17-02-2026, 07:46 PM
![[Слика: Justin-popovic-i-palosevic-kalenic-1944-(1).jpg]](https://i.postimg.cc/j2tHbD98/Justin-popovic-i-palosevic-kalenic-1944-(1).jpg)
Свети Ава Јустин Ћелијски је био познат по својој непоколебивој верности православном Предању и канонима, али је истовремено упозоравао на опасност од екстремизма који води у раскол. Иако је био најоштрији критичар женевског типа екуменизма, његови ставови о расколницима, зилотима и старокалендарцима наглашавају важност очувања црквеног јединства.
Иако су многи расколници и зилоти старокалендарци покушавали да га присвоје због његове анти-екуменистичке реторике, он је остао веран Српској Православној Цркви до краја живота. Свети Ава Јустин Ћелијски је често говорио: "Расколи се лако праве, али се бескрајно тешко лече". Из тог разлога се противио америчком и македонском расколу, као и старокалендарским сектама које су се одвојиле од пуноће Цркве.
Он је често описивао одређене групе као "неразумне зилоте" који својом тврдоглавошћу и унутрашњим дељењима поричу основне појмове Цркве. Упозоравао је да се човек не спасава простом "ревношћу" или "словоједењем", већ Божијом благодаћу. Сматрао је да је "фанатизам који је изнад разума" веома опасан, јер води човека ван спасоносног организма Цркве. За њега, истина и љубав су нераздвојне. Ко год заступа истину на "фанатичан и мрзитељски начин", заправо је изобличава.
Што се тиче самих канона постоји сведочење да је Св. Ава Јустин Ћелијски говорио како је "спреман да за један канон да и свој живот, али је истовремено био спреман да надиђе све каноне како би се спасла макар једна људска душа". Ово указује на његов пастирски приступ који је био изнад формализма.
РАСКОЛ МАРКА РАДОСАВЉЕВИЋА (ЕП. АРТЕМИЈА) КРОЗ ДИОПТРИЈУ СВ. ЈУСТИНА ЋЕЛИЈСКОГ
Општепознато је да, иако је оштро критиковао поједине одлуке Синода, никада није прекидао литургијско општење нити стварао раскол попут Марка Радосављевића (Артемија). Његов став је био: "Расколи се лако праве, али се бескрајно тешко лече". За њега је црквена јерархија носилац власти коју је Христос предао Апостолима, а главна мисија епископа је духовни преображај верног народа кроз јеванђелске врлине.
Кроз диоптрију Јустинове "Догматике", нарочито III дела где износи и развија еклисиологију може се тачно уочити када отпор тј. "борба за истину" прелази у грех....
Погубни раскол Марка Радосављевића (Артемија) је био у томе што је проглашавао Сабор "отпалим" а формирао сопствени. Служио "упркос" Сабору и рукополагао нове "епископе". Стварао "чисту" мањину која се потпуно изоловала од свих помесних Цркава. Као и његово порицање легитимитета јерархије и много чега другог.
Дакле, за Св. Аву Јустина Ћелијског, Црква је Богочовечански организам, а не скуп појединаца. Власт у Цркви припада Сабору, а не једном епископу који себе проглашава за јединог чувара истине. Св. Ава Јустин је наглашавао да "епископ не постоји изнад Цркве, него у Цркви". Сваки покушај епископа да свој суд стави изнад суда целе јерархије (Сабора) је за њега био плод "папистичке психологије" и гордости.
Многи расколници често тврде да је званична јерархија "издала", па зато они стварају "чисту" заједницу. Св. Ава Јустин је овај концепт сматрао погибељним. Он је говорио да је Црква светиња чак и када су појединци у њој грешни или греше. "У Цркви се боримо против греха, али се не боримо против саме Цркве." Имамо његов лични пример дугогодишњег трпљења неправде од стране тадашњег Синода који показује да је останак у јединству важнији од личне победе или права.
Марко Радосављевић (Еп. Артемије) се позивао на каноне да би оправдао своју непослушност. Св. Ава Јустин је, међутим, јасно дефинисао да канони служе јединству, а не цепању. Јер "Свети Канони су свети јер су израз Духа Светога који чува тело Цркве." Користити каноне да би се поцепало то тело је, према Св. Ави Јустину, злоупотреба Светог Предања. Он је учио да је послушност Сабору заправо послушност самом Христу који кроз Сабор управља Црквом.
Док је Марко Радосављевић (Еп. Артемије) служио "литургије" упркос забрани Сабора, Св. Ава Јустин је писао да литургија ван јединства са Сабором и локалним епископом није Света Тајна, већ грех. Без канонске везе са телом Цркве, епископ губи благодатну власт да рукополаже и причешћује.
ЗАКЉУЧАК
Св. Ава Јустин је био исповедник - он је писао оштра писма, опомињао Патријарха и Синод, али никада није прекинуо помињање Патријарха нити је основао своју паралелну структуру. С друге стране Марко Радосављевић (Еп. Артемије) је учинио управо оно чега се Св. Ава Јустин највише згражавао: самовољно се одсекао од стабла Цркве.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М


