам са друге стране су небо и земља.

Неко на форуму помену да си историчар а ја ето не верујем. Јер, изем ти историју ако Ти не знаш да је Стамболић (Петар) дао део Србије, од Панчићевог врха па све до Митровице Косову, односно шиптарима. Е па, његов блиски рођак (Иван) био је још већа смрадина од њега злорадећи све да уруши Србију што више. Завршио је свој бедни живот управо како је живео. Само, није га убио Милошевић нити његови људи него они за које је радио баш као што ће убити удбашког сина три године после тога. Невероватни сте сви ви који би и мртвог Милошевића да олајете док истовремено слините за којекаквим гмазовима попут Ђинђића и остале удбашке стокупљевине.
Милошевић је бар имао жељу да Србију поново начини државом, да је уједини што другима није падало на памет. 
Уосталом, његово господско држање у тамници више говори од било којег исписаног памфлета или лагарије разних Човића, Чанака и осталих жена у црном.
ПС. да су се тако часно понели Чичини син и ћерка не би обрукали оца за вијек викова.

А ко је рекао да не знам како је П. Стамболић утицао на повлачење граница новоствореног ентитета рогобатног назива ''САП Косово''? Знам и много више о тој сподоби, вероватно и стваре које ни теби нису познате.

Што се тиче И. Стамболића, видиш ваљда да сам написао да је био претеча и идеолошка звезда водиља данашњих другосрбијанаца. А само по себи знаш шта то значи: кроатофилија, атеизам, либерализам, комунизам, марксизам, титоизам, гајење тековина НОБ-а, поштовање одлука АВНОЈ-а, а данас и еврофанатизам.

С друге стране имамо С. Милошевића - такође убеђеног комунисту и титоисту, који уз несрећног Д. Ћосића представља на неки начин претечу и звезду водиљу онога што се данас назива ''удбашки национализам'', оличен у многим данашњим првосрбијанцима, који су своје бесомучно кићење тробојкама и шајкачама и вашарско певање патриотских и четничких песама наплатили неодвојивим качењем за државни казан, корупционашке државне послове или еклатантни криминал на који жмуре органи реда и гоњења.

На крају добијемо да му је једини плус био то што му је опонент био већа комуњара и што је страдао у канџама механизма измишљеног за утемељивање ''српске кривице'' за све негативно што се десило на Балкану.
Па ћу због тога да жалим једног титоисту.
Не, нећу, могу једино да жалим што није био жртва својих талаца, као што написа Ђорђе изнад.

П. С. На моју велику жалост, имао сам прилику да читам његову књигу ''Године расплета''. Требало ми је после тога читати дан за даном Андрића и Слободана Јовановића да излечим мозак од оне количине ''самоуправног'' и лењинистичко-марксистичког трабуњања, где се труди да на више стотина страница докаже да су једино Срби, тј. српски чланови СКЈ (а не Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци или Бошњаци) једини и прави комунисти и искрени настављачи политике Јосипа Броза.