[Бранислав Марић]

Изашла је из штампе књига „Воја Триброђанин“.
Књига је о животу борби и страдању мог деде Војислава Јевремовића, Воје Триброђанина, Војводе Звишког, команданта Звишке бригаде Крајинског корпуса.
Воја је био председник четничког удружења Косте Пећанца када је формирао прве четничке одреде у источној Србији.
Књига је резултат вишегодишњег рада на утврђивању чињеница из књига, мукотрпног копања по архивама, документима. Књига није писана по стандардима историографских књига. Специфична је да се користим методологијом да о одређеној теми непосредно наводим цитате из различитих извора, чиме их сучељавам и остављам читаоцу да донесе закључак. То не значи да аутор не износи свој став. Понекад нисам био довољно груб у осуди комуниста. Мени, као унуку четничког војводе, не би нико ништа поверовао да сам за моју причу само навео да је извор у наведеној фусноти. Са друге стране, за сваки коришћени цитат наводим извор, име аутора, наслов књиге, број стране. За сваки архивски документ, архивски број. Читаоци не морају да купују наведене књиге, да иду у библиотеке и архиве, све је непосредно наведено. Тај мукотрпни посао сам ја урадио.
Књига је о Воји Триброђанину, о Звижду, источној Србији. О делу Србије који је био четнички крај где је комунизма било у траговима. После рата цео крај је бољшевизован, написани су томови лажне историје и осим неколико важних књига које је приредио, објавио неуморни Милослав Самарџић, о источној Србији у Другом св. рату није писано.
Књига је пре свега била намењена Војиним потомцима и људима који су знали ко је био Воја, али који осим ознашких и удбашких, пласираних верзија нису знали ништа више. На крају, књигу могу да читају и они који ништа не знају о тим бурним временима у источној Србији, али и најбољи познаваоци ће наћи нешто ново. Сазнаћете о хапшењима Војине породице, о разлозима разлаза четника и партизана, о разлозима да Пећанчев војвода спас потражи код Горњачана, о првим борбама са комунистима и њиховом страдању. Сазнаћете истину о Војиној легализацији, о доушничкој улози комуниста у Војином хапшењу и одвођењу у логор и имаћете јединствену могућност да читате Војин немачки досије. Сазнаћете о сензационалном бегу из воза у Загребу, Воје и пук. Живојина Ђурића. Кроз депеше Врховне команде у комуникацији са водећим официрима ЈВуО сазнаћете и о борби за Звишки срез између Пилетића и Оцокољића, о постојању Звишких бригада, Звишког корпуса. Читаћете о „Кестионеру“, о уцењеној глави „Свишке фојфоте“, и да станем у 1943. години.
Поред примарне грађе, архивских докумената, користио сам и наводио извештај са Војиног испитивања која је Озна вршила месец дана у Пожаревцу.
Посебно сам радио на прилозима где сам имао жељу да сачувам од заборава људе који су чинили Звишку бригаду и одреде који су јој претходили. Од хиљада људи успео сам нажалост, да поменем само неколико стотина.
Прилози су:
I              Звишки одреди, Звишка бригада, батаљони
Ia           Официри, подофицири
Ib           Списак војника, сарадника, јатака
Ic            Звишка бригада – Војин списак официра и подофицира
Id           Звишка бригада – извештај Озне
Ie           Списак људства V батаљона Звишке бригаде
II            ОЗНА Репресија комунистичког режима у Србији 1944-1946. документи
III           Ко је ко
IV           О српским комунистима
V            Скраћенице
VI           Важније немачке скраћенице
VIa         Немачки чинови
 
Регистар имена има нешто мање од хиљаду имена.
Регистар места од интереса има око 180 места
Формат је Б5, 624 страна, књига је илустрована, има фотографија објављених први пут.
Заинтересовани за још информација о књизи, садржају, поставе евентуално питање или жељи да набаве књигу могу да ми се обрате на мејл:
vojatribrodjanin@gmail.com

[Милослав Самарџић]

Свака час Браниславе, једва чекам да прочитам књигу!

[Бранислав Марић]

[Перун]

Све препоруке!

Имао сам част да књигу читам још док је била у припреми за штампу. Иако методолошки написана на нама нестандардан начин, обилује мноштвом пре свега примарних архивских података, који су тек њеним појављивањем угледали светлост дана. Нарочиту важност ове монографије представља чињеница да је између њених корица сабрана не само прича о једном човеку, већ су описана и сва ратна дешавања на територији Источне Србије. Другим речима, ово је прво озбиљно идеолошки необојено дело вазано за период Другог светског рата и поменуте крајеве наше Отаџбине.

[Митић]

Свака част Браниславу на књизи.

Само нек се штампају књиге на српском језику, а да је тема Други св. рат.

[Бранислав Марић]

За заинтересоване чланове форума "Погледа", цена књиге је 2.000,00 дин + поштански трошкови.
тел: +381 63 300 604
број рачуна: 325-9300600029385-98 (OTP банка)

На сајту издавача "Свет књиге" и књижара "Делфи" књига ће бити скупља.

[Митић]

Да, Воја је 18.11.1942. побегао из воза у Загребу, пошто су га Немци депортовали као ДМ следбеника.

То се види из немачког документа који је коришћен на суђењу у Нирнбергу

Ево поста са тим документом

https://www.pogledi.rs/forum/thread-795-...#pid187443

[Милослав Самарџић]

Пријатно изненађење! Нисам веровао да је могуће написати оволику књигу - преко 600 страница већег формата - о једном команданту бригаде, а да не буде "празног хода".
Добро, прескакао сам цитате из комунистичких књига о Воји, али разумем зашто су ту.
Немачка документа, којих има баш доста, су још једно изненађење.
Четничких је много, а цитати мајора Рутема су шлаг на торти.
Браниславе, свака част!
Видим, у уводу, да си и ти превише скроман. Рећи ћу ти шта је мени некад рекао један професор историје: научна прича је свака проверљива прича. Кад није проверљива, то је "причам ти причу".
Ти си навео изворе за све - све је проверљиво - ишао си хронолошки, без придева и атрибута - што је на пример бољка ИСИ и сличних - и ово је без сумње битан допринос нашој историографији.

[Бранислав Марић]

Пријатно изненађење! Нисам веровао да је могуће написати оволику књигу - преко 600 страница већег формата - о једном команданту бригаде, а да не буде "празног хода".
Добро, прескакао сам цитате из комунистичких књига о Воји, али разумем зашто су ту.
Немачка документа, којих има баш доста, су још једно изненађење.
Четничких је много, а цитати мајора Рутема су шлаг на торти.
Браниславе, свака част!
Видим, у уводу, да си и ти превише скроман. Рећи ћу ти шта је мени некад рекао један професор историје: научна прича је свака проверљива прича. Кад није проверљива, то је "причам ти причу".
Ти си навео изворе за све - све је проверљиво - ишао си хронолошки, без придева и атрибута - што је на пример бољка ИСИ и сличних - и ово је без сумње битан допринос нашој историографији.

Милославе, хвала ти на разумевању целог концепта књиге и на речима похвале.
По природи ствари људе из западне Србије и Шумадије не може да интересује ова књига као људе из источне Србије која је бољшевизована. Међутим, "ипак се креће". Драго ми је да ми се јављају млади људи жељни истине. Ево, цитат младића из Равништа:
"Како каже изрека могу покушати уништити плод, посећи стабло и спалити земљу, али семе остаје скривено у земљи. Чим прође невреме, оно избија поново"

[Милослав Самарџић]

Ипак није књига важна само за источну Србију, јер је на пример детаљно објашњен процес легализације, који се спроводио у целој Србији.
Да ли си радио на списку свих жртава комуниста у Звишком срезу?
Као што је нпр. Аца Животић урадио за Млавски срез.

[Бранислав Марић]

Ипак није књига важна само за источну Србију, јер је на пример детаљно објашњен процес легализације, који се спроводио у целој Србији.
Да ли си радио на списку свих жртава комуниста у Звишком срезу?
Као што је нпр. Аца Животић урадио за Млавски срез.

Нисам имао амбиција да радим на списку свих жртава комунизма у Звишком срезу. Знао сам да је то за мене немогуће. Ја сам писао о ономе што су други писали о Воји. Мени је било важно да од заборава сачувам људе који су били у Војиним одредима и непосредно помагали Воју, али опет што је записано.
За посао као што су урадили Немања Девић и Аца Животић за своје крајеве,  важан је рад на терену за шта је потребно да си човек из околине. Ја сам детињство проводио у Триброду на прелепом Пеку, али нисам касније живео тамо.
Друго, ово је био изражено четнички крај где је суровост комунистичке послератне чистке била изражена. Људи су помрли, али потомци су и даље веома опрезни и неповерљиви.
Није све црно. Има заинтересованих да сазнају нешто више од креиране, пласиране "истине" и драго ми је да међу њима има и младих људи. Они су ти који записују страдале и сећају се шта су им преци причали. Да, треба то записивати.