Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 3 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Видео интервју са престолонаследником Александром

(19-08-2026, 11:52 AM)milan Пише:  Људи ја не бих више полемисао о Ђорђу,наставим ли,задобиће много симпатија....ал на крају...њему је дата дијагноза ШИЗОФРЕНИЈА ...а да питамо Vikipediju....

Šizofrenija je hronična i dugotrajna duševna bolest. Ona najčešće traje čitav život.

Е ,сада може да се контролише,уз помоћ лекова,а познато је да он није примао никакву терапију,дописивао се са сестром,волео као Бога Петра,оца,а мрзео брата Александра,и са истим ставовима и умро ...Пред крај живота се дружио и са Лаврентије ,владиком....

И још нешто,ко је Александру дао ону титулу,или како се зове,онај придев Витешки,зна ли се то?

Милосаве,немам намеру да полешим,он се одрекао престола 1908,под чијим наговором то је питање,а ја причам о периоду после Првог рата,и до 1925,када је смештен у Топоници...И хајде и некако да разумем до 41,ал како је живео још скоро 30 година,после рата до смрти,и оженио се,све нормално....без иједног лека,па комунисти би га први сместили у Лазу....

Питај психијатра Мекензија.
Узгред, не сећам се да је била шизофренија. Што се тиче лекара са Сорбоне, сећам се да они нису рекли да је шизофренија.
Код свих лекара заједничко је да је неопходно старање, јер је опасан по себе и друге.
Владарска титула наравно није долазила у обзир.

Што вас двојица просто не кажете да мрзите Александра а хвалите Обреновиће, јер је то политика партије још од 1980-тих.
Хиљаде људи то ради, заправо стотине хиљада, намерно или ненамерно, свеједно.
Ништа чудно прејака је то пропаганда била (и остала).
Кад бисте више читали добре књиге... 
Али нема везе, и то је ОК, 90% људи слабо чита књиге или не чита уопште.
Одговори

Шта год да је било у питању,није био болестан....Постоји и сведочење Мике Аласа,где је рекао да није болестан,већ нагле,преке и свадљиве природе,и као такав неподобан политичком врху...Кажем ти исти Карађорђе...То каже и сам Петар,да је Карађорђеве крви,а Александар је више Николе Петровића....И још нешто,залагао се за рат и пре самог рата,палио је заставу Аустрије у Београду....

Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…
Одговори

"Принц Ђорђе је изразио жељу да настави школовање на француској војној академији у Паризу. Његова жеља изнета је Крунском савету а Ђорђе је .... отпутовао у лето 1911. године за Париз на школовање.

---------------

Постоје штури описи овог његовог периода живота у Паризу. Наводи се да је живео раскалашно у проблематичном друштву што га је исцрпљивало и слабило толико да је годину дана након доласка у Париз морао да се обрати за помоћ лекару и професору на Сорбони, др Ернесту Дипреу.

"Након неколико прегледа и разговора у Лекарском конзилијуму који су чинили др Дипре, др Гутон и др Доајен, установљена је дијагноза. У њој се наводило да се пацијент налазио у стању нервозе са напетошћу и нестабилношћу, имао је хипохондричне сметње, страх од тровања, неповерење, бојазан о слабости, идеје о самоубиству. Захтевало се да буде под сталним надзором стручног лица. Др Дипре је тврдио да је болесник био у стању да почини неразумне и опасне поступке. У опширном извештају секретара посланства говорило се о честим променама расположења код болесника. У таквим тренуцима, Ђорђе није скривао своје расположење и унутрашња хтења. Примао је лекове за умирење". 50

--------------------------------

Доктор Николајевић у разговору са др Дипреом сазнаје право ментално стање принца Ђорђа, и разлог за такво стање: "Док су многи мислили, говорили да је Ђорђе почео да луди, др Дипре није био таквог мишљења. Његово стање описао је овим речима: 'Краљевић Ђорђе није медицински луд, али је за сваког нормалног човека иначе луд, јер такви се типови у Европи слабо виђају, управо никако... Узрок томе је неваспитање крајње, разузданост, пустоловлук...'" 51

50 Архив МИД, Краљевине Србије, фасц. 58, АЈ
51 Николајевић, Дневник, 16.9.1912.

Извор: Милан Богојевић, "Принц несреће", Прометеј, Нови Сад 2024, стр. 50, 51-52

А пошто се Ђорђе предомислио у вези са абдикацијом и хтео да опет отвори расправу о томе, питао је Јашу Продановића шта би овај радио ако би он (Ђорђе) опет нешто покушао. А Продановић без околишања каже да ако би био на власти, сместа би га ухапсио или би га послао у лудницу. И Продановић је о томе обавестио краља Петра. (Извор: Исто, стр. 47)
Одговори

(19-08-2026, 06:31 PM)Митић Пише:  "Принц Ђорђе је изразио жељу да настави школовање на француској војној академији у Паризу. Његова жеља изнета је Крунском савету а Ђорђе је .... отпутовао у лето 1911. године за Париз на школовање.

---------------

Постоје штури описи овог његовог периода живота у Паризу. Наводи се да је живео раскалашно у проблематичном друштву што га је исцрпљивало и слабило толико да је годину дана након доласка у Париз морао да се обрати за помоћ лекару и професору на Сорбони, др Ернесту Дипреу.

"Након неколико прегледа и разговора у Лекарском конзилијуму који су чинили др Дипре, др Гутон и др Доајен, установљена је дијагноза. У њој се наводило да се пацијент налазио у стању нервозе са напетошћу и нестабилношћу, имао је хипохондричне сметње, страх од тровања, неповерење, бојазан о слабости, идеје о самоубиству. Захтевало се да буде под сталним надзором стручног лица. Др Дипре је тврдио да је болесник био у стању да почини неразумне и опасне поступке. У опширном извештају секретара посланства говорило се о честим променама расположења код болесника. У таквим тренуцима, Ђорђе није скривао своје расположење и унутрашња хтења. Примао је лекове за умирење". 50

--------------------------------

Доктор Николајевић у разговору са др Дипреом сазнаје право ментално стање принца Ђорђа, и разлог за такво стање: "Док су многи мислили, говорили да је Ђорђе почео да луди, др Дипре није био таквог мишљења. Његово стање описао је овим речима: 'Краљевић Ђорђе није медицински луд, али је за сваког нормалног човека иначе луд, јер такви се типови у Европи слабо виђају, управо никако... Узрок томе је неваспитање крајње, разузданост, пустоловлук...'" 51

50 Архив МИД, Краљевине Србије, фасц. 58, АЈ
51 Николајевић, Дневник, 16.9.1912.

Извор: Милан Богојевић, "Принц несреће", Прометеј, Нови Сад 2024, стр. 50, 51-52

А пошто се Ђорђе предомислио у вези са абдикацијом и хтео да опет отвори расправу о томе, питао је Јашу Продановића шта би овај радио ако би он (Ђорђе) опет нешто покушао. А Продановић без околишања каже да ако би био на власти, сместа би га ухапсио или би га послао у лудницу. И Продановић је о томе обавестио краља Петра. (Извор: Исто, стр. 47)

Aко је све ово тачно, како је проживео скро 90 година, и како га комунисти нису стрпали у топоницу, ковин, лазу, вршац.....

Sigillum Militum Xpisti !
Одговори

У једној посети доктора,који је касније био управник затвора,Ђорђе му рече:

Taj gad dokle god bude živeo, želeće da me vidi zatvorenog kao u kavezu... Ali, kada bih bar neke olakšice dobio: pisma i prijatelje da mogu da vidim...


И још нешто,да ли је овај Колаковић,био аустријски грађанин,а можда и шпијун....И зашто није одмах оперисан ,већ сутрадан и шта је показала обдукција,да је постојао један ударац ногом,и да је већ имао две киле?


Извор је Краљевске новине,ту сам и прочитао ,па само цитирам...не знам за тачност....ако они лажу,лажем и ја....

У својим мемоарима краљевићЂорђе као званични разлог абдикације наводи несрећан случај у коме је страдао његов собар Стеван Колаковић. Он тај догађај овако описује:

„Падала је киша. Хладна мартовска киша која је мрзла крв у жилама. Обукао сам се брзо уз помоћ Колаковића. Наредио да ми оседла коња и мрзовољно кренуо из топлог стана у мутно, готово зимско јутро. Колаковић ме је пратио до излаза и помогао ми да узјашем. Када сам већ био у седлу, сетио сам се писма.

Поново мораш да идеш код госпођице, – рекао сам, – Писмо је у мојој соби на столу. Узми га и однеси одмах.
Разумем! – Одговорио је Колаковић и склонио се мало у страну, а ја сам одјахао по киши пут Бањице.
Целог дана био сам на маневрима и доцкан увече, покисао и озебао, стигао сам кући. Нисам имао времена да у току дана мислим на писмо. Али, одмах по доласку, чим са угледао Колаковића, сетио сам се писма.

Има ли каквог одговора на писмо? – Питао сам, док се Колаковић трудио да ми скине покисли шињел. Како је он ћутао, застао сам у скидању шињела.
Нисам однео писмо, Височанство, – Промуцао је Колаковић. – Писмо нисам нашао у Вашој соби.
Губи ми се са очију, издајицо! Дрекнуо сам на Колаковића и подигао руку да га ударим. Али, на несрећу, руке су ми биле спутане шињелом ,који још нисам био свукао, па сам подигао ногу и снажно одгурнуо Колаковића. Учинило ми се да је посрнуо али је моја свест била неспособна да то региструје. Пожурио је вратима, а мени се привидело да тешко иде и да посрће…
Колаковића одмах одводе у болницу и он тамо даје изјаву у којој не спомиње принца Ђорђа већ наводи следеће:

„Ноћу између 27. и 28. Фебруара пао сам на степеницама и ударио сам се по трбуху. Обе моје старе киле су у том моменту биле напољу. Одмах сам осетио јак бол у трбуху и донесен сам у болницу.“

Два дана касније ( 2. марта) и управник града Душан Алимпић узеће изјаву од Стевана Колаковића. У њој се наводи следеће:

„Прексиноћ око 11 часова увече, журећи се низ степенице у стану престолонаследниковом, несрећно сам се оклизнуо и стропоштао до дна степена, ударивши се при томе у доњем трбуху. Несрећа ова потекла је тим поводом што сам журио да однесем једно писмо Његовог Височанства, а степенице у овом времену, већ нису биле осветљене. Како сам већ од ранијег времена био просут са обе стране, те сам се побојао да ми болови, које сам одмах осетио, не буду већи, то сам молио другове да ме одмах испрате у болницу, што је и учињено. Овако је у истини било.“

Изјаву коју је Колаковић својеручно потписао оверили су управник града Д.Алимпић и још четири лекара: Н.Крстић, С.Алкалај. В.Ј.Суботић и Т. Леко

Овом изјавом Стеван Колаковић је потврдио прву изјаву коју је дао након доласка у болницу и с обзиром да није било других сведока до њега и принца Ђорђа, правно је било све уређено да у случају најгорег краљевићЂорђе буде заштићен.

До најгорег је дошло два дана касније, 4. марта, када је собар Стеван Колаковић подлегао повредама.

За полицију без сведока и са званичном изјавом страдалог није било ништа спорно. Министарство унутрашњих дела издало је званично саопштење:

„Према досадашњим службено утврђеним фактима излази да је Стеван Колаковић био жртва несрећног случаја. По томе и акција власти, која би била упућена на истраживање кривице и проналажења учиниоца, засад недостаје законски основ. Појава нових и досад непознатих чињеница, ако би их био, имала би се узети у надлежну оцену.“

Стеван Колаковић пред смрт пише још једно писмо адресирано на његову супругу Анку Колаковић, у њему наводи следеће:

„Пре неки дан туко ме грозно престолонаследник Ђорђе са ногама у мали трбух, а песницама по лицу и глави. И ја сам одмах добио јаке ударце у мали трбух и довезли су ме у болницу и баш синоћ 2. Марта дође у болницу управник вароши Београда г. Алимпић и начелник санитета г. Заступник управника двора Милутиновић и натераше ме да потпишем један акт како ме нико није убио него сам пао и тако сам се убио. Зато ти јављам жено овим писмом да ја нисам пао него ме уби престолонаследник ногом у трбух. Зато жено чувај децу добро и подигни тужбу против убице и тражи издржавање за тебе и моју децу.“

Ово писмо се појавило тек после двадесет година од смрти Стевана Колаковића оно је до двора стигло неким чудним путевима а свему је кумовао Драгиша Лапчевић – председник Социјалдемократске партије Србије. Он је у једном писму које је послао извесном Гендкалеу навео те „нове доказе“ а у прилогу доставио и само писмо. Ови нови докази ће доћи до двора где ће остати међу дворским папирима, непознати јавности.

Интересанто је да је Министарство унутрашњих дела своје саопштење издало тек девет дана након смрти Стевана Колаковића, многи су говорило да је то намерно учињено како би престолонаследник Ђорђе био препуштен суду немилосрдних новинара.

Међутим у пракси није било тако. Српска штампа је остала поприлично уздржана. Неке новине чак нису објавили ни реч о случају „Колаковић“ све док није дошло то званично саопштење. Једино су „Радничке новине“ у свом броју од 10. марта 1909 године објавили чланак о том случају и навели следеће: „Колаковић је био премлаћен, са многим тешким повредама по главии трбуху. Сви убоји, били су, по мишљењу лекара, нанети ударцима ноге.“ Битна напомена је да су ове новине биле под контролом Српске радикалне странке односно лично Николе Пашића.

Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…
Одговори

(19-08-2026, 08:32 PM)Mekenzi Пише:  Aко је све ово тачно, како је проживео скро 90 година, и како га комунисти нису стрпали у топоницу, ковин, лазу, вршац.....


Богојевић је укратко описао живот принца Ђорђа после Другог св. рата. Цитирао је мемоаре познатих личности.

Према неким подацима, како каже Богојевић, принц Ђорђе је у послератном периоду био под сталним службеним надзором.

Ево нешто о томе какво сведочанство је оставио Дејан Медаковић о принцу Ђорђу после рата: "Сећам се тог чудног, помало неуравнотеженог принца..... Принц је деловао запуштено у изношеним оделима и ципелама. Једно време после рата, падао је уочи зими, када је по граду ходао без капута. Свет се окретао и зачуђено вртео главом за човеком који је, са ташном у руци, јурио као да га јуре. Тек понеки старији Београђанин рекао би смешећи се: 'Ено га, прође принц Ђорђе! Пљунути Александар!'"
Одговори

(19-08-2026, 08:32 PM)Mekenzi Пише:  
(19-08-2026, 06:31 PM)Митић Пише:  "Принц Ђорђе је изразио жељу да настави школовање на француској војној академији у Паризу. Његова жеља изнета је Крунском савету а Ђорђе је .... отпутовао у лето 1911. године за Париз на школовање.

---------------

Постоје штури описи овог његовог периода живота у Паризу. Наводи се да је живео раскалашно у проблематичном друштву што га је исцрпљивало и слабило толико да је годину дана након доласка у Париз морао да се обрати за помоћ лекару и професору на Сорбони, др Ернесту Дипреу.

"Након неколико прегледа и разговора у Лекарском конзилијуму који су чинили др Дипре, др Гутон и др Доајен, установљена је дијагноза. У њој се наводило да се пацијент налазио у стању нервозе са напетошћу и нестабилношћу, имао је хипохондричне сметње, страх од тровања, неповерење, бојазан о слабости, идеје о самоубиству. Захтевало се да буде под сталним надзором стручног лица. Др Дипре је тврдио да је болесник био у стању да почини неразумне и опасне поступке. У опширном извештају секретара посланства говорило се о честим променама расположења код болесника. У таквим тренуцима, Ђорђе није скривао своје расположење и унутрашња хтења. Примао је лекове за умирење". 50

--------------------------------

Доктор Николајевић у разговору са др Дипреом сазнаје право ментално стање принца Ђорђа, и разлог за такво стање: "Док су многи мислили, говорили да је Ђорђе почео да луди, др Дипре није био таквог мишљења. Његово стање описао је овим речима: 'Краљевић Ђорђе није медицински луд, али је за сваког нормалног човека иначе луд, јер такви се типови у Европи слабо виђају, управо никако... Узрок томе је неваспитање крајње, разузданост, пустоловлук...'" 51

50 Архив МИД, Краљевине Србије, фасц. 58, АЈ
51 Николајевић, Дневник, 16.9.1912.

Извор: Милан Богојевић, "Принц несреће", Прометеј, Нови Сад 2024, стр. 50, 51-52

А пошто се Ђорђе предомислио у вези са абдикацијом и хтео да опет отвори расправу о томе, питао је Јашу Продановића шта би овај радио ако би он (Ђорђе) опет нешто покушао. А Продановић без околишања каже да ако би био на власти, сместа би га ухапсио или би га послао у лудницу. И Продановић је о томе обавестио краља Петра. (Извор: Исто, стр. 47)

Aко је све ово тачно, како је проживео скро 90 година, и како га комунисти нису стрпали у топоницу, ковин, лазу, вршац.....

То што радите ти и Милан је школски пример тражења потврде/оправдања за сопствене ставове/заблуде.
Такав став спречава сагледавање шире слике / целе слике. Чак и у случају за који има више него довољно података.
Одговори

Извините,јел не сме да се пише о Карађорђевићима?Ја овде пишем баш о једном ,који без обзира на све има доста контраверзе ,и који је био заточен,ја мислим да је то права реч за његов положај....И без обзира на све њега је Петар свакако волео,можда и највише ...И сам је био бунтован у младости....И не знам што не би човек писао о Обреновићима,наравно да нису били и они савршени,ал су наша династија,и направили државу,направили Краљевину Србију....Иначе,о Ђорђу има доста материјала ,и много романтичарског у тим причама,то нисам ни наводио....

Човек коме је био одан до смрти,Мику Аласа је спасао....

Он је 1941. на дан мобилизације Југословенске краљевске војске обукао униформу и јавио се на своју војничку дужност. Тада је имао 73 године. Након капитулације, пао је у ратно заробљеништво и одведен је у Немачку. У ропству проводи годину дана. Пуштен је на интервенцију свог пријатеља принца Ђорђа Карађорђевића, који се за њега заложио код своје тетке Јелене Савојске, краљице Италије.

Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…
Одговори

Милане, никакве капитулације није било.
Одговори

Обреновићи су стално владали као краљ Александар од 1929.
Одговори

Када син лепо говори о оцу....Браво за Томислава,један од Карађорђевића који је био диван човек и Србин....Иначе,када је рођен,Томислав,на рођењу је био присутан и Радић,и питан за име,рекао је нек буде неки Хрватски,Томислав или Звонимир,онда Александар  рече,нек буде Томислав....И хтео је да буде рођен у Загребу,ал стицајем околности није,ваљда због временских прилика....Андреј је представљао Словенца,и рођен на Бледу.....


Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…
Одговори

Занимљиво је ово....


https://www.facebook.com/share/r/1GU3XWiNjr/

Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним